Reklama
  • Agroekonomika

Koliko nam je pšenice, u stvari, potrebno?

Za naše hlebno brašno dovoljna je setva na samo 200.000 hektara. Računica pokazuje da sa setvom na 450.000 hektara možemo ponuditi za izvoz skoro milion tona zrna. I tu je prostor gde odlično “plivaju” mešetari.

2017-devojka-zito

Kada je o pšenici reč, čini se da je sve poznato. Mali su prosečni prinosi, poslednjih godina ratari daju prednost “stočnim” u odnosu na hlebne sorte, uglavnom je ne razvrstavamo i tako “no name” ponderisana ide u izvoz. Retki su ratari koji u ovoj proizvodnji ostvaruju kakav-takav profit.

Međutim, kada se pojavi iole ozbiljnija analiza ove proizvodnje, kao što je to uradio Čedomir Keco u časopisu “Moje gazdinstvo” to svakako zaslužuje da se nađe na našim stranicama.

“Za naše hlebno brašno dovoljna je setva na samo 200.000 hektara. Prinosi ispod 6.000 kg/ha takve proizvođače ostavljaju bez novca potrebnog za obnovu setve – bez profita. Predugo smo obmanjivali sami sebe tvrdnjom da nam je potrebno 1,8 miliona tona roda da bi preživeli. Međutim, to je upola manje. Računica pokazuje da sa setvom na 450.000 hektara možemo ponuditi za izvoz skoro milion tona zrna.Takvu proizvodnju ne može lako ostvariti nijedna zemlja u okruženju. Međutim, obim roda u proseku od 4.000 kg ne donosi profit većini ratara. Naime, njih više od 110.000 seje pšenicu na površini manjoj od pet hektara, a te setve su „posne-socijalne” bez poštovanja agrotehničkih mera. Kod dela ratara beležimo prinose i do 9.000 ili 10.000 kg zrna po hektaru, a kod većine 3.000-4.000 kg. U takvom rasponu gajenja pšenice i priča o nama kao moćnoj i perspektivnoj žitnici je u najmanju ruku – neozbiljna. Kada se ovome doda da na samo 80 mesta kupci pšenicu plaćaju po kvalitetu (nivo proteina) onda je sasvim jasno koju poslovnu pažnju ima pšenica u Srbiji. Ministar Branislav Nedimović je pravilnik o kvalitetu pšenice (radi se pet godina) najavio za iduću godinu,” kaže, između ostalog, Čedomir Keco.

Autor svoju analizu potkrepljuje i brojevima:

Potrošnja hleba po stanovniku 98 kg (86)
Broj stanovnika u Srbiji (popis 2011.) 7.186.862
Ukupna potrošnja hleba 704.312.476 kg
Od 1 kg pšenice dobija se 750 grama brašna
Od 750 grama brašna (+voda, so, kvasac) dobija se 1,035 kg hleba
Za hleb je potrebno pšenice 704.312 tona
Za hleb je potrebno brašna 528.234 tona
Za setvu 450.000 oranica potrebno je 99.000 tona semena
Za 704.312 tona pšenice (rod prosek 3,9 t/ha) potrebno 180.592 ha oranica

Za svaku pohvalu je analitički pristup ovoj temi. Takvih tekstova je u našem agrarnom novinarstvu, po pravilu – malo. Šta bi eventualno mogla biti “nadogradnja” ovom tekstu? Pa priča iz ove godine. Kada se dese, a sve ih je više, godine sa klimatskim ekstremima, deo pšenice se svakako “prelije” u stočarstvo kako bi zamenila kukuruz, pa i druge ratarske jare useve. O pšenici ne možemo pričati kao sirovini za isključivo ljudsku ishranu. Da je to činjenica, potvrđuju mnogobrojni primeri, a ovaj put ćemo izvojiti samo jedan.

Foto: anestijev / Pixabay.com

Đorđe Simović