Reklama
  • Reportaže

Javna rasprava o predlogu “Strategije poljoprivrede Srbije”

Učesnici javne rasprave na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu su se složili u oceni da dokument "Strategija…", može biti sve ostalo ("spisak lepih želja"), ali ne i strategija razvoja agrara. "Predlogom ovakve Strategije naša poljoprivredna nauka je dobila ŠAMAR koji ni po cemu ne zaslužuje" (Dr Milutin Pejčić).

Dana 14.12.2004. u organizaciji Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna, Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije i Društva agrarnih ekonomista Srbije održana je javna rasprava o predlogu Strategije poljprivrede Srbije na Poljoprivrednom fakultetu. Raspravije prisustvovalo preko 100 učesnika sa više fakulteta (Poljoprivredni, Ekonomski i Fakultet političkih nauka iz Beograda), predstavnici komora (Beograd, Novi Sad), instituta (Institut za ekonomiku poljoprivrede – Beograd, Institut za primenu nauke u poljoprivredi – Beograd, Institut za zemljište – Beograd, Geografski institu SANU "Dr Jovan Cvijić" – Beograd), zadružnih saveza (Vojvodine, Beograda), poljoprivrednih organizacija, zadruga i drugih institucija (PKB–Beograd, Agrosfera–Beograd, ZZ Kooperativa–Horgoš, ZZ Kosmaj – Mladenovac,...).

Iako su uredno pozvani, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede se nisu odazvali pozivu, a bivši Ministar poljoprivrede dr. Stojan Jevtić je bio sprečen da prisustvuje. U raspravi je učestvovao njegov predhodnik, prof. dr. Dragan Veselinov.

Prisutne su u ime organizatora pozdravili prof. dr. Nebojša Ralević i prof. dr. Miladin Ševarlić.

Prof. Dr. Miladin Ševarlić se kritički osvrnuo na Strategiju čiji autori nigde nisu potpisani. Poznati su podaci da su Vlade Zarić i Goran Topisirović, zaposleni na Poljoprivrednom fakultetu obradili Konkurentnost poljoprivrede Srbije–ali ni njih dvojica nisu želela da prisustvuju ovom skupu iako su blagovremeno pozvani i upoznati sa potrebom da učestvuju u argumentovanoj raspravi.

Ukazano je na niz nelogičnosti i nedoslednosti u Strategiji, kao što su na primer: kao reprezentativna je predstavljena studija Konkurentnosti poljoprivrede Srbije urađena na bazi 21 od 85 upitnika i nepostojećeg popisa iz 1998.godine, a prema konkurentnosti naših izvoznih proizvoda su kitove kosti i ptičija jaja su ispred malina, višanja i goveda. U kritičkom osvrtu na dokument prof. Ševarlić je objasnio vezu između Kopenhagenških kriterijuma i Master plana za poljoprivredu predstavljenog Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u februaru 2003. godine, argumentujući stav da je Strategija nevešti prevod Master plana. Pomenuto je i pitanje trošenja 4 miliona maraka koji su bili odobreni 2001. godine kao donacija EU za izradu projekata o formiranju lanca nacionalnih laboratorija za ispitivanje bezbednosti hrane, obeležavanje životinja i Strategiju poljoprivrede. On je istakao da je Srbiji potrebna oročena strategija koju će pisati oni koji će je i sprovoditi.

Prof. Dr. Dragan Veselinov je da predložena strategija nema osnovni element da to bude, nema mere ekonomske politike, ona je najava izgradnje institucija i novih strategija koje će tek uslediti. Bivši ministar je potvrdio da Strategija nije originalan dokument i da je oslonjena na Master plan. Za vreme njegovog mandata bilo je planirano da se formira jedinica za savetodavstvo u agrarnoj politici pri Ministarstvu, ali do toga nije došlo. Jedinica je trebalo da pripremi pozicije Srbije za integraciju sa EU, da ukaže na kojim tačkama treba zasnivati strateške interese. Master plan je skup ideja i dilema i ne može biti strategija, ali se može iskoristiti u njenoj formulaciji.

Strategiju ima smisla donositi samo pre ulaska u EU da bismo znali gde će nas konkurencija potiskuživati, jer posle moramo da se upravljamo ka ciljevima Unije. Ukoliko se ne budemo bavili agrarnom poltikom po pristupanju uništiće nas 'džin' koji izdvaja oko 50% budžeta za poljoprivredu.

Prof. D. Veselinov je zaključio da država mora kao i svuda da se bavi ekonomskom politikom, da ne treba razbijati najveća gazdinstva-jer su jedino ona sposobna da konkurišu ekonomijom obima i razvojnim potencijalom. U Master planu predlaže se da se nacionalizovano zemljište podeli na parcele 50-100ha, i stvore srednja umesto velikih gazdinstava, što je besmisleno jer svuda u svetu tendencija je upravo ukrupnjavanje poseda. Trebalo bi preispitati zašto je ukinut Odeljenje za agrarnu politiku pri Ministarstvu. Očigledno je i nepoznavanje strukture poljoprivrede - u Strategiji se samo razlikuju korporacija i porodično gazdinstvo, a izostavljen je zadružni sektor i velika privatna gazdinstva koja sada postoje. Aktuelno Ministarstvo je prekinulo politiku ukrupnjavanja gazdinstava, tu politiku je iskoristilo oko 1.500 gazdinstava.

