Reklama
  • Intervju

Nauku primeniti u praksi

Semenska proizvodnja u Ukrajini, širenje u Rusiji, plasman semena u Iranu, veliki poslovi u Kazahstanu i zainteresovanost ogromnog kineskog tržišta za naše lekovito bilje činjenice su koje ukazuju da je Institut za ratarstvo i povrtarstvo na dobrom putu.

Sanja Vasiljević

Na Zlatiboru će se od 22 do 28. januara održati tradicionalno 51. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije. Mnoštvo kvalitetnih predavanja, panela, pa i sastanaka „na marginama skupa“ privućiće ove godine mnoštvo poslenika agrarne struke iz zemlje i inostranstva na ovaj renomiran skup. O savetovanju agronoma ali i sadašnjosti i budućnosti Instituta za ratarstvo i povrtarstvo za Poljoprivredu.info govorila je pomoćnica direktora za naučnoistraživačke poslove Sanja Vasiljević.

Koje su specifičnosti ovog 51. Savetovanja agronoma? Koje će teme dominirati?

- Uz redovna predavanja po odelenjima organizovali smo četiri interesantne panel diskusije koje se nadovezuju na problematiku biljnih vrsta. Prvi dan ćemo imati panel diskusiju u vezi kvaliteta pšenice naslovljenu „Kakav hleb jedemo, a kakve pšenice imamo“. Drugog dana na panel diskusiji ćemo govoriti o značaju upotrebe sertifikovanog semena, naročito pšenice i soje. U sredu ćemo govoriti o hibridima kukuruza u okviru panel diskusije „NS hibridi kukuruza u inostranstvu - iskustva iz Rusije i Irana“.

U četvrtak 26. januara ćemo govoriti o renesansi konoplje.  Industrijska konoplja dobija sve više na značaju i logično je što se ova tema nametnula.

Koji su efekti organizovanja savetovanja agronoma na širu zajednicu?

- Savetovanje evo organizujemo 51. put. U početku smo akcenat dali na teritoriju Vojvodine, a bili su prisutne naše kolege s terena. Već 17 godina organizujemo savetovanje zajedno sa Departmanom za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Već nekoliko godina na savetovanju je prisutan i Institut za primenu nauke u poljoprivredi sa kojim organizujemo edukativnu nastavu. Prostor na savetovanju imaju i poljoprivredne stručne službe. Od pre dve godine smo uvršteni od strane Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i kao edukativni skup za usavršavanje profesora i nastavnika poljoprivrednih škola. Skup nije samo prezetacija sorata i hibrida stvorenih na Institutu već smo posvećeni iznalaženju tehloloških rešenja u savremenoj poljoprivredi. Naši istraživači su prisutni na terenu od setve do žetve. Pratimo probleme naših proizvođača, i praktično živimo sa takvim problemima.

Institut je naučno-istraživačka kuća. Koje projekte bi izdvojili u kojima Institut za ratarsvto i povrtarstvo igra značajnu ulogu?

- Nemamo mi puno projekata. Bazirali smo se na nacionalne projekte. Imali smo dobru strategiju u određivanju tema. One su bile posvećene oplemenjivanju, agrotehnici i unapređenju semenske proizvodnje. Poslednjih nekoliko godina smo uspešni u međunarodnim projektima. Pre svega je reč o prekograničnoj saradnji. Imali smo projekat sa Hrvatskom u vezi monitoringa zemljišta i kvaliteta voda, sa Mađarima smo radili projekat  unapređenja gajenja stočnog graška. Međunarodno sarađujemo i po pitanju unapređenja proizvodnje povrća na okućnicama. Dobili smo grant na međunarodnom projektu Horizon 2020. Pojenta je unapređenje gajenja protejinskih leguminoza i da na taj način smanjimo zavisnost Evro-azijskih zemalja od uvoza GMO soje. Inicijatori tog projekta su Francuzi koji su veliki tradicionalisti.

Sanja Vasiljević
Sanja Vasiljević

Pozicija Instituta za ratarstvo i povrtarstvo je vrlo specifična. Pošto ste naučno-istraživačka ustanova sa jedne strane imate Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja a sa druge morate na tržištu da ostvariste komercijalnu dobit u borbi sa multinacionalnim kompanijama koje su prisutne na našem tržištu. Poslednjih godina sve češće se čuju predlozi da Institut treba samo da se bavi naučno-istraživačkim radom i da komercijalnim kompanijama prodaje patentna prava. Kako vidite budućnost vaše kuće?

- Ne bih menjala koncept koji je sada primenjivan. Ono što se zaradi u semenarstvu se ulaže u nauku, istraživanja  i infrastukturu.

Kakvi su komercijalni rezultati Instituta, konkretno u plasmanu semena?

To zavisi od biljnih vrsta. Najveća konkurencija nam je kod dve biljne vrste, najznačajnije za Institut - kukuruz i suncokret. Primeri iz Rusije pokazuju neverovatno dobre rezultate kada su u pitanju hibridi kukuruza. Skoro da je suncokret poznatiji u inostranstvu nego kod nas. Soja je sa 70 % prisutna na domaćem tržištu i teško da će se kod nas pojaviti pravi konkurent. Sa pšenicom smo ostali na nivou 50-60% domaćeg tržišta. Izvozimo u Rumuniju i Bugarsku. Pojačaćemo rad na ječmu. Nova sorta pivskog ječma NS Pinon je zanimljiva domaćim pivarama. Spelta, raž i ovas su sve traženije u prodavnicama zdrave hrane. Razmišljamo da počnemo sa programom hibridne pšenice. Otvara se perspektiva tržišta semena lucerke koje je izuzetno traženo. I na domaćem tržištu i u zemlji porekla – Iranu. Gro semenske proizvodnje Istitut je sačuvao u Ukrajini, širi se prema Rusiji. Izuzetno su veliki zahtevi za semenom žitarica i leguminoza u Kazahstanu i Kini. Razvijaćemo odeljenje za alternativne kulture i organsku proizvodnju. Organska proizvodnja je ušla na mala vrata ali ima veliku perspektivu. Kinezi su zainterosavni sa saradnju u proizvodnji lekovitog bilja.

Detaljan program 51. savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije nalazi se na zvaničnom sajtu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Đorđe Simović