• Agroekonomika

Još jedna godina je iza nas

Uskoro se završava i ova, veoma neobična, pandemijska, 2020. godina. Ocenjuju je Jan Turan, Aleksandar Bogunović, Damir Varga, Goran Alimpić, Senka Mišković, Radmila Vučinić i Rade Popović

Svaka proizvodna godina je izazov za sebe. Naši sagovornici apostrofiraju samo neke od najvažnijih obeležja 2020. u agraru.

2020-nadvlacenje-trakora.jpg (209 KB)
Traktorijada u Banatskom Novom Selu iz nekih srećnijih vremena, foto: Đorđe Simović

Dr Jan Turan, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Treba napomenuti da subvencije od države i EU fondova (IPARD) kasne, što direktno ima za posledicu smanjen plasman mehanizacije na tržištu u ovoj godini. U padu je bio i promet polovnom mehanizacijom i rezervnim delovima zbog neodržavanja tradicionalnih vašara (Ruma, Topola, Temerin, Debeljača,..). Uočeno je da je snabdevanje rezervnim delovima pokazivalo prve naznake prolongiranja rokova plaćanja i isporuke. Proletnji poljoprivredni radovi protekli su bez većih poteškoća počev od predsetvene pripreme, same setve, prihrane i zaštite i nege useva. Sama žetva strnina je imala svoju ustaljenu dinamiku bez uočenih većih problema u njenoj realizaciji. Jesen 2020. godine bila je vlažnija sa više padavina u odnosu na prosečne godine, što se direktno odrazilo na samu eksploataciju korištene mehanizacije, povećanu potrošnju goriva i smanjene učinke u osnovnoj obradi, predsetvenoj pripremi i setvi ozimih useva. Vlažnost zrna kukuruza je uglavnom bila preko granice SRPS kvaliteta (14%) tako da su ove sezone do izražaja došli prijemni centri koji raspolažu sa mogućnošću uslužnog sušenja. Na sekundarnim prijemnim centrima primećen je, u par slučajeva, povišen udeo loma zrna kukuruza (preko 5%), što je posledica neadekvatne manipulacije sa merkantilom u žetvi, kako na primarnom prijemu i tako i na manipulaciji. Površine predviđena za zimsko oranje biće do kraja godine uzorane, tako da se očekuje mirno proleće 2021. godine. Ono što je veoma specifično za ovu godinu je da sve više dolazi do izražaja potražnja za pružanjem usluga mehanizacije. U narednim mesecima poljoprivrednim proizvođačima predstoji zimski remont i priprema mehanizacije za proletnju setvu, koju bi morali kvalitetno da realizuju. Sigurno je da će ostvarena cena kukuruza i soje, pa i suncokreta, biti podstrekač za setvu ovih useva na većim površinama za novu sezonu 2021.godine.

Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u sektoru za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS)

