Reklama
  • Intervju

Majstorica za projekte

Projekat treba da bude odgovor na  probleme. U nauci. Privredi. Kulturi

Oduvek sam se divio Milici Rajačić. A kome se vi divite? Ja onima koji govore “za mnom” a ne “juriš”. Predvodnicima, vizionarima, posvećenim, preduzimljivim, istrajnim, trpeljivim, koji zamenjuju zonu komfora za nove izazove. U nekoliko međunarodnih projekata koje je realizovala bio sam zadužen za deo notiran kao “visibility”. Srpski, realizovao sam obrazovno-informativne filmove kako bi javnost bila upoznata sa značajem projekta. Pred vama je intervju kojem bi slobodno mogli “prikačiti” ono “Ako do sada niste imali koga da pitate ...”

2020-milica-rajacic.jpg (191 KB)
Tim "Put jednog projekta" 

Kada se prosečnom konzumentu informacije spomenu projekti valjda mu je prva pomisao "to je nešto sa puno papira". Pojasnite nam zašto realizaciju projekta prati obimna dokumentacija?

Trebalo bi prihvatiti činjenicu da projekti podrazumevaju obimnu dokumentaciju, počev od statusnih dokumenata, finansijskih podataka, ali i aplikativnih zahteva. Kada govorimo o projektnim implementacijama, u zavisnosti od programa u okviru koga se finansira projekat, prema njemu se i pravi pravilo za implementaciju aktivnosti, vidljivost projektnih aktivnosti, kako se na projektu komunicira (kako u komunikaciji koristite obeležja EU ili donatora), kako trošite novac po budgetu, kako slažete dokumentaciju i kako popunjavate bazu sa on-line izveštajima.

EU projekti koji se sprovode u okviru programa IPA INTERREG CBC, podrazumevaju veliki broj štampanih dokumenata, elektronskih dokumenata ali i izveštajne periode u rasponu od 4 do 6 meseci za izveštavanje. Reč je o projektima Hrvatska-Srbija, Mađarska-Srbija kao i Rumunija-Srbija.

Recimo, program IPA INTERREG CBC Mađarska-Srbija program je koji se dobro implementira u Vojvodini. Na teritoriji AP Vojvodine, počev od 2010. On se uspešno sprovodi u naučno-istraživačkim institucijama, sportskim društvima, lokalnim samoupravama, gradovima, udruženjima građana, osnovnim i srednjim školama, fakultetima i institucijama kulture.

Ovo je program, koji je programiran na osnovu SWOT anlize dveju država. U tim analizama možemo da vidimo slabosti u oblasti zaštite životne sredine, preduzetništva, kulture, socijalne zaštite, zdravstva i nauke. Ponuđena su konkretna rešenja koje projekat treba da pruži.

Programom prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, obuhvaćena je detaljna analiza dve teritorije, koje suštinski imaju slične probleme, gde recimo kvalitet vode iz reka beleži slične pokazatelje, a i jedna i druga zemlja koriste prerađenu rečnu vodu.

Kultura i tradicija nas takođe spajaju, te se može videti veliki broj kulturnih manifestacija koje su stvorene kroz upravo ova partnerstva i sve pod sloganom “Dobre komšije stvaraju budućnost”.

Način vođenja papirnatih dokumenata, arhiviranje, sprovođenje tender procedura po EU pravilima PRAG, smernice za oslobođenje od PDV-a na ugovorene iznose od strane dobavljača kao i izveštavanje podrazumevaju kontinuiran rad, praćenje kao i uredno vođenje kako elektronskih dokumenata, tako i štampanih dokumenata.

Primera radi, na svakom projektu imate opšti registrator (gde se slaže dokumentacija koja se odnosi na ugovor sa donatorom, partnerski ugovor, odluku o članovima projektnog tima, ugovore za članove projektnog tima, dokumentacija o otvaranju računa posebnih namena dinarskog i deviznog ali dokumentima o ovlašćenim licima koja su zadužena za verifikacije izveštaja i one koji koriste on-line servise gde se skenirana dokumentacija ubacuje radi pravdanja sredstava.

