Sa nekadašnjih 100.000 hektara pod krompirom, sada ga sadimo samo na četvrtini tih površina. Pa kad se na sve nadoveže ekstremno sušna godina nije ni čudno što je preskup.
Jedan od naših najboljih poznavalaca krompira, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Zoran Broćić kaže da ćemo kao i u slučaju mleka, manjak nadomestiti uvozom ali po većim cenama.
- Verovatno možemo očekivati veći uvoz krompira nego prošle godine sa višim cenama. Trenutno te cene se kreću oko 100 dinara u supermarketima, na akcijama ima i po 80 dinara, a na pijacama krompir se prodaje za 120 dinara po kilogramu. Mislim da u narednim mesecima ne bi trebalo očekivati rast cene krompira kada se izjednače ponuda i tražnja.
Zoran Broćić kaže da je kod nas pad prinosa od 30-50 odsto i da je zahvaljujući ekstremnoj godini krompir uglavnom neodgovarajućeg kvaliteta sa malim potencijalom za čuvanje. Pad prinosa u četiri najveća proizvođača u Evropi, Nemačkoj, Belgiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji je daleko manji. Zbog obime njihove proizvodnje naš stričnjak ocenjuje da će krompira biti dovoljno za stari kontinent ali po nešto većim cenama.
Profesor Broćić je sa svojim timom u Centru za krompir u Guči selekcionisao je domaće sorte krompira koje po kvalitetu ne zaostaju za stranim, ali će proizvođači narednog proleća, ipak biti prinuđeni da kupuju preskup semenski krompir iz uvoza.
- Mi smo, što se struke tiče, proizveli taj krompir u Guči koji je izuzetnog kvaliteta. U rangu je sa uvoznim. Obnovili smo sortiment, razradili tehnologiju. Praktično država nije stala iza tog programa a investitori su se povukli zbog povećanja cena repromaterijala u poljoprivredi.
Nažalost, nije se kraju privelo ni brendiranje ivanjičkog krompira pa kada na pijaci vidite tako označene krtole ostaje vam da samo verujete prodavcu.
