Reklama
  • Ratarstvo

Izazovi setve kukuruza

Pukovnik ili pokojnik, rekli bi naši stari. Da bi bili u proizvodnji kukuruza ovi prvi savetima pomaže Dragana Latković sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu

Proizvodni proces pred setvu kukuruza započinje izborom adekvatnog hibrida, a poznato je da se danas na tržištu može naći ogroman broj kako domaćih tako i stranih hibrida. Pri njihovom izboru treba imati u vidu razlike koje postoje kako u pogledu rodnosti (genetskog potencijala), tako i u pogledu dužine vegetacije, čvrstine stabljike, otpornost prema suši, biljnim bolestima i štetočinama i sl.

dragana-latkovic
Prof. dr Dragana Latković / Foto: Đorđe Simović

Izbor hibrida zavisi i od opšte opremljenosti gazdinstva u pogledu mašina za berbu, smeštajnog kapaciteta i mogućnosti sušenja. Kao i kod drugih kultura, i ovde važi osnovni princip da treba gajiti veći broj hibrida različitih osobina, radi osiguranja stabilnih prinosa i bolje organizacije rada, odnosno boljeg iskorišćenja mašina, radne snage i drugih kapaciteta.

Uvek više hibrida

Od posebnog značaja je pogodnost hibrida za mehaničko ubiranje useva, odnosno čvrstine stabljike i položaj klipa na stabljici u vreme berbe. Uslovi sredine, a naročito količina vlage su takođe bitni elementi kod opredeljenja za pojedine hibride. U svakom slučaju treba se opredeljivati za nekoliko hibrida različite dužine vegetacije, radi veće sigurnosti u pogledu prinosa u vezi sa različitim klimatskim (posebno ekstremnim, tj. stresnim) uslovimau pojedinim godinama, a radi lakše organizacije posla i obezbeđenja optimalnih agrotehničkih rokova za kulture kojima će kukuruz biti predusev. Posebnu pažnju zaslužuju i podaci o otpornosti pojedinih hibrida na bolesti, naročito stabla i klipa.

Dobra osnovna obrada olakšava rad setvospremača

Predsetvena priprema zemljišta za kukuruz ima karakter dopunske obrade i njen cilj se uglavnom svodi na sledeće: stvaranje povoljnog setvenog sloja u kome će seme kukuruza započeti aktivni život (klijanje, nicanje), poravnavanje zemljišta i stvaranje tankog izolacionog sloja koji sprečava suvišno isparavanje vlage, poboljšanje vazdušnog i toplotnog režima zemljišta, uništavanje korova i aktiviranje rada mikroorganizama što vodi stabilizovanju setvenog sloja i u biološkom smislu. U ranijem, klasičnom sistemu proizvodnog procesa za kukuruz, predsetvena priprema zemljišta se sastojala iz nekoliko operacija: drljanje u cilju zatvaranja zimske brazde, rasturanje predsetvenih doza mineralnih đubriva, kultiviranje, drljanje i na kraju setva. Međutim, u modernoj proizvodnji kukuruza, uz primenu savremenijih tehničkih dostignuća iz oblasti mehanizacije, ovakav način pripreme ima sve manje opravdanja, kako sa agrotehničkog, tako i sa ekonomskog stanovišta. Zahvaljujući primeni savremenih mašina i oruđa (raznih izvedbi široko zahvatnih setvospremača), danas je moguće predsetvenu pripremu zemljišta za kukuruz pojednostaviti do te mere da se sve napred navedene operacije, uključujući i samu setvu, obave u jednom ili dva poteza. No, ovde treba istaći da je njihova primena uslovljena kvalitetnom jesenjom osnovnom obradom, te da će efekat setvospremača biti veoma mali ako mu se pripiše uloga korektora loše ili kasno izvedene osnovne obrade.

Vreme setve – mač sa dve oštrice

Kad je reč o setvi kukuruza treba istaći da pored semenskih kvaliteta, uz pravilan izbor hibrida za određeni reon, vreme setve i gustina sklopa igraju veoma važnu, a često i odlučujuću ulogu. Seme treba da bude dobre klijavosti - najniža klijavost 93%, čistoće 99%, nezaraženo, sa najviše 14% vlage. Seme takođe treba da bude ujednačeno po obliku i krupnoći (kalibrirano).