Pored on-line baza, gde korisnici sredstava EU izveštavaju o sprovedenim aktivnostima na projektu, ali vidljivosti projekta u pogledu promocije, finansijska dokumentacija se prilaže kao pravdanje potrošenih sredstava (fakture, oslobađanja od PDV-a, bankovni izvodi, fotografije, štampani materijali, kompletni tender dosijei).

Uprkos obukama u Srbiji za implementacije EU projekata, mi i dalje sa puno muke sprovodimo projektne aktivnosti. Sami EU fondovi za članice pristupnice, u prvim godinama korišćenja predpristupnih sredstava EU, ostavljaju  prostor za edukacije, u lokalnim samoupravama, javnim institucijama ali i svim ostalim sektorima, da bi se budući korisnici edukovali za pisanje projektnih aplikacija, ali i implementacije projekata.

Nije tajna da ima grešaka u finansijskom trošenju namenskih sredstava.  Recimo, tender procedura na jednom projektu nije poštovala programska pravila. Korisnik je sankcionisan umanjenjem vrednosti za 25 hiljada evra.  Usled propusta u tender proceduri sam program koji sprovodi taj poziv EU morao je da se odrekne oko 300 hiljada evra.

Sprovođenje javnih nabavki po PRAG proceduri EU zahteva dosta znanja ali ne trpi greške, ali je i perspektiva za nova zanimanja koja su nam neophodna za stimulaciju zapošljavanja. Takođe, kao prednost ovakvih poslova navela bih da je moguće raditi od kuće, u bilo kom okruženju koje nam nudi internet konekciju.

Radeći ovaj posao, u pogledu izveštavanja, sprovođenja projekata kao i organizacije projektnih događaja, moram priznati da su to ozbiljni poslovi, koji iziskuju, veliki nivo strpljenja, koncentracije i stalnog učenja.

Na svakom projektu, koji je, recimo, vrednosti do 100 hiljada evra, i sa dve godine implementacije – sprovođenja potrošimo oko 12 – 15 registratora.

Registratori se formiraju za osoblje na projektu, za dokumentaciju za službene puteve, tender registratori gde se pakuje nekada po 250 dokumenata u okviru jednog tendera, registratori komunikacije kao i registratori za promotivne aktivnosti projekta.

Kako saznajete da je neki konkurs raspisan?

U novije vreme imamo veliki broj privrednih društava koji nam nude obaveštenja o aktuelnim konkursima, kako domaćim tako i EU, ali i donatora koji dolaze sa područja van EU.

Godišnja pretplata može da bude od 25.000 do 85.000 dinara.

Postoji nekolicina ažurnih sajtova koje svakako možete da posetite a deo su donatorskih projekata, koji imaju za cilj da upoznaju društvo sa mogućnostima, kako domaćih tako i ino fondova koji finansiraju projektne ideje u određenim oblastima.

Korisni linkovi:
https://vodic.gradjanske.org/konkursi/
http://lakododonacija.rs/
http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/sr/category/konkursicrl/
http://www.rra-bp.rs/konkursi
https://youth.rs/archives/category/konkursi/konkursi-za-tvoj-projekat

Važno je dobro isčitavati konkursna dokumenta, naročito ciljeve i rezultate projekta koje treba da ostvarite u okviru projekta.

I kada se konkurs raspiše, koje su sve međustepenice do realizacije projekta?

Projektne ideje treba da razvijamo prema potrebama društva, sektora, ali i prema uporištima u nacionalnim zakonskim regulativama, a te naše razrađene projektne ideje da pretvorimo u stvarnost onoga trenutka kada se pojavi konkurs, baš takav koji podržava naš cilj i prioritetnu oblast delovanja.

