Reklama
  • Agroekonomika

Na šta se troši novac od zakupa državnog zemljišta?

Izmenama Zakona o budžetskom sistemu krajem 2015. godine, ukinut je namenski karakter trošenja novca od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Time su „otvorena vrata“ za nedomaćinsko trošenje novca od zakupa

Od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, budžeti Republike, Pokrajine i svih 145 opština i gradova, u periodu 2015-2017 zbirno su prihodovali godišnje između 5,4 i 7,9 milijardi dinara. Da li se ovaj novac trošio namenski i kako se sprovodio Zakon o podsticajima u poljoprivredi, bila je tema istraživanja EC "Stanište" iz Vršca.

2018-zemljiste-dron
Foto: Pixels / Pixabay.com

Nenamensko trošenje novca

Kako se u rezultatima istraživanja navodi, veliki deo prihoda od zakupa zemljišta se na svim nivoima sistemski i namerno troši nenamenski.

Zakonom o poljoprivrednom zemljištu propisano je da se prihodi od zakupa namenski koriste kroz programe zaštite, uređenja i korišćenja zemljišta. Pa ipak, do kraja 2015. godine sve opštine i gradovi su na ove programe zbirno potrošili 1,9 milijardi dinara manje nego što su od zakupa prihodovali.

Ovaj "višak" je protivzakonito potrošen nenamenski.

 Manje rashoda od prihoda

Izmenama Zakona o budžetskom sistemu krajem 2015. godine, ukinut je namenski karakter ovim prihodima. Po mišljenju istraživača, to je obesmislilo odredbe Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a vlast stavilo u udobnu poziciju da slobodno i ne kršeći zakon, nastavi sa trošenjem na "veće" prioritete. I nastavilo se sa takvom praksom. U 2016. godini, samo u AP Vojvodini, u 29 od 45 opština zabeležena razlika između prihoda od zakupa i rashoda od još 880 miliona dinara zbirno.

U republičkom budžetu je stanje još nepovoljnije. U periodu 2015-2017, još u fazi planiranja, prenamenjena je polovina prihoda od zakupa, ukupno 3,2 milijarde dinara, u početku nezakonito, a od kraja 2015. godine bez kršenja zakona. Budžet Republike je prošle godine od zakupa prihodovao 1,7 milijardi dinara, ali je Uredbom o zaštiti, uređenju i korišćenju zemljišta planirano da se utroši samo 861 milion, a ove godine 532 miliona dinara. Sa sličnom praksom počelo se i u AP Vojvodini. Tu je ove godine za 755 miliona dinara planirano manje rashoda od prihoda.

Neophodno uvesti mere kontrole

Umesto da država sav novac od zakupa troši, na primer, na odbranu od grada, čišćenje kanala, rad poljočuvarske službe, navodnjavanje i odvodnjavanje, kontrolu plodnosti, vetrozaštitne pojaseve, atarske puteve, komasaciju i druge propisane mere, gotovo polovinu planira i troši na potrebe koje nisu u vezi sa zemljištem. S obzirom na stanje ovih sistema, takvo zakidanje ne može biti bez posledica. Neophodno je što pre vratiti namenski karakter prihodima od zakupa zemljišta i uvesti mere kontole kojima se obezbeđuje da se novac zaista troši namenski – apeluje se u istraživanju.

Što se tiče Zakona o podsticajima u poljoprivredi, u 2016. godini je 96 od 145 opština imalo programe podsticaja, ali je samo njih 78 (ili 53,8%) imalo realizaciju aktivnosti i plaćanja. Stanje je naročito nepovoljno u AP Vojvodini. Tu je u 2016. godini programe imalo 17 (ili 37,8%) lokalnih samouprava, sa zbirnim izvršenjem od samo 100 miliona dinara, a prošle godine je programe imalo 18 opština i gradova.

Domaći podsticaji poljoprivredi i ruralnom razvoju su višestruko niži od iznosa koji u državama članicama EU poljoprivrednici za iste namene mogu dobiti iz budžeta EU. Podsticaji u Srbiji su u poslednje tri godine iznosili sa svih nivoa zbirno 170-200 miliona evra godišnje, dok se iz EU budžeta, na primer, za Bugarsku godišnje planira oko 1,13 milijardi evra.

Ne zna se pouzdano koliko je novca potrošeno

Na kraju, važno je napomenuti da izveštaj o sprovedenim merama i rashodima za zaštitu, uređenje i korišćenje zemljišta ima samo 43% opština i gradova, iako je to zakonska obaveza. Na republičkom nivou isti izveštaj ne postoji, kao ni izveštaj o sprovođenju uredbe o podsticajima u poljoprivredi. Zato se ne zna pouzdano koliko je novca potrošeno i sa kakvim efektima. Bez tih podataka nije moguće korigovati ili kreirati smislenu poljoprivrednu politiku. Skupština AP Vojvodine nije razmatrala iste izveštaje za 2016. i 2017. godinu.

Novac se odliva iz poljoprivrede

Iako su sve vlasti decenijama tvrdile da je poljoprivreda strateški važna za razvoj domaće ekonomije, te zato uživa poseban položaj, istraživanje otkriva drugačije odnose. Novac se čak odliva iz poljoprivrede u, za vlast, važnije prioritete. Finansiranje poljoprivrede u Srbiji je u priličnoj meri neuređeno, neracionalno i zahteva temeljne promene. Dok se to ne uradi, srpska poljoprivreda biće izložena oštroj konkurenciji država koje svoju poljoprivredu ozbiljno podstiču – zaključuje se u istraživanju EC "Stanište".

 

Agroklub.rs