Poznato je da se kao početak za setvu kukuruza smatra momenat kada se zemljište na dubini setvenog sloja zagreje do 10 °C, što uz povoljnu vlažnost omogućuje nicanje za desetak dana. Kalendarski, taj momenat se razlikuje po godinama, te i u jednoj istoj godini nije jednak za sve krajeve šireg proizvodnog područja. Pa ipak, za većinu naših proizvodnih reona smatra se da optimalan rok za setvu kukuruza pada između 5. i 30. aprila. Ranija setva, i pored povoljne vlažnosti, pa čak i temperature zemljišta, može da bude rizična, jer postoji opasnost od kasnih prolećnih mrazeva koji nanose štetu tek poniklom usevu, iako prema nekim podacima kukuruz u početnim fazama rasta podnosi kratkotrajne mrazeve čak i do –6 °C uz izvesna oštećenja lista. Kasnija setva u uslovima bez navodnjavanja takođe nije za preporuku, jer eventualni nedostatak zemljišne vlage može da izazove produžetak klijanja i nicanja, a time se dovodi u pitanje normalno nalivanje i sazrevanje zrna kukuruza.

Prednosti i mane ranije setve

Prednosti ranije setve kukuruza ogledaju se u sledećem: biljke se bolje razvijaju i imaju veći potencijal za prinos ako im vegetacioni period, u toku maja i juna meseca, protiče u vreme većeg sadržaja vode u zemljištu i periodu nižih temperatura, biljke kukuruza metliče i svilaju pre najkritičnijeg perioda na nedostatak vode u zemljištu i izbegavaju štete od suše u tom periodu, kukuruz obrazuje duži korenov sistem koji prodire dublje u zemljište krajem juna i početkom jula, te bolje koristi vodu iz dubljih slojeva pa se lakše bori protiv suše ako se ona pojavi u tom periodu; kukuruz sazreva ranije, usled toga ima manji sadržaj vode u zrnu za vreme berbe, što izaziva manje troškove oko sušenja zrna i manju opasnost od bolesti i ranih jesenjih mrazeva, ranija berba omogućuje raniju osnovnu obradu za sledeću kulturu. Međutim, nedostaci rane setve kukuruza su sledeći: u slučaju nižih temperatura produžava se period od setve do nicanja, veća je šansa za intenzivniji napad bolesti i štetočina, zbog čega se ponekad dobija redak sklop, a mogu nastupiti i štete od kasnih prolećnih mrazeva.

Sejati tokom celog aprila

Pošto na jednom gazdinstvu treba sejati nekoliko hibrida kukuruza različite dužine vegetacije, to je neophodno u prvim rokovima setve sejati hibride duže vegetacije, a u sledećim rokovima setve hibride kraće vegetacije, prema FAO grupama zrenja. Takođe, setvu kukuruza ne bi trebalo obaviti u kratkom vremenskom periodu, već bi je po mogućstvu trebalo obaviti u toku čitavog aprila. Ovde u prvom redu, treba imati u vidu kolebljive vremenske prilike u vreme setve, ali i zrenja kukuruza. Sukcesivna setva omogućava i sukcesivno izvođenje nege useva i berbu, što u znatnoj meri utiče na ublažavanje nepoželjnih »uskih grla« i racionalnije korišćenje mašina. Na osnovu svega ovoga, smatramo da je u Vojvodini i drugim sličnim područjima, setvu kukuruza moguće otpočeti ranije, s tim što bi se u prvoj dekadi aprila zasejalo 15-20% površina, u drugoj oko 60% i u trećoj oko 20-25%.

Dubina setve treba da se kreće oko 6 cm (5-8), a kao i kod svih kultura zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta. Količina semena se određuje kao i kod drugih biljaka - na osnovu broja klijavih zrna po jedinici površine, upotrebne vrednosti semena i planiranog (ili preporučenog za svaki hibrid) broja biljaka.

