Mikotoksini su toksične hemikalije koje proizvode određene vrste gljiva i plesni, a koje predstavljaju veliki problem u poljoprivredi širom sveta. Te gljivice najčešće napadaju žitarice kao što su kukuruz, pšenica, ječam i raž. Mikotoksini se mogu javiti još dok su biljke na polju, ali mogu da nastave da se šire i tokom skladištenja, što predstavlja ozbiljan rizik za celokupan prehrambeni lanac.
Žetva strnina je počela i sada je važno da se požnjeveno zrno unese u pripremljene silose. U suprotnom zrno se mikotoksinima može kontaminirati tamo ali i pre toga u vegetaciji. Mogu da se jave i tokom prerade ali i transporta.
O razmerama tog problema za Poljoprivreda.info govorio je redovni profesor Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, Nikola Puvača, koji je profesor na predmetima Ishrana životinja i Kvalitet i bezbenosti hrane.
-
Interesantna je činjenica da je u 2022. od ukupno analiziranih 52.000 uzoraka, 70 odsto bilo kontaminirano različitim vrstama mikotoksina počevši od aflatoksina, ohratoksina pa i svih ostalih koji izazivaju jako velike probleme generalno u stočarskoj proizvodnji. Ako uzmemo u obzir, recimo, analize silaže kojom se hrane muzne krave i mleko koje mi pijemo svi ti uzorci su 94% bili kontaminirani aflatoksinom što znači da nama mikotoksini predstavljaju izuzetno veliki problem.
Kada je reč o živinarstvu, Puvača kaže da je najtoksičniji mikotoksin koji može da se javi T2 toksin. On utiče na smanjenje proizvodnje, imunosupresije kod živine, živina postaje podložnija raznim bolestima. Takođe može da dođe do povećanog morataliteta i mordibiteta. To je jedan izuzetno agresivan mikotoksin koji prouzrokuje nekrotične lezije, diskoloracije jezika i ne možemo a da ga ne primetimo. Takođe je nefrotoksičan i hepatotoksičan tako da stradaju vitalni organi kao što su jetra i bubrezi, što utiče na zdravstveno stanje živine pa tim i na celokupnu proizvodnju, kaže Puvača.
-
Što se tiče brojlerske proizvodnje i tu imamo velikih problema takođe sa T2 toksinom, ali su nam tu bitniji aflatoksin i ohratoksin budući da je interval kraći zato što se brojlerski pilići tove 42 dana pa nam najveće probleme predstavljaju ti toksini. Ishrana koka nosilja traje mnogo duže tako da neki drugi toksini igraju značajniju ulogu.
Kada je reč o tovu svinja Puvača kaže da velike probleme stvara DON (deoksivalenol) koji odbija konzumaciju hrane. Automatski tada padaju dnevni prirasti pa proizvođač nije konkurentan na tržištu mesa i mesnih prerađevina. Kada je reč o mlečnom govedarstvu aflatoksin se tranformiše u formu koja je toksična za ljude a apsolutno nije dobro da se pronalazi. Ne u granicama, nego ne bi trebalo da ga bude uopšte.
Upotreba absorbenata mikotoksina
Nikola Puvača preporučuje stočarima da upotrebljavaju absorbente mikotoksina. Na proizvođačima je da se odluče da li da izaberu osnovne na bazi zeolita, klinoptilolita ili bentonita. Mogu odabrati modifikovane verzije koje su fizički modifikovane pa su postale polarne i nepolarne pa vezuju i polarne i nepolarne mikotoksine ili su to adsorbenti mikotoksina treće generacije kod kojih učestvuju i mikroorganizmi u samom procesu, pa se mikroorganizmi hrane tim mikotoksinima a onda posledično ne ostavljaju nikakve metabolite koji će biti štetni za životinje.