Osnovno za svaki projekat je formiranje partnerstva ili projektnog tima sa obe strane granice ako imamo prekogranični projekat.

Pre samog projektnog tima, moramo da se složimo sa potencijalnim partnerima oko ideje, realizacije i samih rezultata, naravno i oko visine budžeta koji treba da prati projektne aktivnosti. Osim aktivnosti, kod formiranja budgeta, treba povesti računa o zakonskim regulativama u sprovođenju projekata.

Trebalo bi u samoj instituciji pregledati interna akta, zakonske odredbe, koje se odnose na ispalate honorara, ako je dozvoljeno, na isplate dnevnica i njihove visine ali i sprovođenje procesa javnih nabavki, naročito ako govorimo o javnim institucijama.

Kao i finansijska tako i pravna služba treba da bude podjednako uključena u pisanje projekata, naročito oko verifikacije finansijskih dokumenata.

Nepoznavanje zakonskih odredbi u Srbiji dovodilo je do toga da državni nameštenici nisu u mogućnosti da prime dnevnice koje su u skladu sa visinama dnevnica propisanim za neke od država u okruženju već, na žalost, mogu da koriste dnevnice od oko 15 evra. Postavlja se pitanje kakvi su motivi članova projektnog tima koji rade u instituciji koja implementira projekat da učestvuju na projektima, kada često ne mogu da dobiju ni približnu dnevnicu u odnosu na svoje kolege EU koji imaju pravo po danu za smeštaj i hranu dobiju i do 350 evra.

Najlepši deo je pisanje projekta sa partnerima, stalno ste u vezi putem interneta, razmenjujete kontakte, verzije razrađenih projekata i danima sedite do ranih jutarnjih sati pre aktivacije aplikativnig formulara.

Svako ko želi da prijavi projekat trebalo bi da pripremi osnivačku dokumentaciju institucije, statut, osnivački akt, rešenje iz APR-a, izvod iz registra APR-a, OP karton – ovlašćena lica za zastupanje, broj aktivnog dinarskog i deviznog računa.

Postoje programi u kojima se striktno zahtevaju dokumenta koja su overena, koja moraju da poseduju plavi pečat i potpis. Postoje i donatorski programi koji ovo ne zahtevaju, već samo pečat i potpis ovlašćenih lica, na dokumentima koji se skeniraju i elektronski šalju u bazu za podnošenje prijava. Takođe, postoje projekti koji zahtevaju da se dokumenti za podnošenje projektnog zahteva štampaju po načelima očuvanja životne sredine. Zahteva se obostrano štampanje, vezivanje dokumenata vrpcom od prirodnih ili recikliranih materijala.

Svaki projektni zahtev prati takozvana ček lista. Ako je uredno pratite, ne može se desiti da se dokument izostavi.

Vraćamo se na pojašnjenja o projektnim idejama i cilju projekta. On je uvek jasno iskazan u uputsvima i definiše koji cilj rešavamo kroz meru prioriteta koja nam je data. Pažljivo bi trebalo pročitati programska dokumenta. Koji rezultat treba da ostvarimo, da obratimo pažnju na uključenje marginalizovanih grupa, da se ophodimo po pravilima rodne ravnopravnosti.

Možda najbitnija stavka naše ideje treba da bude opisana u nekim od strateških dokumenata. Kao problem koji treba rešavati kroz određene mere. A to bi značilo da moramo da vidimo, da li naš projekat treba da doživi razvoj, da li postoje inicijative koje smo pre naše ideje pratili i da li mi radimo drugu fazu projekta koja već ima zakonodavno ali i strateško značenje za nas ali i za stvaranje partnerstva.

Pismenost u pogledu pisanja projektnih zahteva vrlo je bitna, ali na žalost, postoji veliki broj projekata koji nekada i nisu napisani projektnim jezikom, a opet su doživeli realizaciju.