Oprezno sa gustinom sklopa

Gustina setve se menjala tokom poslednjih tridesetak godina, sa tendencijom povećanja broja biljaka po hektaru. Tome je doprinela pojava novih hibrida, koji su podnosili gušće sklopove pre svega zbog promenjene arhitekture same biljke (veća čvrstoća donjih internodija stabla i erektofilan položaj listova). Broj biljaka se povećao od 35.000-40.000 početkom sedamdesetih godina, na 55.000-65.000 sredinom osamdesetih. Već danas ima hibrida za koje se preporučuje i znatno gušći sklop (i do 75.000 biljaka/ha). Međutim, treba imati u vidu da gustina sklopa zavisi od hibrida, ali i plodnosti zemljišta te očekivane količine i rasporeda padavina tokom vegetacije kukuruza. Na plodnijim zemljištima, boljeg kapaciteta za vodu, kao i onim područjima gde ima više padavina u toku vegetacije, može se sejati gušće i obrnuto, u sušnijim rejonima, kao i na manje plodnim zemljištima setvu treba obaviti ređe. U uslovima navodnjavanja setva se takođe obavlja gušće. Uvođenjem hibrida u proizvodnju, koji podnose znatno gušći sklop, pitanje gustine sklopa dobija daleko veći značaj, jer pri analizi eventualnog neuspeha u proizvodnji kukuruza, u većini slučajeva se dolazi do zaključka da je nedovoljan sklop biljaka odigrao presudnu ulogu. Navešćemo samo nekoliko najčešćih uzroka ređeg sklopa: nedovoljno poznavanje osobina hibrida i njihovog reagovanja na gustinu sklopa u određenim agroekološkim uslovima, nekvalitetna priprema zemljišta za setvu, eventualni nedostatak preciznih sejalica, veća brzina kretanja sejalica, konfiguracija terena i povećana vlažnost zemljišta, usled čega dolazi do proklizavanja i polaganja semena na veće rastojanje nego što je planirano, nedovoljna klijavost semena, štetočine, naročito u početnim fazama razvića useva i dr.

Pri određivanju gustina sklopa, prvenstveno treba voditi računa o osobinama hibrida, uključujući tu u prvom redu dužinu njegove vegetacije i potencijal rodnosti, a takođe i plodnosti zemljišta i klimatskim prilikama dotičnog reona. Imajući to u vidu, danas se ne bi moglo govoriti o optimalnom sklopu jednog hibrida za sve reone gajenja, kao ni o optimalnom sklopu za jedno određeno područje na bazi rezultata dobijenih u drukčijim agroekološkim uslovima. Kada se radi o hibridima različite dužine vegetacije, treba se držati opšte važećih principa da raniji hibridi zahtevaju gušći sklop od kasnijih, što međutim nije slučaj kod novih hibrida sa erektofilnim listovima koji podnose i veće gustine. Kod planiranja gustine sklopa i setve kukuruza na konačan razmak, treba poznavati zahteve pojedinih hibrida na gustinu sklopa. Broj zrna u setvi treba korigovati na eventualne štetočine i redukciju sklopa prilikom mera nege, kao i na upotrebnu vrednost semena.

Voditi računa o zimskim padavinama i rasporedu azota po profilu

Na osnovu naših istraživanja, zimske padavine (od X do III meseca), raspored azota po profilu zemljišta u proleće i gustina setve značajno utiču na prinos kukuruza. Kada raspored azota u proleće po dubini profila nije pravilan, odnosno kada se veća količina nalazi u površinskom sloju, a predsetveno đubrenje kukuruza bude pojačano (veće količine od optimalnih), to će uticati na pojačanu bujnost biljaka. Takođe, korenov sistem biljaka kukuruza ostaće u plićem površinskom sloju. Pojačana bujnost biljaka podrazumeva veću lisnu površinu, koja neracionalno troši vodu (rezerve iz zimskog perioda). U takvim slučajevima dominantan uticaj na visinu prinosa imaće vegetacione padavine kojih u našim agroekološkim uslovima uglavnom nema dovoljno. Slabije razvijen korenov sistem (plitak), prevelika bujnost biljaka (pojačana transpiracija) i nedostatak padavina u toku vegetacije, naročito u tri letnja meseca (VI-VIII), uticaće na značajnije smanjenje prinosa. Ukoliko je nedostatak padavina veći prinos može biti značajno smanjen. Kada je distribucija azota po profilu pravilna (veći deo nalazi se u slojevima od 60 do 120 cm), tada se korenov sistem spušta dublje u zemljište, koristi vodu i iz dubljih slojeva, te eventualna kasnija suša nema toliko štetnih efekata.

Prema napred navedenom, preporuka proizvođačima kukuruza je da u slučaju kada su zimske padavine niske, optimalnu gustinu za određeni hibrid treba smanjiti od 5 do 10%, a ako je i raspored mineralnog azota loš (u površinskom sloju zemljišta), tada se optimalna gustina smanjuje za oko 10 do 20% u odnosu na preporučenu za dati hibrid. Pri optimalnim zimskim padavinama i dobrom rasporedu azota po profilu, optimalna gustina setve se pomera ka preporučenoj za dati hibrid.

 

Prof. dr Dragana Latković