Regija Almerija u Španiji je dokaz šta može da se postigne kada čitav poljoprivredni sektor stoji ujedinjen sa ciljem postizanja obostrano korisnog cilja. Nakon nedavne posete ovoj regiji, Lindi Botha izveštava kako su se farmeri, istraživači i banke udružili kako bi postali ključni igrač u proizvodnji svežih proizvoda.
More plastike – tako se najčešće opisuje regija Almerija na jugu Španije, aludirajući na plastenike koji se prostiru na 33.000 hektara.
Zaista je zadivljujući prizor videti, kada se spustiš sa planine u dolinu, ovaj sjajni pejzaž koji se prostire dokle god pogled seže. Plastični pokrivači sijaju na jutarnjem svetlu, i jedva da se može razaznati gde se plastenici završavaju, a gde počinje Sredozemno more.
Površina u zaštićenom prostoru čini samo 0,24% poljoprivrednog zemljišta u EU. Ipak, četiri miliona tona svežih proizvoda godišnje obezbeđuje Uniji 8% poljoprivrednih proizvoda, što čini 24% vrednosti proizvodnje povrća u EU.
Zahvaljujući stalnim istraživanjima o smanjenju upotrebe vode, farmeri postižu ovaj nivo proizvodnje koristeći samo 1,8% navodnjavane vode EU.
Ovi brojevi su impresivni, ali je regija bila podložna negativnim kritikama, najčešće u vezi sa upotrebom hemikalija, eksploatacijom stranih radnika i plastičnim otpadom, zbog čega je često opisivana kao "prljavi sektor".
Međutim, poseta ovoj regiji brzo otkriva sasvim drugačiju sliku, onu koja može poslužiti kao uspešna priča o tome šta se može postići kada se industrija ujedini.
Zajednički napori
Jedan od izuzetnih podviga u Almeriji je to što je 33.000 hektara plastenika u vlasništvu oko 14.000 pojedinačnih farmera.
To znači da je raspodela prihoda mnogo šira nego u područjima gde samo nekoliko igrača dominira sektorom. Profesor ekonomije na Univerzitetu u Almeriji, Huan Karlos Peres Mesa, objašnjava:
"Pravedna raspodela teritorije rezultira širokom i ravnomernom raspodelom provincijalne ekonomije u celini. To znači da postoji malo razlika u nivou prihoda i blagostanja, i verovatno je da će se nivoi populacije u ovoj ruralnoj regiji stabilizovati, obezbeđujući više mogućnosti za dalji rast i podršku životnim uslovima."
Što se tiče jednakog predstavljanja, područje se takođe može pohvaliti visokim brojem žena koje učestvuju u radnom procesu. Oko 71% zaposlenih u pakovanju i marketingu su žene, dok 30% onih koji rade u proizvodnji čine žene.
Područje se takođe oslanja na stranu radnu snagu, koja uglavnom dolazi iz severne Afrike. Oko 64% radnika su imigranti, u poređenju sa 27% u drugim industrijama u Španiji.
Mesa navodi da su ti radnici potpuno integrisani u društvo kako bi se osiguralo da se stalno vraćaju na farme, umesto da traže bolje uslove negde drugde.
Ključni stub uspeha Almerije je bio zajednički napor da se pronađu najbolji proizvodni postupci, plasiraju proizvodi farmera i reše svi izazovi sa kojima se suočavaju. Ovde su sindikati farmera, istraživačke organizacije, finansijske institucije i zadruge odigrale ključnu ulogu u pretvaranju ove nekada puste zemlje u evropsku baštu hrane.
Šezdesetih godina prošlog veka, španska vlada je stvorila podsticaje za farmere da se presele iz unutrašnjih poljoprivrednih regiona na obalu Almerije, gde su videli potencijal za poljoprivrednu proizvodnju. Stvorena su sela kako bi se obezbedilo smeštaj za farmere, a centri za tehničke savete su postavljeni kako bi pružali uputstva za proizvodnju.
Oštra priroda – sa letnjim temperaturama koje dostižu i do 42°C – značila je da su plastenici brzo postali popularni kao sredstvo za ranu proizvodnju povrća.
Takođe je razvijen i sistem "peskarenja" gde se usevi uzgajaju u mešavini zemlje i komposta, sa debelim slojem peska na vrhu kako bi se sprečilo isparavanje vlage.
Ograničena zaliha vode u regiji, koja uglavnom dolazi iz bunara i otopljenog snega sa planina, čini plastenike još privlačnijim jer smanjuju potrošnju vode do 20%.
Kada je proizvodnja postala uspešna, osnovane su zadruge za zajedničku prodaju proizvoda i obezbeđivanje kontinuirane ponude na tržištu.
Danas se 60% proizvoda prodaje putem zadruga, koje takođe pomažu u tehničkom savetovanju proizvodnje na osnovu zahteva tržišta, dok se ostatak prodaje na aukcijama.
Postavljene su test stanice kako bi se kontinuirano unapređivala tehnologija proizvodnje, i one i dalje igraju ključnu ulogu u uspehu regije. U bilo kojoj godini, na primer, u proseku se testira oko 500 različitih sorti paradajza, sa jednim uspešnim kandidatom koji se komercijalizuje svakih pet godina. U Almeriji se uzgaja oko 100 različitih sorti paradajza.
Paradajz je nekada bio najveća roba uzgajana u Almeriji, ali zbog sve veće konkurencije iz zemalja kao što je Maroko, danas čini samo 20% proizvodnje. Paprika zauzima 25%, krastavci 14%, a lubenice 14%. Španija apsorbuje 50% proizvodnje, dok se ostatak izvozi, uglavnom u EU.