Kada god da krenete sa pisanjem projekta, sa sakupljanjem dokumenata, sa izradom budžeta, skoro po pravilu se desi da projekat podnosimo poslednjeg dana.

Preporuka za mlade, da uče da pišu projekte, da implementiraju i da nauče procedure sprovođenja javnih nabavki po PRAG – u jer ovo treba da budu poslovi budućnosti.

Trenutno je deficit stručnih ljudi za pisanje projekata, a često možemo da čujemo da se kvalitetan stručnjak plaća čak i do 5 hiljada evra kako bi napravio dobar projektni zahtev u skladu sa programskim pravilima donatora.

Od ljudi sve zavisi. Koliko je važno okupiti dobar tim u realizaciji projekta i ko sve treba da ga čini?

Naravno, jako je važno da se okupi tim koji sarađuje, koji poznaje projekat, naročito ako ga je pisao, jer je lakše implementirati projekte aktivnosti ako smo stvarali projekat. Mada, za one koji su učestvovali u bar dva projekta i njihovoj implementaciji, samo uključenje u sprovođenje projekta je lakše u toj meri da to nije nešto što ne poznajemo.

U svakom projektu, shodno temi, moraju da budu stručnjaci, te recimo istraživački projekat treba da čine istraživači, a osim njih finansijski stručnjaci, administratori ali i tehničari koji treba da budu na terenu, recimo voćnjaku, oglednom polju ili u hali gde je mehanizacija koja je deo projekta.

Komunikacija na projektu je vrlo bitna, te vrlo često imamo osobu koja je isključivo angažovana kao komunikacioni menadžer.

Ona pre svega poznaje procedure komunikacije i vidljivosti, ona sperma materijale za novinare, komunikaciju vrši sa svim članovima tima, proverava štampane materijale, usmerava članove tima o načinu izlaska u javnost i predmetima promocije donatora, koji vrlo često ima izričite forme na koji se način piše, izlazi u javnost, šta moramo da napomenemo i kako pravilno da predstavimo projekat.

Dobar tim je  najvažni segment implementacije pored pravilnog trošenja novca po odobrenom projektu.

Koje karakteristike bi trebalo da sadrži projekat da bi ga podržao onaj koji raspisuje konkurs i daje novac?

Svaki konkurs transparentno prikazuje šta se finansira, koliko se finansira, šta moramo da imamo kao numeričku dobijenu vrednost ili neki od rezultata koji moraju biti merljivi.

Projekat koji doživi finansiranje, stvara rešenja u nekoj od oblasti, kao što su nauka, privreda, kultura ili zaštita životne sredine. Bolje reći, daje odgovor na problem koji stoji na prioritetnoj listi u svakoj sredini u kojoj se potencijalno implementira projekat.

Plastično bih to objasnila ovako, u Futogu recimo, osnovna škola je naparavila saradnju sa udruženjem, udruženje je imalo cilj da razvija pored ekološke svesti i mogućnost cirkularne ekonomije i tada su osmislili projekat. Roditelji su blagovremeno obavešteni, a deca u školi skupljaju alu limenke, plastične flaše i papir.

Tada udruženje dolazi da prazni kontejnere, odnosi otpad kada se prikupi veća količina, prodaje ga socijalnom preduzeću a to preduzeće isplaćuje novac školi i on se koristi za kupovinu osnovnih sredstava.

NJih bi, svakako, roditelji plaćali ali ovim projektom se najmlađi uče očuvanju životne sredine, prenose svoja znanja i iskustva kroz vršnjačku edukaciju, otpad postaje neki novi proizvod koji ima dodatu vrednost, mališani, škola i socijalni preduzetnik imaju korist od ove cirkularne ekonomije.

U ovom projektu, deca su zaštitila životnu sredinu, smanjili mogućnost zagađenja, edukovali svoje okruženje, doprineli da u školi bude novca za osnovna sredstva, angažovalo se udruženje, razvio se socijalni preduzetnik i podstaknut je lokalni ekonomski razvoj.

