Reklama
  • Stočarstvo

Gajenje puževa – prednost letnjeg formiranja farme

Period jul-avgust pogodan je, čak i pogodniji od prolećnog za formiranje pužarnika. Ovu tvrdnju iznose u Prvoj zadruzi uzgaivača puževa u Novom Sadu i zasnivaju je na nekoliko činjenica. Od 1. juna dozvoljeno je sakupljanje puževa iz prirode, a kilogram se na ime takse državi plaća 6,5 dinara, znatno jeftinije nego kada se matično jato kupuje od odgaivača. Sledeća prednost je u tome što uneti primerci u pogodnim uslovima još poležu jaja, a svakako da same nemaju vremena da se aklimatizuju na novu sredinu. Tako za sezonu u narednoj godini već ima mladih puževa koji će moći da se skupe za konzum, a matično jato je u punoj kondiciji za poleganje jaja.

U zadruzi u kojoj je već učlanjeno oko 70 farmi ističu da za formiranje mora da se ispoštuje određena procedura. Najpre se uradi analiza zemljišta na kojem se podiže farma. To je neophodno iz dva razloga. Puževi su uvozni artikal za ljudsku ishranu i zato se traži da se gaje na nezagađenom zemljištu. Drugi razlog je utvrđivanje sastava zemljišta, da bi se ustanovilo da li farma odgovara puževima. Važno je napomenuti da zemljište za farmu ne sme da se đubri stajnjakom.

Na osnovu analize zemljišta u Zadruzi daju seme i preporuke koje biljne vrste kao hrana puževima treba da se poseju. Posle nicanja biljaka Veterinarska inspekcija daje rešenje na osnovu kojeg farma može da se upiše u registar, a Zavod za zaštitu prirode odobrava unošenje matičnog jata iz prirode po kvoti.

Optimalno je da se po kvadratnom metru unese 20 puževa i to ne najkrupnijuh već maksimalno produktivnih, a to su oni starosti dve do tri godine. U prirodi se sakupe po plaćanju takse koja je znatno manja u odnosu na onu koju država uzima za izvoz puževa iz prirode – 120 dinara po kilogramu. Na taj način se podstiče podizanje farmi.

Pre setve biljaka za ishranu puževa teren treba očistiti od korova i deratizovati da bi se uništili predatori pre svega jaja. Deratizacija se obavlja petoprocentnim sredstvom na bazi malationa. Zajedno sa setvom treba da se osposobi i sistem za orošavanje bez kojeg farma ne može pravilno da funkcioniše jer puževi jedu isključivo orošene biljke. Zbog lakšeg pristupa pužarnik se deli u leje koje se ograđuju specijalnim mrežama domaće proizvodnje, čiji je zadatak da spreče bežanje puževa. Spoljna ograda može da bude žica s krupnim okcima.

Krajnji rok za unošenje matičnog jata je septembar, jer se od tada puževi pripremaju za zimu i teže se nalaze u prirodi. U svakom slučaju, letnjim formiranjem farme u gajenju puževa uštedi se pola godine, a matično jato ulazi u prvu proizvodnu godinu godinu aklimatizovano i vitalno. Ranijim unošenjem puževa iz prirode, do avgusta, zbog klimatskih poremećaja može da se očekuje polaganje jaja iz drugog parenja, a time i prva dobit u narednoj godini. Na osnovu ugovora Zadruga obezbeđuje plasman puževa po ceni na evropskoj berzi.

"Poljoprivrednik"

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!