Reklama
  • Agroekonomika

Nestaje li proizvodnja domaćeg duvana?

Oslobađanje od carinskih obaveza uvoznike duvana dovela je do drastičnog povećanja uvoza sa 8.043 tone u 2014. godini na 13.184 tone u 2015. godini, pa zatim 20.927 tona u 2016. godini.

Ukidanjem premije za duvan 2009. godine, koja je daleko nominalno manja od iznosa oslobođanja od carina, stvorene su pretpostavke i mogućnost za korišćenje nelegalnog tržišta. Uvoz duvana povećan je za 160 odsto, a domaća proizvodnja opala na jednu četvrtinu. Državni budžet je zbog takve odluke ukinut za više desetina miliona evra, a nelojalna konkurencija gasi domaću proizvodnju!

2017-duvan-polje
Foto: fetcaldu / Pixabay.com

Veliki proizvođači duvanskih proizvoda u Srbiji favorizovani su poslednjih devet godina, i to tako što su oslobođeni plaćanja carinskih dažbina na uvoz obrađenog duvana. Ovo uništava domaće proizvođače duvana, upozoravaju mali proizvođači duvana iz Srbije. Takođe, tvrde, na taj način je i državni budžet oštećen za više desetina miliona evra.

Prema nezvaničnim podacima, najviše duvana u Srbiju se uvozi iz Argentine i Brazila, a samo u 2016. uvezeno je čak 20.927 tona duvana! Kako objašnjava Olga Čurović iz zajednice za “Industrijsko bilje”, koja je i predsednik Odbora za poljoprivredu u Privrednoj komori Vojvodine, izuzimanje od plaćanja carinskih dažbina korisnicima duvana koji ga koriste u sopstvenoj proizvodnji, omogućava da pri otkupu duvana na ime neplaćene carine uživaju svojevrsni podsticaj od 10 do 30 odsto vrednosti obrađenog duvana.

„Tako su u njihovu korist stvoreni uslovi za nelojalnu konkurenciju u domaćoj proizvodnji. Naime, sve fabrike cigareta su počele sa radom u vreme obaveznog otkupa domaćeg duvana. U međuvremenu, premija za proizvodnju duvana je ukinuta 2009, a 2010. godine je doneta odluka o oslobađanju od plaćanja uvozne carine. To je i oštetilo budžet Srbije za više desetina miliona evra. Ukidanjem premije, koja je nominalno daleko manja od iznosa oslobađanja od carine, stvorene su pretpostavke za nelegalno tržište, dok se donošenjem odluke o oslobađanju od carine samo za fabrike cigareta direktno stvorila diskriminacija domaćih proizvođača’’, navodi Olga Čurović.

Ona napominje da oslobađanje od carinske obaveze fabrika cigareta zbog proizvodnje ili kupovine domaćeg duvana, nije imalo pozitivan uticaj na proizvodnju duvana, već da proizvodnja konstantno opada, dok raste uvoz. Zato je neophodno, ukoliko ne dođe do ukidanja carinskih oslobođenja za fabrike cigareta, da se uvedu adekvatna oslobađanja ili neki drugi podsticaji za ostale proizvođače duvana u Srbiji,  zaključuje Čurović.

Zahtev za ukidanje bescarinskog uvoza

Tražimo da se ukine Odluka o uslovima načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina koja glasi: Obrađeni duvan koji se ne proizvodi u Republici Srbiji u potrebnoj količini i odgovarajućem kvalitetu, a korsiti obrađeni duvan i koristi u sopstvenoj proizvodnji, izuzima se od plaćanja carinskih dažbina u vrednosti koja odgovara ukupnoj vrednosti obrađenog duvana proizvedenog, odnosno otkupljenog u Srbiji u 2016. godini, ističe Čurovićeva.