Kroz ovaj primer, možemo da prikažemo da je cilj bio zaštita životne sredine kroz meru vršnjačke i familijarne edukacije.

A multiplicirajući efekat koji se postigao je razvoj cirkularne ekonomije, kroz unapredjenje lokalne zajednice i mogućnosti koje dolaze od poreza koji plaćaju privrednici. 

Kakve su razlike u realizaciji nacionalnih, prekograničnih i međunarodnih projekata?

Nacionalni projekti su specificirano koncipirani da odgovore na strategije Srbije a u vezi su sa naukom i tehnološkim razvojem, obrazovajem, kulturom, zaštitom životne sredine, socijalnom zaštitom, zdravstvom, postovanjem prava ljudi ili privrednim razvojem. Svaka od ovih oblasti definiše ciljeve prema kojima mi treba da pravimo projekte, jer kroz ciljeve odgovaramo na potrebe razvoja društva. Nacionalni projekti uglavnom su na srpskom jeziku, mada se sve više se srećemo sa projektima koji imaju aplikativne formulare na engleskom jeziku, jer ih Srbija sprovodi uz pomoć EU donatora ili Međunarodnih donatora te je uslovljeno da bude na engleskom jeziku.

Nacionalni projekti su uglavnom krathih formi, ali ne sa mnogo manje dokumentacije u odnosu na inostrane projekte. Tendencije usled posledica pandemije nisu smanjile broj objavljenih poziva, naprotiv, veliki broj poziva je aktuelan i na teritoriji Srbije.

Zajedničko je da u svakom projektu da imate opšti cilj, specifični cilj, rezultate projekta i aktivnosti. Naravno, merljivost rezulata traži da opišete numeričke vrednosti rezultata, a pored toga da opišete sredstvo verifikacije – čime pravdate vaš merljivi rezultat.

Prekogranični programi IPA CBC INTERREG Mađarska-Srbija, Hrvatska-Srbija, Rumunija–Srbija, BIH-Srbija, Bugarska-Srbija, Makedonija–Srbija, Srbija-Crna Gora zahtevaju prekogranični efekat, koji treba da se ogleda u benefitima za dve pogranične zemlje, koje treba da razvijaju kulturu, privredu, sport ali i brinu o životnoj sredini. Ovo su pozivi koji su zahtevni, mada veliki broj ovih poziva poseduje eMS on-line bazu, kroz koju se elektronski unose aplikacije – projektni predlozi sa olakšanim mogućnostima padajućih lista, gde možete obeležavanjem da popunite trećinu administrativnih podataka. Svakom od poziva prethode radionice za buduće aplikante, na kojima možete da dobijete informacije, da dobijete odgovore na nedoumice ali i da se prijavite za pronalaženje partnera putem programskih web portala.

Sve je veći je broj konkursa koji se sprovode na nacionalnom nivou, gde transparentno dobijate informacije o implementacijama ali i o svim drugim pitanjima koja muče buduće aplikante.

Prekogranični programi praćeni su velikim brojem dokumenata, kontrolama našeg Ministarstva finansija. Reč je o prvostepenoj kontroli, koja vas bar jedanput kroz projekat isprati posetom.

U takvim posetama, koje su najavljene, pregleda se dokumentacija, rezulatati, oprema, obeleženost opreme ali i kancelarija.

Prekogranični projekti pružaju mogućnost većih finansijskih iznosa, uglavnom se sufinansiraju, a korisnik je u obavezi da predfinansira projektne aktivnosti, a nakon usvojenog finansijskog izveštaja novac se refundira, mada uz kašnjenja koja traju po 6 meseci. Praktično u praksi bi značilo, da institucija koja implementira projekat, mora da obezbedi sredstva za implementaciju, mada Pokrajinski sekretarijat za finansije, ima konkurs za bespovratna sredtva za projekte ovoga tipa i sufinansira 15 % od ukupnog budžeta projekta ili deo koji se odnosi na instituciju koja sprovodi projekat i koja treba da obezbedi 15 % sopstvenog učešća.

