Reklama
  • Agrometeorologija

Kalendar prirode

Grana biologije koja se bavi sistematskim praćenjem i proučavanjem zakonitosti periodičnih pojava, faza, u razvojnom ciklusu biljaka i životinja procenjujući njihovu zavisnost od okruženja zove se fenologija. S posebnom pažnjom se izučava uticaj vremenskih faktora na razvoj kako biljaka, tako i životinja, pa se zato fenologija proučava i u okviru meteoroloških službi, kao sastavni deo agrometeorologije.

U prvom veku pre naše ere kineski agronom Fan Sheng-Chih napisao je priručnik, nedavno preveden na engleski jezik, u kome je mnogo sadržaja koji bi se u današnje vreme mogli okarakterisati kao predmet agrometeorologije (Monteith,2000). Najstarija zapisana fenološka zapažanja su iz Kine i stara su oko 2500 godina, iako je poznato da su fenološke kalendare koristili i stari Rimljani. Najstariji zapisi u Japanu, o tradicionalnom prazniku cvetanja trešnje datiraju iz 812. godine. U Evropi prvi fenološki zapisi nastali su oko 1500. godine kada je Lekarnar iz Krakova u Poljskoj pratio i beležio vreme listanja i cvetanja nekih lekovitih biljaka. Veliki švedski botaničar Carl von Linne je godine 1751. u delu Philosophia Botanica opisao metode sastavljanja fenoloških kaledara biljaka na osnovu olistavanja, cvetanja, zrenja plodova i otpadanja lišća. Do spoznaje o čvrstoj povezanosti biljaka i klimastkih uslova došli su Stelligfleet u Engleskoj 1755. godine (Floral Calender) i Haenke u Pragu godine 1786. Belgijski botaničar Quetelet je od 1841. do 1872. u Evropi organizovao mrežu fenoloških punktova. Prve fenološke karte za srednju Evropu izradili su nemački botaničar Hoffmann 1881. i Ihne 1885. godine da bi se u periodu neposedno posle Drugog svetskog rata fenološko osmatranje u čitavoj Evropi izuzetno dobro razvilo u sastavu agrometeoroloških službi. U periodu od 1962. do 1987. godine na području Republike Srbije organizovana je mreža od oko 1000 punktova za fenološka osmatranja.

Fenologija se deli na fitofenologiju i zoofenologiju. Fitofenologija se bavi proučavanjem uticaja klimatskih faktora na biljke i u odnosu na te faktore pojavama odgovarajućih morfoloških promena, fenofaza. One se javljaju uzastopno prelazeći jedna u drugu uglavnom bez oštrih granica. Kod voćaka, na primer, uočavamo fenofaze početka listanja, početak cvetanja, puno cvetanje, završetak cvetanja, početak zrenja, zrenje, početak opadanja i potpuno opadanje lišća. Proučavanje uticaja vremenskih razmera i drugih faktora na rast i razvoj biljaka omogućava nam da planiranji poljoprivredne proizvodnje što bolje iskoristimo povoljne uticaje okruženja i izbegnemo nepovoljne i time postignemo optimalni kvalitet proizvoda. Fenološki podaci, pored meteoroloških, predstavljaju osnovu za proučavanje uticaja vremena i podneblja na razvoj biljaka.

Temperaturu vazduha je najlakše meriti i ti podaci su najdostupiji. Ona u svakom slučaju ima veoma velikog uticaja na fenološki razvoj biljaka. Povezanost izmedju temperature vazduha i početka cvetanja leske prikazana je na grafiku. Kao što se uočava, najniža temepratura tokom perida praćenja od gotovo pola veka, zabeležena je u 1963. godini, a upravo te godine leska je i najkasnije otpočela cvetanje. U fenologiji je uobičajeno da se dani označavaju ne datumom, već rednim brojem dana od početka kalendarske godine.

Biljkama je za prelazak iz jedne u drugu fazu potrebna odredjena količina toplote. Svoj razvoj one temelje na akumuliranim toplotnim jednicama, satima, potrebnim za razvoj koji se izražava kao fiziološki ili biološki čas, umesto kalendarskog (Zalom F., Wilson T. 1982).

Zoofenologija, znatno manje razvijena od fitofenologije, bavi se uticajem klimatskih faktora na životinjski svet. Zoofenologija pčela se, na primjer, bavi pojavom prvog izletanja, prvog legla, prve paše, prvog rojenja, medobranja, poslednje paše i poslednjeg izletanja.

Rezultati ovih izučavanja mogu biti od velike koristi u raznim oblastima privrede, posebno poljoprivrede, uključujući i pčelarstvo. Ovo stoga što se za uspešnije pčelarenje, u današnje vreme lakog i brzog transporta, podrazumeva seljenje proizvodnog dela pčelinjaka sa paše na pašu.

Podaci o zastupljenosti medonoša na nekoj lokaciji kao i o datumima početka njihovog cvetanja veoma su važni. Osim livada i ratarskih kultura, za pčelare su uglavnom interesantne drvenaste biljke: počev od rano cvetajuće šljive, dženarike, i kajsije koja cveta u skoro isto vreme, pa do glavne kvalitetne i najomiljenije paše – bagrema.

Fenološkim izučavanjem ustanovljeno je da vegetacija kod ovih biljaka započinje kada srednja dnevna temepatura vazduha predje vrednost petog podeoka po Celzijusu, značajnu za fotosintezu i druge fiziološke procese u njima. Međutim, da bi biljke počele da cvetaju, što je za pčelice ipak i najinteresantnije, potrebno je da se postigne odredjeni zbir efektivnih temperatura. To su vrednosti za koliko je srednja dnevna temperatura nadmašila početnih pet stepeni. Na primer, ako se temperatura tokom dana kretala od minimalnih 8 do maksimalnih 14, tada je srednja dnevna temperatura od 11 stepeni za 6 stepeni prelazila početni peti podeok, što je zapravo efektivna temperatura toga dana.

Praktično, to znači da sa otopljavanjem odpočinje zbrajanje vrednosti efektivnih temperatura. Ova suma odrediće dan kada se može očekivati početak cvetanja i za svaku biljnu vrstu i fenološku formu je drugačija: klen 156, glog i beli bagrem 376, lipu 739. Međutim, odstupanja su moguća u zavisnosti od osunčanosti, starosti, rane ili kasne forme drveća i drugo.

Dejan Kreculj www.medija.netfirms.com [email protected]