Reklama
  • Stočarstvo

Kako da isteramo stoku na pašu? Traktorima?

“Na izmaku smo sa stočnom hranom, a mlada trava je počela da raste. Nekim stočarima do pašnjaka treba i 5 kilometara. Na vaše pitanje kako će stočari koji su ostali bez hrane postupiti (u vreme zabrane kretanja), ni sama ne znam šta da odgovorim. Verujem da mnogi neće ostaviti stoku gladnu,” kaže Aniko Jovanović

Polako se približavamo magičnoj granici kada ćemo biti više zatvoreni u svojim domovima nego što ćemo imati slobodu kretanja. U toku je najduža zabrana izlaska iz domova “u komadu” koja traje od petka u 17h do ponedeljka u 5h. Prema obećanju ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, pripadnici MUP-a će biti blagonakloni prema poljoprivrednicima.

“Vlada odlučila da poljoprivrednicima dozvoli da tokom vikenda rade na njivama i da ih niko neće dirati ako su na traktoru,” izjavio je Branislav Nedimović

Rečeno-učinjeno.

Naravno, ovim ne mogu biti zadovoljni pčelari, a ni mi ostali misleći građani koji znamo da pčela nije bez raloga proglašena “najvažnijim živim bićem na planeti”. Jer bez pčela ne bi bilo ni ljudi. Ali dovoljno se o tome govorilo.

Ima i drugih koji su ovom restrikcijom oštećeni, a o čemu se, ovih dana, nedovoljno govori. Čitalac je za portal “Poljoprivreda.info” svetinja i zato dajemo šansu Aniko Jovanović iz Srpskog Krstura. Ona govori o problemima stočara koji se bave mlečnim govedarstvom.

2020-aniko-jovanovic.jpg (125 KB)

“Ovde kod nas, u severnom Banatu, poljoprivrednici tokom većeg dela godine stoku isteruju na pašu. Problem nije do policijskog časa koji počinje u 17 časova radnim danom, nego ovaj ceo vikend kada imamo zabranu kretanja. Na naše pitanje “Šta mi stočari da radimo?” nismo dobili odgovor. Ne možemo traktorom da ih teramo na pašu. To Ministarstvo poljoprivrede nije definisalo. Na izmaku smo sa stočnom hranom, a mlada trava je počela da raste. Nekim stočarima do pašnjaka treba i 5 kilometara. Na vaše pitanje kako će stočari koji su ostali bez hrane postupiti ni sama ne znam kako da odgovorim. Verujem da mnogi neće ostaviti stoku gladnu. Drugi problem je u tome što mnogi koji čuvaju stoku imaju i više od 70 godina. Mi smo za poštovanje zakona, ali ljudi do prve deteline, do prvog senokosa  a to će biti tek tamo u junu, moraju stoku da teraju na pašu,” kaže Aniko Jovanović.

Po onoj staroj “Važno je šta se kaže, ali je isto tako važno ko kaže” podeliću sa vama intervju sa Aniko Jovanović od pre bezmalo godinu dana. O relevantnosti sagovorinice zaključite sami.

Žene u poljoprivredi

Aniko Jovanović – oslonac cele porodice

Maj 2019.

“Nekad ceo dan radim na gazdinstvu. Uveče kada dođem i sačekaju me spremni kreveti i pitanje – Mama da li ti je teško? E tada ništa nije teško!”, kaže naša sagovornica

2020-aniko-jovanovic-sadecom.JPG (1.47 MB)

“Lenjost je najgora bolest”, odrastajući sam povremeno mogao čuti od bake. Potom je istu jezičku konstrukciju preuzela majka. Ponakad svoju decu na sličan način umem da prekorim. Suprotno, naša sagornica nema vremena za lenjost. Angažovana je 24/7/365.

Mama, da li ti je teško?

Upućeni kažu da je nakon rudarskog posla, mlečno govedarstvo posao koji iziskusje najviše truda. Sedmoro dece prava je blagodat za Aniko Jovanović iz Srpskog Krstura sa severa Banata. Ali uz posao u porodici, ona se brine i o 25 krava. Obezbeđivanje stočne hrane, ishrana, muža, nega. Počinje sa najvažnijim – decom.