Godina 2020. će se pamtiti po tome što je ponovo pokazala koliki je značaj samodovoljnosti u proizvodnji hrane, i godina u kojoj je sektor prehrambene industrije pokazao visok stepen sposobnosti da odgovori potrebama novih uslova rada i privređivanja. Od uvođenja vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije, došlo je do povećane potražnje za osnovnim životnim namirnicama u zemlji i inostranstvu, a proizvodnja i snabdevanje su porasli u skladu sa tim. Problemi koji su se javljali su bili, pre svega, u distribuciji proizvoda od fabrika do krajnjih potrošača, u organizaciji i realizaciji proizvodnje, transporta sirovina i repro materijala, a prevaziđeni su dobrom organizacijom, pravovremenim i adekvatnim potezima privrede i dobro ciljanim merama Vlade RS.  Najveći rast proizvodnje zabeležen je kod proizvodnje brašna i rafinisanog ulja, povećana je i proizvodnja šećera, konditorskih proizvoda, mineralnih voda, voćnih sokova i bezalkoholnih pića, kao i dečije hrane, dok se pad proizvodnje značajno osetio u industriji piva. Dok su neke kompanije imale povećan obim posla i zapošljavale nove radnike, druge su imale značajan pad obima poslovanja, suočavale su se sa problemom plaćanja obaveza, i na žalost otpuštale su svoje radnike. Sektor primarne poljoprivredne proizvodnje je dao dobre prosečne rezultate u svim oblastima, a godina je bila specifična i po zabeleženim izuzetno visokim cenama maline u vreme otkupa. Posebno je zanimljiva činjenica da je ove godine poraslo interesovanje za korišćenje solarne energije, koja je pre svega uslovljena značajnijim padom cena ovih tehnologija. Sve intenzivniji razvoj novih tehnologija i rešenja, uz ekstremno brz razvoj digitalizacije i novih IK (internet i komunikacije) tehnologija, otvorile su prostor za dodatno usavršavanje postojećih i kreiranje novih rešenja u proizvodnim procesima kao i u marketingu i prodaji poljoprivrednih proizvoda. Otkazani su svi sajmovi u zemlji i inostranstvu kao i značajan broj lokalnih manifestacija koje su od neprocenjivog značaja za male proizvođače, koji su ovu godinu prošli sa veoma velikim gubicima. Blokada HoReCa sektora (hoteli, restorani, kafići), ostavila je značajne posledice ne samo na male već i na velike proizvođače. U ovoj godini se mora pohvaliti država koja je intenzivno pratila potrebe privrede i koja je i adekvatnim merama uspela da ublaži negativne posledice pandemije. Svakako da je danas više nego jasno da bez modernizacije i savremenih tehnologija neće biti moguć opstanak, a kamoli dalji rast i razvoj sektora poljoprivrede i prehrambene industrije, kao i da treba jača i intenzivnija i interaktivnija komunikacija između države i privrede.

Damir Varga, dipl.inž, direktor Poljoprivredno stručne službe Subotica

Godinu koja je na izmaku, građani Srbije, kao i uostalom celog sveta, neće pamtiti po dobrom zbog pandemije corona virusa. Kada je reč o primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, zbog specifičnog karaktera rada u ovoj oblasti koji obuhvata najvećim delom rad na otvorenom i manji broj radnika u bliskom kontaktu, mere za sprečavanje širenja virusa nisu imale izražen uticaj na proizvodne procese. Početak godine obeležila su tradicionalna zimska predavanja koja su održana prema planu u naseljenim mestima opštine, realizovana je uobičajena N-min analiza i prihrana ozimih useva. Vanredno stanje u zemlji i donete mere za sprečavanje širenja virusa, uticali su da se i savetodavni rad morao prilagoditi novonastaloj situaciji. U periodu od druge polovine marta pa do početka juna, meseca u vreme najintenzivnijih radova kada je i najizraženija potreba poljoprivrednih proizvođača za savetima, savetodavci su uglavnom radili od kuće, odnosno na terenu. Kontakti sa proizvođačima održavani su neposredno, izlaskom na parcelu po pozivu proizvođača, ili samostalnim obilaskom parcela proizvođača. Saveti su davani i telefonom, a zahvaljujući lokalnim medijima na nedeljnom nivou je praćeno stanje useva i davane su potrebne preporuke za negu useva. Radovi na oglednom polju i izvođenje ogleda odvijali su se nesmetano i na vreme, pre svega zahvaljujući tome što PSS Subotica poseduje sopstvenu mehanizaciju. Dani polja strnih žita organizovani su nakon popuštanja mera, ali isključivo na parceli i tokom dva dana kako bi se izbeglo istovremeno okupljanje većeg broja ljudi na jednom mestu. Dani polja jesenjih useva nisu mogli biti organizovani, ali su savetodavci u grupama do 5 proizvođača realizovali nekoliko radionica. Pomoć poljoprivrednim proizvođačima za apliciranje na razne konkurse odvijala se nesmetano tokom cele godine, uz poštovanje propisanih mera i zakazivanje pojedinačnih termina proizvođačima, kako bi se izbeglo istovremeno okupljanje većeg broja osoba u zatvorenom prostoru. Tokom druge polovine jula i prve polovine avgusta izvršeno je i uzorkovanje zemljišta, radi vršenja osnovnih agrohemijskih analiza. Savetodavni rad sa poljoprivrednicima odvijao se u uslovima nastojanja da se neophodni kontakti svedu na minimum ali da pri tome oni ne budu uskraćeni za savete i informacije, uz istovremeno nastojanje da se zaštiti zdravlje kako zaposlenih, tako i zdravlje samih proizvođača i njihovih ukućana. Na terenu severne Bačke pre svega zbog sprovođenja agrohehičkih mera uz klimatski povoljne vremenske uslove tokom godine, može se reći da su svi zadovoljni ostvarenim proizvodnim i finansijskim rezultatima u 2020. godini.

