Reklama
  • Stočarstvo

Koliko je naše kozarstvo ugroženo?

Predsednik Saveza udruženja kozara i ovčara Srbije Milan Rainović kaže da kada je u pitanju artritis encefalitis na prste jedne ruke mogu se nabrojati farme na kojima nema zaraženih grla

Virusno oboljenje artritis encefalitis koje dovodi do zapaljenja zglobova kao i zapaljenja mozga kod koza prava je noćna mora za odgaivače koza. Reč je o infekciji kod koje simptomi ne moraju odmah biti vidljivi, tako da često stočari i ne znaju da je stado zaraženo. Poseban problem je što se virus lako širi: preko hrane, preko zajedničkih jasala, preko pljuvačke, vazduhom, polnim putem, izmuzištem, dubokom steljom, a moguće je širenje tokom sprovođenja raznih veterinarskih mera. Uz to moguće je prenošenje sa ovaca na koze. Na žalost, oboljenje je doživotno. Jednom obolela životinja je doživotni izlučivač virusa.

Milan Rainović na svojoj farmi u Kisaču
Foto: Đorđe Simović

Predsednik Saveza udruženja kozara i ovčara Srbije Milan Rainović kaže da kad je u pitanju artritis encefalitis na prste jedne ruke mogu se nabrojati farme na kojima nema zaraženih grla.

- Zašto je to tako? Odgovor je jednostavan, niko 20 godina ništa nije preduzeo niti je upozorio kozare na artritis encefalitis. Istini za volju slična je situacija i u regionu. U čemu je razlika? Recimo u Hrvatskoj su se okupili: Agronomski fakultet , Veterinarski fakultet, Veterinarski Institut. Komora veterinara Savetodavne službe, udruženja kozara, Uprava za veterinu, Vindija kao najveći proizvođač. Imali su samo jedan cilj. Da se sačuva kozarstvo. Ali se prolazilo od toga da ne treba koze uništavati, već oporavljati stada koza. Donet je nacionalni program iskorenjivanja artritisa encefalitisa sa ciljem da se očuva ova grana poljoprivrede.

Rainović kaže da kod nas nema objedinjene akcije na suzbijanju ove bolesti i objašnjava zašto je to tako.

- Nekoliko veterinara nameće rešenje koje ne odgovara najvećem broju kozara. Ignorišu se predlozi agronoma stočara, ignorišu se zaključci sa održanih zajedničkih skupova. Šta možemo očekivati? Mislim ništa lepo. Verovatno sudbinu sličnu sudbini farme Dejana Tadića kome je pobijeno 230 koza od čega 80 negativnih na artritis encefalitis. Ne mora to biti na tako drastičan način, ali će to biti sličan ishod. Zašto je to tako i šta je cilj? Verovatno ili bolje reći pretpostavljam, satiranje domaće proizvodnje priplodnih grla. Zbog čega ili sa kojim ciljem? Verovatmo da bi se očistio prostor za uvoz. Ako je to tako zaključak se sam po sebi nameće. Postoji nadanje da se u tako stvorenim uslovima profitira. I na kraju želim da kažem da ne osporavam znanje struku i nauku, ovde posebno veterinu. Ali, oprostićete, ovde se radi o sudbini hiljada ljudi koji su našli interes u bavljenju kozarstvom i svim onim što je vezano za kozarstvo u Srbiji. Bilo bi prirodno da se čuje i uvažava njihov glas i njihovo mišljenje. Ako ne bude tako neće biti dobro. Može se nazirati kraj onoga što smo gradili više od 20 godina. Može se nazirati i da je uzalud protraćen nemali novac koji je država ulagala u razvoj ove grane stočarstva. A šta ćemo sa trudom i radom brojnih stručnjaka, stočara, sa naših fakulteta da se iz pepela podigne kozarstvo u Srbiji.

Ako se kao, do sad, ovaj problem bude ignorisao proizvodnja koza će dalje stagnirati. Ako država “presavije tabak” i krene u iskorenjivanje ovog oboljenja videće se svetlo na kraju tunela. Tako je u komšiluku. U susednoj Hrvatskoj. A šta nam je potrebno? Dobra volja, sinergija svih u lancu, strpljenja a bogami i dosta novca koji je neophodan da bi se sve sprovelo na valjan način.

Đorđe Simović