Ovakva podrška postoji na nivou Srbije i konkursom se opredeljuje od strane Razvojne Agencije Srbije ali i nekoliko resornih ministarstva. Naročito je značajno da je kultura uvek prisutna.

Doživljaj prekograničnih projekata je uvek čaroban, toliko različitosti a toliko onoga što nas spaja, toliko zajedničkih studijskih poseta, pesama, e mail-ova i zajedničkih sastanaka, da kada se okonča projekat svi se pitaju - Kada pravimo sledeći?

Međunarodni donatorski fondovi takođe su prisutni u Srbiji, projektne aplikacije, kao i sami izveštaji su manje zahtevniji, naročito za istraživačke projekte u kojima osnovno osoblje predstavljaju naučnici, i sami izveštaji su prilagođeni kao jednostavniji.

Kada bi o značaju međunarodnih donatora u Srbiji govorili, njih ima dosta i prisutni su u svim sektorima. Te aplikacije bih toplo preporučila malim udruženjima, kulturnim institucijama, sportskim društvima, privrednim društvima kako bi ojačali svoje institucije, stekli reference, koje su vrlo bitne za prekogranične projekte ali i za sve ostale. 

Kada je kod vas sazrela ideja da bi trebalo da se osamostalite i pokrenete agenciju "Put jednog projekta"?

Smelo sam istupila 2017. godine. Shvatila sam da je pravi čas i rešila da postanem preduzetnik. Sada, kada se osvrnem, mislim da sam to ranije trebala da uradim, ali da li bi ovoliko znanja imala kao danas u to baš nisam sigurna. Registrovala sam “firmicu” u julu 2017. godine. Evo proslavili smo i treći rođendan sada već sa 4 zaposlena. Srećna sam jer i dalje žene čine većinu. U ovoj godini smo dobili sertifikat za bonitet u pogledu finansijskih rezultata AAA i ponosni smo što koračamo napred.

Osećaj napredka se ogleda u klijentima koji se vraćaju za novi projekat, nakon godinu ili dve ali i novi klijenti koji dolaze sa preporukama zadovoljnih korisnika.

Navedite koji su to uspešni projekti u oblasti sektora proizvodnje, prerade, edukacije, agroturizma u kojima ste učestvovali?

Moj prvi dodir sa prekograničnim projektima je bio 2010. godine, tada sam radila u Regionalnoj agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća Alma Mons u Novom Sadu i pratila sam projekat PARES IPA Mađarska-Srbija za mesnu zajednicu Mol. Projekat je bio usmeren ka istraživanju lekovitog blata u službi razvoja zdravstvenog turizma.

Sledeće, 2011. godine radila sam na čak tri vrlo značajna projekta Apple Net 2 IPA CBC Hrvatska-Srbija, koji je razvijao brend fruškogorske jabuke, unapredio veštine marketinga kod proizvođača jabuka i bio je usmeren na meru koja utiče na razvoj preduzetništva u prekograničnom regionu.

Imala sam sreću da sam da učestvovala u implementaciji projekta Cluster Club IPA ADRIATIC (razvoj nautičkog klasterskog sektora) i Metris Plus (istraživanje i razvoj u pogledu zaštite plovila od korozije). Spomenula bih još i EASYCONECTING IPA ADRIATIC (projekat za unapređenje sektora transporta i mobilnosti u ovom sektoru), TOX FREE FEED IPA CBC Mađarska-Srbija (projekat koji je bio usmeren na istraživanju koje je dalo rešenja kako umanjiti brojnost mikotoksina kod kukuruza), Plane Train IPA CBC Mađarska-Srbija (unapređenje i stvaranje kurseva u oblasti nastave) Water@Risk IPA CBC Mađarska-Srbija (monitoring, prevencija kod suše i suvišnih podzemnih voda u poljoprivrednim parcelama), Cross Tree IPA CBC INTERREG Hrvatska-Srbija (unapredjenje rasadničarske proizvodnje), ECO BUILD IPA CBC INTERREG Hrvatska-Srbija (istraživanje i razvoj eko bloka), DANUBE WINE ROUTE IPA CBC INTERREG Mađarska-Srbija (razvoj dunavske vinske rute), AMAZON IPA DUNAVSKI TRANSNACIONALNI PROGRAM (razvoj biciklističkih staza u dunavskoj regiji). Dodala bih izdradu domaćih projekata velikih vrednosti sa podsticajnim sredstvima za privredna društva Alfa enterijer doo Novi Sad, Modna kuća Luna doo Požarevac, Energo Župa doo Aleksandrovac i ostali.