Prof. dr Živorad Gajić, predsednik SPITS, istakao je da Strategija treba da se zove 'Strategija razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije, ali nažalost to je izostavljeno. Sadržaj je izmešan a pominju se i nepostojeći termini 'šumovlasnici', 'biljne sorte'...Takođe, nije navedena literatura koja je korišćena. Gajić se usprotivio usitnjavanju poseda naročito kombinata jer jedino oni mogu biti nosioci razvoja kao ogledna dobra, za proizvodnju semenskog i sadnog materijala. U obrazovanju treba primeniti interdisciplinarni pristup i pratiti razvojne potrebe za kadrovima. Trebalo bi obratiti pažnju zašto se predviđa banka samo za biljne gene a ne i životinjske, i ustrojavanje još 6 strategija i 5 agencija!

Prof. Dr. Zorka Zakić je ocenila daje Strategija doneta u nestabilnim uslovima. U vezi sa pristupanjem EU treba uskladiti 4.000 dokumenata. Od njihovih 100.000 strana 60.000 se odnosi na agrar. Svuda u svetu poljoprivreda je visokosubvencionisana delatnost.

Direktor Instituta za agroekonomiju, prof.dr. Dragić Živković, je predložio da se identifkuju potencijalno izvozno sposobni sektori i da se oni privremeno zaštite, i da se analizira njihova efikasnost i efektivnost.

Doc. dr. Žaklina Stojanović, je istakla da je lakše kritikovati nego kreirati. Ministarstvo promoviše preduzetničko ruralno gazdinstvo, ka tome treba da se teži. U tom proceesu nezamenljiva je kooperativna država, koja napušta socijalne i ekonomske funkcije koliko god može. Ona definiše zakonska rešenja i pruža sistem informisanja poljoprivrednim proizvođačima. Postavlja se pitanje da li smo mi spremni za to, jer nastanku kooperativne države prethodi razvoj institucija. Za postojeći sistem informisanja poljoprivrednika STIPS diskutabilno je koliko su poljoprivredni proizvođači sposobni i u mogućnosti da ga koriste.

Treba respektovati južni i severni model gazdinstva pri određivanju optimalne veličine gazdinstva. Severni model karakterišu gazdinstva u Engleskoj – 67 ha, Francuskoj – 40 ha; a južni Portugalija 8 ha, Italija 6 ha, Grčka 4 ha. Veličina varira prema konkretnim uslovima poljoprivredne proizvodnje, a sve to u Evropi koja želi kod nas da usitni posed. Ukrupnjavanje poseda treba osmisliti koristeći evropska iskustva, kofinansiranje je različito zavisno da li se primenjuje u prosperitetnom ili zapuštenom regionu od 20-40%. U Srbiji 90% sredstava za kofinansiranje otišlo je na sever, gde je posed ukrupnjen u odnosu na jug gde se zapaža dekoncentracija.

Dr Milutin Penčić je skrenuo pažnju na značaj afirmacije brdsko-planinskog regiona. Problem je i što priznate biljne sorte nisu zaštićene.

Dr Srboljub Ivanović je predložio da se kombinati restrukturiraju a ne usitnjavaju. Prosek zemljišta koje poseduje američka farma je 200 ha, do 5 ha se tretira kao rekreativno gazdinstvo i podleže drugim propisima.

Prof.dr. Jeremija Simić se založio za razvoj komparativnih prednosti Srbije u proizvodnji organske hrane.

Dr Rađenović je istakao da u Strategiji nedostaje analiza osnovnih resursa zemljišta klime voda, industrije poljoprivrednih mašina, nema jasnog Cilja Strategije, ni vremenskog roka. Besmislica je da Ministarstvo poljoprivrede vrši reformu obrazovanja, ono može samo da daje predloge, na primer, da se zbog velikog broja povreda na radu radi na obuci rukovaoca mašinama.

Prof. dr. Jordan Milivojević je ukazao na potrebu da u Strategiji bude razmoterna i dezertifikacija zemljišta.

Prof dr. Petar Marković je dao pisani predlog da Poljoprivredni fakultet dostavi Vladi svoj Predlog Strategije koji objavljujemo izvode:

"Drage moje kolege, pregledao sam tekst Strategije poljoprivrede Srbije. Ne sumnjam u to da pisci ove strategije nisu dobronmerni, ali sasvim sigurno sumnjam da nisu dovoljno stručni i da ne poznaju dovoljno složene probleme poljoprivrede, sela i prehrambene industrije, što se vidi iz priloženog teksta.

Ne želim nikoga da uvredim, ali kad sam pročitao tekst video sam puno praznina.

Sve u Srbiji se toliko politizuje, pa se i resorna ministarstva dodeljuju pojedinim partijama, a njih u Srbiji ima previše.

Nigde u državama EU nema takve liberalizacije (koja je vladala u vreme fiziokrata).

Ima skoro na svakoj stranici kontradiktornih postavki, kao da su strategiju pisali različiti ljudi, a neko to treći složio.

Zaključak: Smatram da predloženi tekst Strategije ne može biti prihvaćen.

Predlog: Predlažem da Poljoprivredni fakultet u Zemunu, kao najstariji fakultet, sa ostala tri fakulteta i sa predstavnicima svih naučnih ustanova okupi eksperte, tj. najbolje poznavaoce poljoprivrede, sela i prehrambene industrije, dakle eksperte za pojedine oblasti i da se uradi Strategija poljoprivrede, svestranog razvoja sela i prehrambene industrije, i da se u najkraćem vremenu dostavi Vladi Republike Srbije. Pri tom izboru eksperata nedopustivo je da se gleda na političku pripadnost, već na rad u oblasti poljoprivrede i dosadašnje rezultate u tom rada."

tekst: Jelena Ivanković, Privredna komora Beograda foto: Đorđe Simović, Poljoprivreda.info