Interspecies hibridizacija je jedna od najvažnijih metoda stvaranja novih sorti vinove loze koje su visoko tolerantne na najvažnije gljivične bolesti. Najzapaženije rezultate na stvaranju stonih sorti tipa interspecies hibrida, postigli su Verderevski i Vojtovič (1979); Alleweldt (1979); Golodriga (1978): Cindrić (1995) i dr. Stvoreni interspecies hibridi ispoljavaju ogromnu raznovrsnost međutim do danas nije dobijena sorta vinove loze kompleksne otpornosti a ni kvaliteta koji je ravan kvalitetu najboljih sorti plemenite loze (Vitis vinifera L.). Raduje činjenica da među stvorenim sortama ima onih koje su tolerantnije na bolesti a po kvalitetu grožda i proizvoda od grožda ne zaostaju mnogo za sortama Vitis vinifera L.
U ovom radu analizirani su rezultati ispitivanja najvažnijih agrobioloških i privredno tehnoloških svojstava 5 introdukovanih stonih sorti koje omogućuju gajenje uz smanjenu upotrebu pesticida što je osnov za veću, ekonomičniju proizvodnju grožđa a samim tim i veću potrošnju stonog grožđa kao visoko vredne hrane.
Objekat, materijal i metode rada
Ispitivanja su obavljena u kolekcionom zasadu O. D. "Radmilovac" Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Vinograd je špalirskog tipa sa odgovarajućim naslonom i razmakom sadnje 3 x 1 m. Ispitivanja su obavljena u periodu 2000-2002 godine.
Kao materijal korišćeno je grožde 5 introdukovanih sorti tipa interspecies hibrida i to: Frumoasa; Vostorg; Rusmol; Vitjan i Kordijanka. Sorte su introdukovane 1988. godine iz različitih vinogradarskih centara bivšeg SSSR-a.
Ogled je postavljen po metodi slučajnog plana gde je u okviru jedne varijante bilo 10 ponavljanja pri čemu je svaki čokot bio zasebna eksperimentalna jedinica.
Ispitivanjem su obuhvaćena sledeća obeležja: fenologija sorti; rodni potencijal; kvalitet grožđa. Obeležja su registrovana uz pomoć standardnih ampelografskih metoda. Otpornost sorti na piamenjaču (Plasmopara viticola) utvrdena je "iri vitro" po metodi Stein, Heintz et Blaich (1985).
Pri statističkoj obradi podataka godine su uzete kao ponavljanja a sorte kao tretmani. Analiza varijanse rađena je po slučajnom planu a najmanje značajne razlike su utvrdene LSD testom, nivo značajnosti od 5% i 1%.
Rezultati ispitivanja
U toku vegetacionog perioda utvrdeni su proscčni datumi početka i dužina trajanja fenofaza. Među ispitivanim sortarna najranije započinju vegetaciju sorte Vitjan i Vostorg a najdocnije sorta Rusmol. Kod ovih sorti cvetanje traje 10-13 dana. Sorta Vostorg je najranije sazrevala (15. avgust) a najpoznije sorta Rusmol (05. oktobar).
Sorte Fromoasa, Vitjan i Vostorg imaju srednje pozno sazrevanje, sorta Kodrijanka pozno dok je sorta Rusmol vrlo poznog perioda zrenja. Dužina vegetacionog perioda kod ispitivanih sorti kreće se od 130-150 dana. U odnosu na podatke Gramotenka (1990) i Muzičenka (1999) u našim uslovima sorte sazrevaju poznije za 10-15 dana.
Podaci o potencijalnoj rodnosti sorti i ostvarenim prinosima grožda ukazuju da se introdukovane sorte moou svrstati u grupu srednje prinosnih do prinosnih sorti. U pogledu elemenata potencijalne rodnosti kao i ostvarene prosečne mase grozda i prinosa grožđa među sortama su ispoljene razlike koje su i statistički potvrđene kao značajne i vrlo značajne. Sorta kordijanka za razliku od ostalih ima niske prinose grožda, dok značajno veći prosečni prinosi grožda ostvareni su kod ostalih ispitivanih sorti. Visinom prinosa ističu se Fromoasa i Vitjan. Ostvareni prinosi grožda kod ovih sorti posebno su impresivni ako se ima na umu da se radi o takozvanom "suvom vinogradarenju". Sorta Rusmol privlači pažnju jako krupnim grozdovima koji su u proseku imali masu od 560 g.
Pored visokih prinosa grožda ispitivane sorte imaju relativno dobar kvalitet grožđa. Ostvareni prosečni sadržaj šećera u grožanom soku je imao vrednosti od 15,7-18,0 % a sadržaj ukupnih kiselina je iznosio 5,3-6,8 g/1.
Posebno treba istaći da je procenat prve klase grožđa u ukupnom prinosu imao vrednosti iznad 70 %, što je za stone sorte vrlo značajno jer se iz tog podatka može sagledati ekonomičnost njihovog gajenja.
Otpornost ispitivanih sorti na plamenjaču (Plasmopnra viticola) utvrctena je "in vitro" uslovima pri čemu je konstatovano da sorte: Rusmol, Vitjan, Vostorg i Kordijanka imaju visoku tolerantnost na ovu fitopatogenu gljivu i da povećanu osetljivost ima sorta Frornoasa. Ta činjenica upućuje na mogućnost gajenja visoko tolerantnih sorti uz smanjenu primenu pesticida što je osnov za tvrdnju da je grožde ovih sorti zdravstveno bezbednije.
Zaključak
Grožde stonih sorti vinove loze namenjeno potrošnji u svežem stanju ima izuzetnu nutritivnu vrednost. To se može posebno reći, za grožđe onih sorti koje se odlikuju većom tolerantnošću na najznačajnije bolesti i štetočine vinove loze jer se mogu gajiti uz smanjenu upotrebu pesticida.
Interspecies hibridizacija omogućuje dobijanje sorti koje su veće tolerantnosti na najvažnije bolesti pa je kao metod najviše korišćena u stvaranju takvih sorti vinove loze.
Introdukcija visoko tolerantnih sorti na bolesti omogućuje najbrže upotpunjavanje i raznovrsnost sortimenta pogodnog za proizvodnju grožda uz smanjenu upotrebu pesticida.
Prema našim rezultatima sorte poput Rusmola, Vitjana i Vostorga treba širiti u konkretnim i sličnim agroekološkim uslovima.