Reklama
  • Zaštita bilja

Jubilej „Biljnog lekara“

Od pokretanja obnovljenog izdanja, uz dosta napora i rada, izdato je 110 redovnih brojeva, u 100 svezaka, a bilo je i 10 dvobroja, na 12.316 stranica. Bilo je i šest vanrednih brojeva, što zaokružuje broj strana na 13.000. U proteklih 20 godina, objavljeno je 1069 radova iz oblasti zaštite bilja, kao i 1.897 kraćih ili opširnijih priloga, u okviru stalnih ili povremenih rubrika. Časopis se razmenjuje sa sličnim izdanjima u 15 zemalja i spada u kategoriju M52.

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu održan je svečani sastanak Redakcionog odbora časopisa "Biljni lekar". Povod svečarski. Autori, ljudi koji su zaslužni za to što "Biljni lekar" opstaje u ovim turbolentnim vremenima obeležili su 20.-ti tj. 42.-gi rođendan časopisa.

Časopis je, naime, počeo da izlazi 1956. godine u Beogradu. Pod tim nazivom, menjajući samo logotip izlazio je sve do 1977.

Početkom 1978. "Biljni lekar" fuzionisao se sa sličnim ("Biljna zaštita", Zagreb), u novi, zajednički časopis "Glasnik zaštite bilja", čije izdavanje je nastavljeno u Zagrebu sve do sredine 1991.

Nakon opsežnih priprema 1994., početkon naredne 1995. časopis "Biljni lekar" je počeo ponovo da izlazi.

Uvodničar na godišnjem sastanku Redakcionog odbora prof. dr Stevan Maširević podsetio je na najzaslužnije za obnovljeno izdanje "Biljnog lekara":

"Prvi glavni i odgovorni urednik, a verovatno i glavni zagovornik obnovljenog izdavanja, bio je akademik Dušan Čamprag (1995.-1996.), potom prof. dr Stevan Jasnić (1997.-2002.), prof. dr Sreten Stamenković (2003.-2008.), prof. dr Tatjana Kereši (2009.2014.), a u narednom periodu taj posao će obavljati prof. dr Dušanka Inđić. Uz dosta napora i rada, izdato je 110 redovnih brojeva, u 100 svezaka, a bilo je i 10 dvobroja, na 12.316 stranica. Bilo je i šest vanrednih brojeva, što zaokružuje broj strana na 13.000. U proteklih 20 godina, objavljeno je 1069 radova iz oblasti zaštite bilja, kao i 1.897 kraćih ili opširnijih priloga, u okviru stalnih ili povremenih rubrika. Časopis se razmenjuje sa sličnim izdanjima u 15 zemalja i spada u kategoriju M52", kazao je Maširević.

Bila je prilika i da sa novom glavnom i odgovornom urednicom prof. dr Dušankom Inđić porazgovaramo o planovima za naredni period:

P.info: Čestitke na jubileju i na Vašem izboru. Kakovi su planovi za budućnost?

Dušanka Inđić: "Biljni lekar" ostaje u okvirima kako je postavljen. Dakle, baviće se zaštitom bilja i svim onim dodirnim oblastima koje doprinose zaštiti bilja. Zadržaće redovne rubrike koje ima a uvešće se i neke nove prateći vreme i događaje u našoj poljoprivredi.

P.info: Kako uspevate da zatvorite "finansijsku konstrukciju" časopisa?

Dušanka Inđić: Finansije su nam najveći problem. Iako je ovo 43. volumen, mi imamo velike želje da nastavimo, da se i dalje bavimo našom strukom.

P.info: Koliko "Biljni lekar" može danas da dopre do korisnika s obzirom na činjenicu da su hemijske multinacionalne kompanije medijski veoma agresivne: Imaju svoje portale, tv emisije pa i štampana izdanja u kojima su angažovani iskusni novinari?

Dušanka Inđić: Trudimo se da u "Biljnom lekaru" publikujemo ono što je naučno dokazano, što je ispravno, što je praksa potvrdila, što je zakonom regulisano. U predhodnim godinama smo uspeli da opstanemo, pa se nadam da ćemo uspeti i u narednim.

P.info: I za kraj ovog mini-intervjua najavite nam šta će biti tema narednih brojeva?

Dušanka Inđić: Upravo pripremamo dvobroj o pesticidima koji su registrovani u našoj zemlji. Taj dvobroj izlazi svake neparne godine. Istina, u "Biljnom lekaru" to više liči na programe zaštite bilja jer su pesticidi razvrstani prema biljnim vrstama, što našim korisnicima znatno olakšava posao. Naši korisnici vrlo brzo dođu do traženog preparata. Taj dvobroj nam je i najtraženiji kod korisnika. Treba reći da su za one druge brojeve manje zainteresovani. Međutim, lepo je čuti kad odete u npr. Bosnu i Hercegovinu pa kada vam sa univerziteta kažu: "Pa nama je biljni lekar kao udžbenik. Jedva ga čekamo". Ili recimo, na Biotehničkom fakultetu u Ljubljani nam kažu: "Zašto nam niste doneli vaš "Biljni lekar"". To daje volju da se i dalje kvalitetno radi.

I za kraj treba reći da partnerstvo između "Biljnog lekara" i našeg magaizna traje više od decenije, što će se svakako nastaviti i u narednom periodu.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info