Reklama
  • Agrometeorologija

Globalne i regionalne promene klime i njihov uticaj na proizvodnju i kvalitet hrane u svetu

Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji globalne promene su promene u neorganskom i organskom svetu kao i u čovekovoj aktivnosti u društvu u celini, koje nastaju kao posledica delovanja klimatskih promena da bi se ili pojačavale ili slabile u zavisnosti od njihovog intenziteta.

U novije vreme, naučna javnost u meteorologiji, fizici i hemiji, počinje da pomera fokus svog interesovanja ka programima vezanim za proizvodnju hrane, zaštitu životne sredine i ispitivanje klimatskih promena. Sasvim je sigurno da ova istraživanja mogu da se obave samo na interdisciplinarnom nivou. Ovo je razlog zbog čega vlade i specijalizovane agencije pojedinih država u svetu sistematski pomažu u organizovanju timova istraživača koji se, sada već intenzivno, bave istraživanjima u navedenim oblastima. U ovom tekstu, a i tekstovima koji će da uslede, pokušaćemo da ljudima iz poljoprivredne nauke i prakse približimo, pojasnimo osnovne elemente vezane za globalne i regionalne promene klime i njihov uticaj na proizvodnju i kvalitet hrane u svetu. Tom prilikom potrudićemo se da u strukturi priče uvek: (a) jasno definišemo pojmove koji se uvode; (b) prikažemo neke rezultate istraživanja u svetu i kod nas i (c) učinimo komentar vezan za poljoprivrednu praksu. Za slikovite prikaze koristićemo uglavnom Klimatološku bazu podataka AP Vojvodine i rezultate proistekle iz istraživanja klimatskih promena u Univerzitetskom centru za meteorologiju i modeliranje životne sredine, Univerziteta u Novom Sadu i Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Klima, zemljište i biljke predstavljaju osnovu poljoprivredne proizvodnje na koju se potom, nadovezuju društveno-ekonomski činioci. Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji globalne promene su promene u neorganskom i organskom svetu kao i u čovekovoj aktivnosti u društvu u celini, koje nastaju kao posledica delovanja klimatskih promena da bi se ili pojačavale ili slabile u zavisnosti od njihovog intenziteta. Svakako da klimatske promene značajno utiču na pojavu novih pristupa u poljoprivrednoj nauci i praksi. To je razlog zbog čega društvo treba da, preko svojih odgovarajućih institucija, posveti pažnju fundamentalnom proučavanju klimatskih promena i pratećih efekata (globalne i regionalne klimatske promene, proučavanje raznih klimatskih scenarija, promene u koncentraciji gasova "staklene bašte", stanje ozonskog omotača, promene u intenzitetu ultraljubičastog zračenja, itd.). Rezultati ovih proučavanja, koji mogu da se odvijaju ili samostalno ili u saradnji s većim institucijama u svetu, treba da posluže za utvrdjivanje:

• reakcije poljoprivrednih biljaka na klimatske promene i zemljišne uslove;

• značaja globalnih klimatskih promena i zemljišnih uslova za poljoprivredne ekosisteme i prilagodljivost poljoprivrednih biljaka na te promene;

• reakcije tropskih agrosistema na klimatske promene i zemljišne uslove;

• značaja globalnih promena klime i zemljišta, programa stvaranja sorti i hibrida za uslove izmenjene klime i zemljišta;

• stepena uticaja atmosferskog ozona i ultraljubičastog zračenja na različite biljne vrste i

• uticaja klimatskih promena i zemljišta na biodiverzitet, pojavu korova, insekata i pojave biljnih bolesti itd.

Globalne promene ne uključuju samo fizičke već i biohemijske procese. Ovi procesi su u većoj meri uslovljeni jedni s drugim što smo bliži tlu gde se energija sunčevog zračenja: 1) pretvara u organsku materiju putem fotosinteze, 2) troši na isparavanje sa vode, golog zemljišta i biljaka, 3) troši na zagrevanje vazduha, i 4) pretvara u dugotalasno zračenje. U ovim transformacijama energije, zemljište sa svojim fizičkim, vodnim, hemijskim i mikrobiološkim karakteristikama u znatnoj meri određuje toplotni i vodni bilans sistema zemljšte-biljka-atmosfera. Bilo kakvo narušavanje osetljive ravnoteže ovog sistema vodi ka promenama u toplotnom i vodnom bilansu, što je svojevrsni odgovor zemljišta na bilo koju vrstu čovekovog nekontrolisanog ponašanja. Međutim, izmena toplotnog i vodnog bilansa zemljišta može da se odvija i kontrolisano, npr. podizanjem šumskih pojasa, navodnjavanjem ili izmenom karaktera podloge putem nekih od agrotehničkih mera. U tom pogledu, ilustrativan je podatak da je podizanjem poljozaštitnog šumskog pojasa, u oblastima gde zemljište teško zadržava vlagu, moguće da se isparavanje smanji i za 20%, čime se značajno čuvaju zalihe vode. Možda je sledeći podatak o kontrolisanoj izmeni toplotnog i vodnog bilansa zemljišta još ilustrativniji. Navodnjavanjem njive, moguće je da se ovi bilansi izmene do stepena kada dolazi do pojave lokalne cirkulacije vazduha između nje i okolnih njiva koje nisu navodnjavane. Svakako da do izmena navedenih bilansa zemljišta može da dođe na regionalnom pa i globalnom nivou. U kolikoj meri do tih izmena može da dođe, svakako da ponajviše interesuje poljoprivrednu nauku i praksu da bi pravovremeno mogli da reaguju.

Prof dr Dragutin T. Mihailović Odeljenje za meteorologiju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Centar za meteorologiju i modeliranje životne sredine Novosadskog Univerziteta www.cmem.net