• Agroekonomika

Nastavlja se nenamensko trošenje novca od zakupa zemljišta

Nakon što je Vlada Srbije donela Program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za 2021. godinu, potpuno je jasno da će se sa nenamenskim trošenjem novca od zakupa zemljišta nastaviti i u ovoj godini

Zakon o poljoprivrednom zemljištu propisuje namenski karakter prihodima od naknada za zakup i za promenu namene državnog poljoprivrednog zemljišta. Međutim, na svim nivoima vlasti postoji dugogodišnja praksa da se veći deo prihoda od ovih naknada ne koristi za propisane mere zaštite, uređenja i korišćenja zemljišta, kao što su uređenje atarskih puteva, rad poljočuvarske službe, odbrana od grada, komasacija, kontrola kvaliteta i plodnosti zemljišta, podizanje vetrozaštitnih pojaseva, navodnjavanje, odvodnjavanje, već u svrhe koje sa zemljištem nemaju veze.

Ova praksa je poseban zamah dobila izmenama Zakona o budžetskom sistemu, decembra 2015. godine. Od tada, prihodi od naknada više nisu namenski i mogu se koristiti u bilo koju drugu svrhu. To je vlasti na svim nivoima, a naročito na republičkom, podstaknulo da slobodno, u još većim iznosima nastave sa prenamenom novca, ali ovoga puta ne kršeći propise.

Iako od zemljišta republički budžet godinama prihoduje slične iznose, a to je između 1,7 i 2,5 milijardi dinara godišnje, sve manje novca se planira, još manje troši na zaštitu i uređenje zemljišta, a sve više ide u druge svrhe. Oštar pad počinje 2016. g., što pokazuje da su republičke vlasti odmah iskoristile priliku koju su izmenama Zakona dobile, da bi u prošloj godini bilo i planirano i potrošeno najmanje do sada.

2021-zakup-nenamenski.jpg (250 KB)

Na ovaj način je u periodu 2014-2020. godine iz republičkog budžeta nenamenski potrošeno oko 12 milijardi dinara, ili više 100 miliona evra.

Da će se tako nastaviti ukazuje Program radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta za 2021. godinu, koji je Vlada Srbije usvojila 1. aprila. Za mere na poljoprivrednom zemljištu planirano je da se u ovoj godini potroši malo više od 334 miliona dinara. Ako prihodi budu slični kao što su bili poslednjih godina, a nema razloga da ne budu, očekujemo da će se, iz republičkog budžeta, najmanje novih 1,5 milijardi dinara od zakupa zemljišta potrošiti u druge svrhe.

Treba izdvojiti još jednu apsurdnost. Iako se između 86 i 90 odsto prihoda republičkog budžeta od zakupa i promene namene zemljišta prikupi u AP Vojvodini, program koji donosi Vlada Srbije sprovodi se „na teritoriji Republike Srbije, osim na teritoriji autonomnih pokrajina“ (član I Programa). Tako zakupci iz Vojvodine manjim delom finansiraju uređenje zemljišta u centralnoj Srbiji, a većim delom druge potrebe republičkog budžeta, ali ne mogu koristiti republička sredstva.

Na delu je, dakle, sistematsko zanemarivanje, odsustvo ulaganja i raubovanje državnog poljoprivrednog zemljišta. Jasno je da takav odnos prema opštem dobru ne može proći bez dugoročnih posledica, pre svega po kvalitet ovog izuzetnog resursa.

Predlozi rešenja

- Izmenama Zakona o budžetskom sistemu što pre vratiti namenski karakter prihodima od zakupa i promene namene zemljišta.

- Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu drugačije raspodeliti prihode od naknada između republičkog i pokrajinskog budžeta, tako što bi budžetu AP Vojvodine pripalo 50%, a budžetu Republike 10%, umesto dosadašnjih po 30%. Na taj način bi se prihodi pokrajinskog budžeta povećali za oko milijardu dinara godišnje. Ovakva raspodela nije ideološka, već krajnje racionalna. Vojvodina od centralne Srbije ima izrazito veće i prihode od zakupa, i potrebe za uređenjem i zaštitom zemljišta.

- Potrebno je da republički i pokrajinski organi ažuriraju postojeće, ili pripreme i javno objave nove planove i studije, sa tačnim stanjem atarskih puteva, kanalske mreže, protivgradne zaštite, poljočuvarske službe, vetrozaštitnih pojaseva, komasacije, itd, sa predlogom srednjoročnih i dugoročnih mera, procenom troškova i rokova za izvođenje. Tako bi zainteresovana javnost znala koje mere treba sprovesti, što bi omogućilo praćenje rezultata politike i racionalno korišćenje novca i zemljišta.

Dejan Maksimović, Ekološki centar "Stanište"

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!