Reklama
  • Intervju

Kiša pomogla pšenici, tropske temperature mogu da ugroze rod

Kiša koja je padala poslednjih dana bila je od koristi pšenici koja je trenutno u kritičnoj fazi nalivanja zrna. Dobar rod mogle da ugroze visoke temperature koje se najavljuju za naredne dane.

U petak 1. juna Institut za ratarstvo i povrtarstvo upriličiće, tradicionalno na Rimskim Šančevima, „Dan polja strnih žita, krmnog bilja i uljane repice“. U susret ovoj manifestaciji svojim gostovanjem nas je obradovao upravnik odeljenja za strna žita dr Radivoje Jevtić.

Djordje-Simovic-Radivoje-Jevtic
Đorđe Simović i Radivoje Jevtić u studiju Radio Novog Sada

  

Kakvo je stanje pšenice na mesec dana pre žetve?

Moglo bi se, generalno reći, da usevi izgledaju dobro. Ovi dani koji predstoje i ove tropske temperature koje se najavljuju u narednih 10 dana svakako će biti odlučujući za finalni rezultat. S obzirom na to da se najavljuju visoke temperature ne znamo koliko će biti kolebanje između dnevnih i noćnih temperatura. Ako noćne temperature budu približne tim dnevnim temperaturama onda postoji opasnost da dođe do šokova za biljku i slabijeg nalivanja. Mislim da će u prednosti, svakako, biti ranije sorte.

Kakvo je stanje sa bolestima?

Ono što smo mi videli na terenu i ono što se javlja kao problem, da poljoprivrednici koji nisu uradili tretmane prema preporukama poljoprivrednih stručnih službi imaju problema sa lisnom rđom. Pojava žute rđe je zabeležena u nekim regionima mnogo ranije ali nije bila toliko masovna kao 2014. godine. Kod izvesnog broja proizvođača dolazi do promene kolorita biljaka. One mogu biti uzrokovane prirodnim zrenjem ili ima i takvih slučajeva gde su poljoprivrednici u želji da imaju veći sadržaj proteina mešali fungicide, insekticide i biološka sredstva. Nisu proverili da li su sredstva konpatibilna i onda je došlo do promene kolorita i usevi izgledaju kao spaljeni.

Koliko bi tropske temperature koje ste pominjali mogle da utiču na konačan prinos?

Mogu značajno da utiču na prinos. Nalivanje zrna traje 45 dana. Nama je važno da taj period bude što duži sa umerenim temperaturama. I važno je da bude hlađenje biljke tokom noći. U slučaju visokih temperatura biće manja hektolitarska masa zrna a bilo bi problema i sa kvalitetom.

Šta poljoprivrednike na  „Danu polja strnih žita, krmnog bilja i uljane repice“ ovog petka očekuje na Rimskim Šančevima?

Posetioci će moći da vide šta je u Institutu stvoreno poslednjih decenija kao i najnovije sorte i hibride. Važna nam je ocena poljoprivrednika koji će na svojim parcelama testirati te sorte i hibride jer od toga zavisi da li će se raširiti u proizvodnji.

Koliko je potrebno da neka sorta uđe u proizvodnju i a koliko napora da poljoprivrednike ubedite da počnu da seju novostvorenu sortu?

Od prvog ukrštanja potrebno je da prođe 10 godina da bi sorta dobila ime. Tome treba dodati i tri godine testiranja u mreži makro ogleda. Moram da napomenem da je stupanjem na snagu novog pravilnika o kvalitetu i razvrstavanju pšenice po tehnološkim grupama može imati značajan uticaj na proizvodnju. Mi imamo veliki broj sorti koje se odlikuju visokim prinosom ali i odličnim tehnološkim kvalitetom. U Parizu smo kao patentno pravo zaštitili novostvorene sorte: Obala, Azra, Mila i Javorka. Genotip Matuška je, takođe, visokog potencijala rodnosti.

Koliko su otkupljivači spremni da razvrstavaju pšenicu po kvalitetnim grupama?

Mislim da tu ne postoji dobra volja. Mi ćemo ove godine imati dobru produkciju na osnovu zasejanih hektara i očekivanog prinosa. Kako ćemo tu pšenicu izvesti to je sada drugo pitanje. Država bi mogla u ovom slučaju da napravi odlučujući potez, ali možda ne želi da se meša u tu problematiku. Otkupljivači mešaju sve i imaju prosek sirovine. Kada bi razvrstavali imali bi mnogo bolju cenu za kvalitetne sorte kao što imaju Mađari ili Slovenci. Oni imaju razliku između najbolje i najlošije pšenice 30-40 evra po toni. Kada bi razvrstali pšenicu mnogo bi profitirali u proizvodnji hlebnog zrna.

O svemu navedenom više reči će biti u petak 1. juna na tradicionalnom „Danu polja strnih žita, krmnog bilja i uljane repice koje na Rimskim Šančevima organizuje Institut za ratarstvo i povrtarstvo.

Đorđe Simović