Reklama
  • Tehnologija

Klimatske promene narušavaju tehnološka svojstva pšenice

Klimatski ekstremi negativno utiču na prinos i kvalitet gajenih proizvoda, ali i na njihova tehnološka svojstva. U proizvodnji pšenice bolesti i štetočine postaju izazov a temperaturni ekstremi narušavaju biohemičke procese što dovodi do neupotreblivog zrna za mlinarsko-pekarsku industriju.

Kako klimatske promene utiču na poljoprivredu i kako adaptirati tu proizvodnju sve izraženijim klimatskim ekstremima bila je centralna tema 12. Seminara savetodavaca Vojvodine koji je održan na Paliću.

2019-sajatovic-dencic-mastilovic.jpg (135 KB)
Foto, arhiva: Zdravko Šajatović, Srbislav Denčić i Jasna Mastilović

Veoma zanimljivo predavanje na temu “Da li je u svetlu klimatskih promena Vojvodina i u budućnosti žitnica Evrope?” održala je dr Jasna Mastilović sa Instituta za prehrambene tehnologije.

Žita stenica kao opomena

Naime, u svetu se najviše istražuje kako klimatske promene utiču na prinose gajenih kultura dok se Mastilovićeva kao prehrambeni tehnolog koje godinama proučava kvalitet žita, a naročito pšenice, bavila problemom kako se klimatske promene odražavaju na kvalitet pšenice. To je naročito bitno za basen Panonske nizije koja je označena kao kritičan region u svetlu globalnog zagrevanja.

  • Klimatske promene ne pogoduju gajenim usevima ali smo svedoci da pogoduju štetnicima. Tako smo pre deceniju i po imali napad žitne stenice koja se, inače, javlja u mnogo toplijim podnebljima kao što je jug Turske, Sirija i Jemen.

Jasma Mastilović kaže da je žitna stenica štetočina koja potpuno razara kvalitet pšenice.

  • Pšenično testo zbog protolitičkih enzima postane potpuno tečno i od njega ne može da se napravi hleb. Takvih godina možemo imati vrlo visoke prinose ali je praktično taj rod neupotrebljiv.

Toplotni udari narušavaju sintezu proteina u zrnu

Tokom dozrevanja pšenice poslednjih godina mnogo su češći toplotni udari. To negativno utiče na biohemijske procese u zrnu pšenice.

  • Od formiranja zrna do njegovog nalivanja i dozrevanja često su mnogo više temperature nego što to pogoduje optimalnoj sintezi proteina kao osnovnog sastojka pšenice koji je čini pogodnim za proizvodnju hleba. I sve češće se javlja pojava da pšenica ima gluten koji nije pogodan za proizvodnju hleba. Tada su mnogo kraći lanci proteina od kojih ne može da se napravi lepo rastegljivo testo. Kad nemamo lepo rastegljivo testo ne možemo imati ni lepu sredinu hleba, kaže Mastilovićeva. 

Sagovornica zaključuje da je najvažnije da se na osnovu rezultata istraživanja donesu mere agrarne politike. Da se prognozira koja je to proizvodnja koja će nositi poljoprivredu panonske nizije u budućnosti.  Shodno tome trebalo bi definisati i mere podrške kao i preporuke za investiranje u one tipove proizvodnje koji će moći da opstanu u svetlu klimatskih promena. O tome bi trebalo voditi računa dok ne bude kasno.

Klimatske promene su naša realnost, a zbog sve učestavlijjih vremenskih ekstrema na zapadu je ovaj termin u javnosti već zamenjen sa klimatskim alarmom.

Đorđe Simović

Zadovoljni ste sadržajem?