Često možemo od kibicera za konkurse čuti "sve je to namešteno...". Navedite benefite za lokalnu zajednicu pobrojanih efekata.

Da li su namešteni ili ne, mi nismo tu da sudimo, ali ono što mi znamo da svi traže strateška povezivanja naročito u prekograničnim projektima, to se recimo, ogleda u značaju izgradnje auto deonica, tu se podrazumeva da dve zemlje komuniciraju o zajedničkim interesima. Ali, pored ovih velikih strateških projekata, svi moraju da pronađu benefit u zajedničkom pristupu projekte implementacije.

Skoro sam govorila o EU ali i ostalim projektima koliko utiču na lokalni razvoj, regionalni razvoj i nacionalni razvoj. Obrazložila bih to ovako, bilo da se radi o izgradnji deonice nekog koridora, ili se radi o kulturnom projektu, sportskom projektu ili medicinskom, zajednički interes je isključivo vezan za novac koji se troši u Srbiji. Da li će on biti plasiran kroz nabavku opreme? Da li je on plasiran kroz sektor usluga ili novozapošljavanje mladih u okviru neke loklne samouprave? Taj EU novac svakako završava u Srbiji.

Regionalni i lokalni razvoj biće podstaknut kroz plaćanje usluga, angažovanje radne snage, takođe i kroz turističke ponude koje prate male socijalne ekonomije loklnih proizvoda i narodnih rukotvorina.

Najbolji primer sam ja, imenom i prezimenom. Živim sa svojom prodicom  od angažovanja koje je plaćeno iz EU fondova.

Za sebe bih još dala jedan stručni terminološki izraz za profesiju kojom se bavim. To je zanatlija koji stvara iluziju ili tvorac osećaja koji sve to mora da poseduje da bi radio posao u pogledu izrade ali i implementacije projekata. Zadovoljstvo mi je da radim u nacionalnom interesu i da stalno promovišem, kako svetske ciljeve tako i strateške ciljeve Srbije u pogledu smanjenja siromaštva.

I za kraj, gde mogu da vas nađu pojedinci ili organizacije koje imaju dobre ideje za neke nove projekte?

Put jednog projekta
Dunavska 23
21000 Novi Sad
Tel : +381 66 481 211
E mail : office@putjednogprojekta.rs

 

Milica Rajačić, o svom profesionalnom razvoju

“Davne 2003. godine, počela sam da radim u predstavništvu američke kompanije iz San Diega, Kalifornija – Cenzone tech Evropa LTD sa sedištem u Budimpešti, da bi sa 23 godine bila ovlašćeno lice u predstavništvu kompanije CENZONE u Aranđelovcu. Tada sam počela da stvaram sliku o projektima, o tome kako organizovati sajamski nastup, kako napraviti strategiju distribucije proizvoda ali sam svo vreme mog rada učila u oblasti za mene vrlo novoj i dalekoj a to je bila savremena biotehnologija u proizvodnji hrane za životinje. To je upravo bio projekat, u okviru koga sam razvila mrežu distribucije kupaca – pravnih lica, razvijala sa timom marketing strategiju po uzoru na veliki broj firmi koje su oblasti hrane za životinje, dodataka hrani za životinje a koje su zasnovale svoj razvoj na terenu. Baš tada, naš tim je sprovodio projekat marketing promocije po čitavoj Srbiji, te sam u svakoj nedelji obilazila oko 7 – 8 farmi, ali i privrednih društava. Bili smo pioniri u radu sa kompanijom Imlek, u periodu kada je privatizovana i radili smo projekat koji je za cilj imao oglede kod proizvođača kooperanata za upotrebu dodataka ishrani krava muzara a u cilju poboljšanja kvaliteta mleka.

