Reklama
  • Ratarstvo

Kako u setvu pšenice, bre ...

... kada je veleprodajna cena uree „skočila“ sa lanjskih 250 na 600 evra? Sreća u nevolji je da nisu „eksplodirale“ cene semena i goriva. Još.

Na pitanje iz naslova odgovore su nam dala tri eminentna stručnjaka. Dakle, kako u setvu pšenice? Sagovornici su profesor Miroslav Malešević, direktor srbobranskog „BSP“-a, Rajko Nenadov iz novosadske „Hemoslavije“ i Dragan Lončar, direktor zemljoradničke zadruge „Beška“.

2021-psenica-Hemoslavija.jpg (129 KB)
U "Hemoslaviji" dobra ponuda stranih sorti pšenice

Malešević: Deklarisanog domaćeg semena pšenice za 120.000 hektara

Profesor Miroslav Malešević prvo se, agronomski, osvrnuo na stanje zemljišta i nemogućnosti poljoprivrednika, kako je rekao da „priđu zemljištu.“ On ih savetuje da, ipak, sačekaju padavine kako bi ga koliko-toliko, lakše obradili.

„Zemljište je toliko isušeno da čak ni velike mašine, teški traktori, i velika oruđa kao što su teške tanjirače i razrivači jedva ulaze u zemljište i praktično je osnovna obrada i priprema zemljišta onemogućena. I mislim da je dobro da se sačekaju padavine. Ukoliko do njih ne dođe bićemo prinuđeni da koristimo konzervacijske sisteme obrade – teške tanjirače u dva prohoda, razrivače ili neka druga oruđa koja su nam na raspolaganju.“

Kompanija BSP je glavni dorađivač domaćih sorti pšenice, pa je sledeće pitanje za profesora Maleševića bilo koliko je semena pripremljeno za predstojeću setvu i kako da poljoprivrednici dođu do njega pošto poslednjih godina postoje izvesni problemi sa snabdevenošću maloprodaja.

„Doradili smo blizu 25.000 tona novog semena i uz 1.400 tona zaliha imaćemo 26-27.000 tona upakovanog semena. Nešto će upakovati Institut i neke druge firme. To će zadovoljiti 120.000 hektara pod merkantilnom pšenicom što nije dovoljno, pošto se očekuje da će biti zasejano 600.000 hektara.“

Jedno od aktuelnih pitanja poslednjih godina je kako da „mali“ poljoprivrednik dođe do domaćeg semena pšenice.

„Odgovor nije jednostavan. Neka proizvođači na sajtu BSP-a pronađu telefone na koje mogu da se informišu. Ja mogu da dam svoj broj telefona i  da tako pomognem proizvođačima. On je 062 568 127. Rado ću pomoći. Poljoprivrednici uz to mogu da preko neke zadruge da dođu do semena,“ kaže Malešević.

I dalje su vodeće sorte Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Simonida i Zvezdana. Tu su još starije sorte Pobeda i Renesansa ali i novije Obala, Mila, Ilina, Grivna i Igra. Ne bi trebalo zaboraviti ni sortu NS 40S.  

Nenadov: Zaustavili smo nabavku đubriva

Novosadska „Hemoslavija“ kvalitetnim repromaterijalom snabdeva poljoprivrednike već tri decenije. Pred novu setvu direktor Rajko Nenadov uglavnom govori o problemima.

„Ponuda semenske pšenice je nikad bolja. Naročito kada su u pitanju strane sorte. Imamo više od 50 sorata. Što se tiče domaćih, tu uvek imamo glavobolje, i ove godine kao i predhodnih. Problem je sa „izvlačenjem.“ Cene semenske pšenice su nešto veće nego lane. U prvom planu nam je, međutim, veliki problem sa cenama đubriva, pre svega zbog cene gasa koje učestvuje u  proizvodnji. Konkretno, veleprodajna cena uree prošle godine je bila 250 evra a danas je 600 evra. Inače, situacija sa kompleksnim đubrivom 15:15:15 koje je aktuelno ovog momenta isto je nezavidna. Prošle godine smo ovo đubrivo prodavali za 40 a danas je 70 dinara. Mi smo iz tog razloga zaustavili nabavku đubriva,“ kaže Nenadov.

Lončar: Na vreme obezbeđen repromaterijal

Direktor zemljoradničke zadruge „Beška“ Dragan Lončar kaže da je interesovanje poljoprivrednika za setvom pšenice u tom delu Srema veće nego lane pošto je ta kultura ove godine proizvođačima obezbedila profit.

„Seme i đubrivo smo obezbedili. Što se semena tiče kooperantima prikazujemo rezultate ogleda ali i oni imaju svoje afinitete i iskustva. I mi postavljamo oglede na našoj ekonomiji. Na vreme smo obezbedili NPK đubriva. Što se tiče cene ona je enormna. Dnevno đubrivo poskupljuje 5 evra. Azotnih đubriva i nema,“ kaže Lončar.

Na osnovu svega izrečenog, više je nego očigledno da nas čeka jedna „posna“ setva pšenice.

Đorđe Simović

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!