Postizanje toga da tako velika grupa farmera radi zajedno ka obostrano korisnim ciljevima bila je osnova uspeha ove regije.
Ova saradnja je dovela do potpunog preokreta industrije, koja je nekada bila snažno zavisna od hemijske zaštite useva i brzo postajala zastarela, do jednog od najzelenijih proizvodnih centara na svetu.
Izvoz svežih proizvoda iz Almerije kontinuirano raste. Pre svega paprike u Nemačku, što je njihovo najveće izvozno tržište, dostigavši 130.000 tona 2004. godine. U to vreme, industrija se oslanjala isključivo na konvencionalne pesticide za zaštitu useva.
Prekid hemijskog ciklusa
Poljoprivrednici su počeli da primećuju smanjenje efikasnosti kako su štetočine razvijale otpornost na aktivne sastojke, što je dovelo do povećanja primene. Nemoguće posledice bile su da proizvodi nisu ispunjavali maksimalne dozvoljene nivoe ostataka (MRL) propisane za hemikalije, i tržišta su počela da primećuju.
Jan van der Blom, šef tehničke proizvodnje u sindikatu farmera Coexphal u Almeriji, objašnjava kako je izvoz paprike u Nemačku prepolovljen kao rezultat toga. To je bio poziv na buđenje za ceo sektor, koji se tada okrenuo biološkoj zaštiti useva.
"Biološka zaštita useva nikada ne bi funkcionisala u području tako gustog kao što je Almerija da svaki farmer nije uključen, jer bi insekticidi sa jedne farme lako mogle da se prošire na drugu i ubiju sve korisne insekte koji su pušteni. Na sreću, nije bilo teško ubediti farmere da se pridržavaju, jer smo imali istraživanja koja su to podržavala, a oni su shvatili da će ostati bez posla ako ne budu sarađivali," kaže van der Blom.
U to vreme, trips je pokazao potpunu otpornost na insekticide i poljoprivrednici su trpeli velike gubitke. Oplodnja useva paradajza je takođe bila skupa, jer pčele izbegavaju cvetove jer ne sadrže nektar. To je dovelo do početka isporuka korisnih insekata i bumbara na farme, što je u to vreme bilo čudno za španske poljoprivrednike.
U periodu od pet godina, ceo sektor je prešao na biološku kontrolu i danas 99% farmi u Almeriji koristi biološku zaštitu useva, a 100% koristi bumbare za oprašivanje.
Međutim, zeleni način razmišljanja farmera seže dalje od korišćenja prirodnih neprijatelja, a ekološka svest o upotrebi vode i plastike odigrala je važnu ulogu u svakodnevnim poslovima. Na primer, 90% farmera danas koristi solarne panele za napajanje svojih farmi.
Van der Blom objašnjava da je regija prepoznala štetne efekte plastike, ali da su znali da proizvodnja zavisi od nje, pa su razvijeni brojni sistemi kako bi se osiguralo da se zagađenje svede na minimum. Plastika se može reciklirati, a 25% proizvedene plastike se reciklira unutar same regije. Sav organski otpad iz plastenika se takođe kompostira, a koriste se biorazgradive niti i kopče.
Praktično sve uzgajano povrće se pakuje u recikliranu plastiku, a odbačena plastika koristi se za pokrivanje uzgajanih površina kako bi se smanjila upotreba vode i smanjio rast korova.
Van der Blom kaže da Almerija, iako je izuzetno efikasna u korišćenju resursa, nije imuna na troškove i zato farmeri i dalje traže načine kako da proizvode više hrane uz korišćenje manje resursa.
"Trenutni fokus je na proizvodnji više povrća po metru plastenika uz održavanje iste upotrebe resursa, ali pronalaženje načina za smanjenje troškova ostaje najvažniji faktor, jer ni najviši prinosi ne mogu spasiti farmere od rasta cena repromaterijala," dodaje.
Almerija takođe uzima u obzir potražnju potrošača za zdravim proizvodima, a poslednje dve godine videli su pomak ka biološkoj proizvodnji.
"Potrošači sada žele zdrave proizvode koji su gajeni sa manje repromaterijala, bez upotrebe pesticida, a kako je oblast sve više prepoznata kao odgovoran proizvođač, naši farmeri su postali poznati po ovim praksama," objašnjava van der Blom.
Saradnja kao ključna lekcija
Poljoprivrednici u Almeriji brzo su naučili da su istraživači na njihovoj strani i da su ti stručnjaci mogli pomoći u prevazilaženju mnogih izazova sa kojima se suočavaju.
Kako bi pomogli u stvaranju još boljih proizvodnih uslova, saradnja se proširila na bankarski sektor, koji nudi povoljne uslove za finansiranje zelenih tehnologija i inovacija. Banke su prepoznale da je dugoročni razvoj tih praksi ključan za održivost celokupnog sektora.
Lekcije iz Almerije ukazuju na to da sinergija između istraživanja, finansija i proizvođača može doneti ne samo održiv rast, već i značajno smanjiti negativan uticaj na životnu sredinu.
Dok se Srbija suočava sa svojim izazovima u poljoprivredi, iskustva iz Španije mogu poslužiti kao inspiracija. Ključ uspeha leži u saradnji i zajedničkom naporu svih aktera u poljoprivrednom sektoru, što bi moglo doprineti stvaranju stabilnije i održivije poljoprivredne proizvodnje i kod nas.
