Reklama
  • Intervju

Nauku primeniti u praksi

Semenska proizvodnja u Ukrajini, širenje u Rusiji, plasman semena u Iranu, veliki poslovi u Kazahstanu i zainteresovanost ogromnog kineskog tržišta za naše lekovito bilje činjenice su koje ukazuju da je Institut za ratarstvo i povrtarstvo na dobrom putu.

Sanja Vasiljević

Na Zlatiboru će se od 22 do 28. januara održati tradicionalno 51. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije. Mnoštvo kvalitetnih predavanja, panela, pa i sastanaka „na marginama skupa“ privućiće ove godine mnoštvo poslenika agrarne struke iz zemlje i inostranstva na ovaj renomiran skup. O savetovanju agronoma ali i sadašnjosti i budućnosti Instituta za ratarstvo i povrtarstvo za Poljoprivredu.info govorila je pomoćnica direktora za naučnoistraživačke poslove Sanja Vasiljević.

Koje su specifičnosti ovog 51. Savetovanja agronoma? Koje će teme dominirati?

Uz redovna predavanja po odelenjima organizovali smo četiri interesantne panel diskusije koje se nadovezuju na problematiku biljnih vrsta. Prvi dan ćemo imati panel diskusiju u vezi kvaliteta pšenice naslovljenu „Kakav hleb jedemo, a kakve pšenice imamo“. Drugog dana na panel diskusiji ćemo govoriti o značaju upotrebe sertifikovanog semena, naročito pšenice i soje. U sredu ćemo govoriti o hibridima kukuruza u okviru panel diskusije „NS hibridi kukuruza u inostranstvu - iskustva iz Rusije i Irana“.

U četvrtak 26. januara ćemo govoriti o renesansi konoplje.  Industrijska konoplja dobija sve više na značaju i logično je što se ova tema nametnula.

Koji su efekti organizovanja savetovanja agronoma na širu zajednicu?

Savetovanje evo organizujemo 51. put. U početku smo akcenat dali na teritoriju Vojvodine, a bili su prisutne naše kolege s terena. Već 17 godina organizujemo savetovanje zajedno sa Departmanom za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Već nekoliko godina na savetovanju je prisutan i Institut za primenu nauke u poljoprivredi sa kojim organizujemo edukativnu nastavu. Prostor na savetovanju imaju i poljoprivredne stručne službe. Od pre dve godine smo uvršteni od strane Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i kao edukativni skup za usavršavanje profesora i nastavnika poljoprivrednih škola. Skup nije samo prezetacija sorata i hibrida stvorenih na Institutu već smo posvećeni iznalaženju tehloloških rešenja u savremenoj poljoprivredi. Naši istraživači su prisutni na terenu od setve do žetve. Pratimo probleme naših proizvođača, i praktično živimo sa takvim problemima.

Institut je naučno-istraživačka kuća. Koje projekte bi izdvojili u kojima Institut za ratarsvto i povrtarstvo igra značajnu ulogu?

Nemamo mi puno projekata. Bazirali smo se na nacionalne projekte. Imali smo dobru strategiju u određivanju tema. One su bile posvećene oplemenjivanju, agrotehnici i unapređenju semenske proizvodnje. Poslednjih nekoliko godina smo uspešni u međunarodnim projektima. Pre svega je reč o prekograničnoj saradnji. Imali smo projekat sa Hrvatskom u vezi monitoringa zemljišta i kvaliteta voda, sa Mađarima smo radili projekat  unapređenja gajenja stočnog graška. Međunarodno sarađujemo i po pitanju unapređenja proizvodnje povrća na okućnicama. Dobili smo grant na međunarodnom projektu Horizon 2020. Pojenta je unapređenje gajenja protejinskih leguminoza i da na taj način smanjimo zavisnost Evro-azijskih zemalja od uvoza GMO soje. Inicijatori tog projekta su Francuzi koji su veliki tradicionalisti.

Sanja Vasiljević
Sanja Vasiljević

Pozicija Instituta za ratarstvo i povrtarstvo je vrlo specifična. Pošto ste naučno-istraživačka ustanova sa jedne strane imate Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja a sa druge morate na tržištu da ostvariste komercijalnu dobit u borbi sa multinacionalnim kompanijama koje su prisutne na našem tržištu. Poslednjih godina sve češće se čuju predlozi da Institut treba samo da se bavi naučno-istraživačkim radom i da komercijalnim kompanijama prodaje patentna prava. Kako vidite budućnost vaše kuće?

Ne bih menjala koncept koji je sada primenjivan. Ono što se zaradi u semenarstvu se ulaže u nauku, istraživanja  i infrastukturu.

Kakvi su komercijalni rezultati Instituta, konkretno u plasmanu semena?

To zavisi od biljnih vrsta. Najveća konkurencija nam je kod dve biljne vrste, najznačajnije za Institut - kukuruz i suncokret. Primeri iz Rusije pokazuju neverovatno dobre rezultate kada su u pitanju hibridi kukuruza. Skoro da je suncokret poznatiji u inostranstvu nego kod nas. Soja je sa 70 % prisutna na domaćem tržištu i teško da će se kod nas pojaviti pravi konkurent. Sa pšenicom smo ostali na nivou 50-60% domaćeg tržišta. Izvozimo u Rumuniju i Bugarsku. Pojačaćemo rad na ječmu. Nova sorta pivskog ječma NS Pinon je zanimljiva domaćim pivarama. Spelta, raž i ovas su sve traženije u prodavnicama zdrave hrane. Razmišljamo da počnemo sa programom hibridne pšenice. Otvara se perspektiva tržišta semena lucerke koje je izuzetno traženo. I na domaćem tržištu i u zemlji porekla – Iranu. Gro semenske proizvodnje Istitut je sačuvao u Ukrajini, širi se prema Rusiji. Izuzetno su veliki zahtevi za semenom žitarica i leguminoza u Kazahstanu i Kini. Razvijaćemo odeljenje za alternativne kulture i organsku proizvodnju. Organska proizvodnja je ušla na mala vrata ali ima veliku perspektivu. Kinezi su zainterosavni sa saradnju u proizvodnji lekovitog bilja.

Detaljan program 51. savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije nalazi se na zvaničnom sajtu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Đorđe Simović