Jovan ima 15 godina, on je u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Futogu, uči za veterinara. Georgije ide u 7. razred, ima 14 godina. Marija ima 9 godina, Petra 8, Milica je napunila 6, Jelena će u oktobru 5 i Milorad će u septembru 3 godine.

Kako sve to postižete, i da brinete o mnogočlanoj porodici, ali i o kravama na muži, koje zahtevaju stalnu pažnu?

Teško je. I fizički i psihički. Recimo, pre podne mi Milorad ostaje sam u kući i dok radim na imanju stalno mislim o tome da li će mu se nešto desiti. Nije problem što preturi sve po kući, izvuče stvari iz ormana, samo da mu se nešto loše ne dogodi. Ali, funkcionišemo, eto.

Deca su Vam relativno mala, ali da li prepoznaju zalaganje svoje majke?

Pomognu u kući oko ručka, spremanju kolača. Nekad ceo dan radim na gazdinstvu. Uveče kada dođem i sačekaju me spremni kreveti i pitanje – Mama da li ti je teško? E tada ništa nije teško!

Šta bi ste preduzeli kada biste mogli da utičete na pomoć države za višečlane porodice?

Ja bih im sve dala besplatno! (smeh) Srpski Krstur je specifičan. Ima puno rasturenih brakova. I porodica sa puno dece. Pošto sam predsednica aktiva žena, dva puta godišnje, u proleće i jesen, organizujemo humanitarne akcije da pomognemo najsiromašnije porodice. Dečiji dodatak bih povećala, ali ne bih davala novac, već da se obezbede bonovi i da se roba namenski dobija. Ne kažem da sam savršen roditelj. Volela bih da mogu mnogo više da pružim deci. Ali strašno je kada znate za primere da se dečiji dodatak koristi za kupovinu alkohola umesto da se deci kupi voće, povrće, mleko, meso, garderoba i ostalo što je jednom detetu potrebno.

Državno zemljište – spas za stočare

Aniko Jovanović je sa suprugom registrovala 2007. poljoprivredno gazdinstvo u Bikovu kraj Subotice, a proizvodnju mleka su nastavili u Srpskom Krsturu od 2009. godine. Mleko predaju Imleku a proizvodnja im se kontroliše dva puta mesečno. Kada je o rasnom sastavu reč, opredelili su se za crnog i crvenog holštajna. Jovanovići imaju 25 krava na muži i nešto junica koje treba osemeniti. Svu žensku telad ostavljaju na gazdinstvu. Do sada su mušku telad prodavali ali od ove godine su dva muška teleta ostavili na gazdinstvu.

Kakva su vaša istustva sa holštajn rasom?

Naše krave koje su i u štali i na ispaši dobro su se pokazale. Krave sa farmi, koje smo kupili, navikle su da im se polaže, nisu zainteresovane za ispašu. Prošle godine smo imali problema i sa steonošću. Krave su bile i na ispaši pa su bile dosta dugo u laktaciji. Najbolja grla daju 28 pa do 30 litara mleka.

Kako koncipirate stočni obrok?

Imamo livadsko seno, senaža deteline, repin rezanac, šećerac, melasu. Koncentrovani deo dobijaju prema litraži mleka. Za taj posao je zadužen suprug. U spremanju hrane mnogo nam pomaže miks prikolica.

Na vašem gazdinstvu povezali ste ratarstvo i stočarstvo. Šta gajite od useva?

Od ratarske proizvodnje sejemo tritikal, raž, ječam, suncokret i silažni kukuruz. Sve je podređeno ishrani krava. Proizvodimo na 40 hektara državnog zemljišta i to nam je spas, pošto imamo samo 4 jutra svog zemljišta. Bilo bi dobro da zakup bude dugoročan, do 10 godina, da bi i na državne parcele koje su jako siromašne mogli da izvezemo stajnjak.  Nažalost, u ataru ima malo državne zemlje, ali moramo se boriti. Odstupanja nema.

 

* I za kraj jedna radosna vest. U porodici Jovanović čekaju prinovu. Umesto zaključka, a na osnovu svega što ste mogli u ovom tekstu da pročitate, poslužiću se onom starom, mudrom “Svaki čestit posao Bogu je mio”.

Đorđe Simović

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!