Zaključak kojim se rukovodim od tada do danas odnosi se na razumevanje svakog projekta, bilo da je iz oblasti nauke, privrede, kulture ili neke druge oblasti je da projekat treba da bude odgovor na rešavanje problema, problema u nauci, problema u privredi ili problema u kulturi.

Tih godina smo stvorili regionalni časopis koji je upravo bio rezultat projekta firme Cenzone Tech Europe d.o.o. Aranđelovac, a koji je svojim nazivom EURO FARMER otvorio meni vidike ka nekim novim Evropskim mogućnostima. Veliku zahvalnost dugujem gospodinu Russ Stanoylovicu, koji je bio na čelu kompanije CENZONE TECH LTD u Kaliforniji, koji je poreklom iz Srbije, a koji mi je ukazao poverenje da budem deo tima CENZONE, punopravno sa ostalim kolegama iz Moskve ali ostalih regiona u okruženju. Temelji mojih današnjih znanja upravo su doživljavali razvoj  pod okriljem pomenute firme.

Godine 2008., započinjem život i rad u Novom Sadu, u Regionalnoj Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća “Alama Mons” u Novom Sadu, i susrećem se po prvi put sa ozbiljnim evropskim projektima.

Rad u Regionalnim agencijama vas profiliše, naime, u takvim institucijama rade vizionari, osobe sa visokim stepenom socijalne intelegencije kao i umetnici koji od problema stvaraju PROJEKAT koji je odgovor na prepreke svakog društva.

Imala sam sreću da sarađujem sa gospođom Milicom Vračarić, koja je bila i sada je na čelu te institucije, a koja je svojim radom doprinela razvoju preduzetništva u Vojvodini, koja je davne 2001. godine stvorila privatni garanciski fond u saradnji sa Italijanima, Bankom u Srbiji a sve sprovođeno kroz upravo Regionalnu agenciju. Upravo u toj agenciji, su počeli da se realizuju prvi projekti za Rome, prvi projekti koji su razvijali vinske puteve ali i veliki broj prekograničnih, bileteralnih i ostalih saradnji.

Kroz dve značajne firme, nadograđivala sam svoje znanje, prošla veliki broj edukacija, u pogledu informatičkih znanja i veština, instruktivnih obuka u preduzetništvu, motivacionih obuka, obuka o sertifikaciji poljoprivrednih proizvoda i domaćinstava u Italiji po EU standardima i ostalim kursevima.

Imala sam od koga da učim, da naučim da stvaram doživljaj za svaki projekat i baš tada, u jednoj pripremi projekta, koji sam sama pravila, stvorio se naslov “PUT JEDNOG PROJEKTA”.

Baš tada, kao i sada znam da nisam pogrešila, da je moj “PUT JEDNOG PROJEKTA” pravi, a sada mene prate moji saradnici, spoljni, ali i zaposleni. Za sada njih četvoro u firmi. Tu je i moja porodica: suprug Saša, ćerka Iva (10 godina), sin Andrej (8 godina), sin Kolja (6 godina) kao i moji roditelji, brat, svekar i svekrva. Svi oni su sada moja snaga, koji su u svakom mom projektu.

Ono što bih poručila, svima da razvijaju svoje projekte, ja moj živim svakoga dana i uživam u poslu koji radim.”

Đorđe Simović

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!