Goran Alimpić, komercijalni menadžer, Mineral pro Beograd

U poljoprivredi kažemo da svake godine krećemo u prvi razred, pa se tako može reći da ova izreka važi i za 2020.godinu. I pored specifičnih vremenskih prilika (nedostatak padavina u proleće, duži sušni periodi, toplotni udari) ipak je na kraju to bila dobra godina. Ono što je karakteriše je svakako veća pažnja poljoprivrednika prema zemljištu na kojem se proizvode gajene biljke, kao i prema zahtevima biljke za hranivima, mineralima, makro i mikro elementima. Proizvođači su daleko veću pažnju posvetili plodnosti i pripremi zemljišta. Uočljiva je bila veća primena kako rasutog tako i peletiranog stajnjaka, mera popravke zemljišta u vidu kalcifikacije, i to se sve dešavalo više u ruralnim sredinama, zatim zaoravanje žetvenih ostataka, te stoga gotovo da se nisu videle zapaljene njive. Svest da je zemljište živ organizam koji treba čuvati je sve prisutnija. Sve više poljoprivrednih proizvođača govori o ishrani bilja, a ne o tome koliko su “bacili đubreta”. Pored unošenja u zemljište makro elemenata (N,P,K) primenom klasičnih, osnovnih mineralnih đubriva, poljoprivredni proizvođači sve više primenjuju i neophodne mikroelemente (Zn, Mo, Mn, B,...), aminokiseline, regulatore rasta i druge preparate pri tretmanu gajenih biljaka. Primetno je da proizvođači na svojim parcelama sami vrše oglede, primenom više proizvoda različitih proizvođača, a svoja iskustva dele između sebe i primenjuju one koji im u njihovim uslovima daju najbolje rezultate. U ovoj godini bih istakao očiglednu potrebu poljoprivrednih proizvođača, da gajene biljke što bolje „pripreme“ da bi joj se omogućilo da što snažnija iznese svoj potencijal prinosa, uprkos stresnim uslovima kroz koje tokom vegetacije može proći. Svest kod proizvođača da biljci dajemo sve što joj može pomoći da što snažnija i otpornija donese željeni rod, a da primena pesticida bude preventivna i ciljana mera, je sve prisutnija, što i jeste cilj struke.

Senka Mišković, dipl.inž. zaštite bilja, PSS Sremska Mitrovica

Početak ove, za poljoprivredu Srema jedne od boljih poljoprivrednih godina, nije obećavao, jer je bio evidentan nedostatak padavina od kraja oktobra 2019. godine pa sve do januara 2020. godine, što je dovelo do sporog i razvučenog perioda nicanja ozimih useva. Od početka februara do početka marta meseca počele su obilnije padavine. Količina padavina u tih mesec dana uspela je donekle da nadoknadi nedostatak vlage iz zimskog perioda. U vreme setve jarih useva nastupa period bez padavina. Do treće dekade maja usevi strnih žita ne obećavaju neki značajnije bolji prinos, ali iskusne kolege su govorile da još uvek nije kasno i da priroda često zna da “iznenadi”. I priroda nas je iznenadila i to prijatno. Iako su meteorolozi predviđali najtoplije i najsuvlje leto ikada do sada, priroda nam je ipak „dala“ jednu prosečnu godinu. Prema podacima Hidrometeorološkog zavoda Srbije, leto 2020. godine je sa srednjom temperaturom vazduha bilo malo iznad proseka, a sa količinom padavina drugo ikada najkišnije leto u Sremu za poslednjih 70 godina. Sve ovo je uticalo na to da su prinosi gotovo svih poljoprivrednih useva bili iznad proseka. Obzirom da je bio puno padavina, korovi su stalno nicali. Poljoprivredni proizvođači su uspeli da se izbore sa korovima, a ono malo što ih je preostalo, nije uticalo na prinos. Najveći problem su imali proizvođači voća i povrća na kraju proizvodne godine. Pred samu berbu došlo je do masovne pojave stenica prvenstveno zelene povrtne stenice (Nezara viridula) i braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys). Najveće štete od stenica su bile u fazi zrenja plodova, a njihovo suzbijanje je tada otežano. Insekticidi se mogu koristiti od doletanja imaga do faze početka zrenja uz obavezno poštovanje karence. Zbog veće količine padavina setva ozimih strnih žita je završena krajem novembra meseca. Na posejanim parcelama je primećena veća aktivnost glodara. Preporuke proizvođačima strnih žita su da obiđu svoje useve i ukoliko primete 10-50 aktivnih rupa poljskog miša i 10-500 aktivnih rupa voluharice izvrše suzbijanje registrovanim mamcima.

Radmila Vučinić, vlasnik, CMS Consalting

Kažu da se čovek uči dok je živ. Godina za nama naučila nas je puno toga, ukazala takođe na nedostatke i potrebe unapređenja kanala prodaje i samog tržišta. Iako su od samog početka uslovi za proizvodnju bili specifični i otežani, možemo reći da se većina poljoprivrednika ipak dobro snašla u novonastalim uslovima. Sa druge strane da li je podrška poljoprivrednicima bila adekvatna i pravovremena o tome bi se dalo diskutovati. I dalje je, više nego evidentan, nedostatak komunikacije sa poljoprivrednicima za njihove potrebe. Skraćivanje rokova za podnošenje zahteva i poništavanje konkursa, svakako nisu bili od pomoći. Gorak ukus je ostao i u ustima mladih poljoprivrednika koji punu godinu čekaju rezultate konkursa, jer su oni ti koji treba da budu zamajac i oslonac naše poljoprivrede u budućnosti.  Ovu godinu privodimo kraju u iščekivanju narednog poziva za IPARD 2 za meru 1, prvo za traktore, a  potom i ostale investicije u primarnoj proizvodnji. Uslovi i pravila mera podrške se sve intenzivnije menjaju i više nego ikad pre, pored svih ostalih informacija i znanja, poljoprivrednici moraju da se edukuju i isprate nove zahteve, kako bi ispunili uslove i ostvarili podršku koja im je neophodna, a ove godine nije bilo uslova ni za tradicionalna okupljanja i prenos znanja. Poljoprivreda i u najsretnijim vremenima zaslužuje više sluha i podrške, a posebno sada i u ovim otežanim okolnostima privređivanja. Neka nam sledeća godina bude zdrava, uspešna i plodna, pa ćemo dalje zajedno da radimo na novim idejama i planovima.

Dr Rade Popović, redovni profesor, Ekonomski fakultet, Subotica

Poljoprivredna 2020. godina, koju smo već skoro pregazili, bila je specifična kao i većina proteklih. Jedina značajna razlika jeste proizvodnja i trgovina u uslovima globalne pandemije virusa Kovid-19. Rast cena žitarica i uljarica na svetskom tržištu, koji se prelio u poslednjem kvartalu i na domaće tržište, nastao je kao posledica stvaranja zaliha hrane u većini zemalja. Biljna proizvodnja je generalno ostvarila nešto više prinose u odnosu na proseke u prethodnih 10 godina, naravno uz značajne regionalne razlike. Cene u stočarstvu su imale uglavnom negativan trend u drugoj polovini godine, zbog viškova na domaćem tržištu, smanjenog izvoza i pritiska uvoza po nižim cenama. U međunarodnoj trgovini prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ostvarili smo u prvih 8 meseci 2020. godine rast izvoza za 8% i stagnaciju uvoza proizvoda poljoprivrede u odnosu na isti period prethodne godine. Prehrambena industrija je ostvarila blagi rast izvoza od 2,7%. Ono što zabrinjava, jeste porast uvoza prehrambenih proizvoda za 13,8%. Ekonomski rezultati poljoprivredne 2020. godine su indikativno na osnovu prinosa i cena verovatno pozitivni, mada će se precizna ocena moći dati tek krajem 2021. godine, kada FADN sistem Srbije objavi analizu poslovanja poljoprivrednih gazdinstava po pripadajućim tipovima proizvodnje, regionima i ekonomskoj veličini.

Natalija Kurjak

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!