Država je sa takvom odlukom domaće proizvođače dovela u neravnopravan položaj sa prerađivačima duvana, koji ga uglavnom sad uvoze. Na taj način je ugroženo i oko 10.000 zaposlenih primarnih proizvođača duvana. Jer, dosadašnje izuzimanje od plaćanja carinskih dažbina korisnicima duvana koji ga koriste u sopstvenoj proizvodnji omogućeno je da pri otkupu duvana na ime neplaćene carine uživaju svojevrstan podsticaj u iznosu 10 do 30 odsto vrednosti obrađenog duvana. Time su u njihovu korist stvoreni uslovi za nelojalnu konkurenciju u domaćoj proizvodnji i domaćem tržištu. Ova nelojalna konkurencija prividno vodi opstanku samo tih proizvođača u proizvodnji duvana, a krajnji rezultat će biti gašenje ove proizvodnje u Srbiji!

Domaći duvan na zalihama!

Rezultat ovakvog ponašanja države je da proizveden duvan iz 2015. godini u Srbiji stoji još na zalihama jer nije obrađen, niti prometovan,a ne može da stoji u listu duži period zbog propadanja, kaže Predsednik Odbora Grupacije duvana Predrag Stojanović.

„Oslobađanje od carinske obaveze fabrika  cigareta u Srbiji  na uvozni duvan, zbog kupovine proizvodnje ili kupovine, domaćeg duvana nije imalo pozitivan uticaj na proizvodnju duvana u Srbiji, već naprotiv proizvodnja salno opada, a istovremeno raste uvoz ove industrijske kulture, kaže Nenad Tubić, iz  firme „Tabex“ u Sremskoj Mitrovici.

Oslobađanje od carinskih obaveza one koji ga uvoze, a to su fabrike cigareta, dovela je do drastičnog povećanja uvoza sa 8.043 tone u 2014. godini na 13.184 tone u 2015. godini, pa zatim 20.927 tona u 2016. godini. 

Proizvodnjom duvana bavilo se 2.358 farmera u Srbiji, a sad postoji samo 959 proizvođača, što je za 59,3 odsto manje nego pre donošenja sporne odluke. Danas se proizvodnja duvana u Srbiji svela na svega 4.394. hektara. Dakle, zbog takve mere uvoz duvana je povećan za 160 odsto, a sad imamo samo jednu četvrtinu od nekadašnje proizvodnje.

Dokaz  pogrešnih odluka je da je ugovorena površina pod duvanom 2011. godine bila 6.093 hektara, i da je pala za 27,8 odsto u 2016. godini. Ukidanjem premije za duvan 2009. godine, koja je daleko nominalno manja od iznosa oslobođanja od carina, stvorene su pretpostavke za nelegalno tržište.

Diskriminacija proizvođača

Đorđo Radojičić, direktor firme „Copex“ u Novom Sadu, koji je i više od jedne decenije bio predsednik Grupacije proizvođača duvana u Privrednoj komori Srbije, kaže da podsticaj za oslobađanje carina uživaju samo uvoznici duvana, odnosno sada dve fabrike u Srbiji. Na ovaj način se stimuliše proizvodnja duvana samo kod dva domaća preduzeća. Svi ostali su ugroženi. Odluka o uvođenju bezcarinskog uvoza duvana uvela je diskriminaciju kod većine domaćih proizvođača i otkupljivača duvana koji nisu proizvođači cigareta i onih koji to jesu. Time je zadat smrtni udarac proizvodnji duvana u Srbiji. Dakle, sve što se radi u ovoj oblasti je skrupulozna odbrana privilegija za koje su se izborili prerađivači duvana. U ovoj oblasti ne postoji ravnopravna tržišna utakmica, kaže Radojičić.

Branko Kostić, iz MONUS D.O.O. tvrdi da ova firma svakom njihovom registrovanom proizvođaču duvana omogućuje ravnopavne uslove poslovanja, pa da nema ni govoria o diskriminaciji, nejedankim uslovima poslovanja i nelojalnoj konkuenciji. On ističe da su proizvođači duvanskih proizvdoa – cigareta, imali značajne investicije u domaćoj duvanskoj grani i da su na tajn način dali šansu domaćim proizvođačiam duvana. On još navodi da domaći proizvođači cigareta veći deo svojih proizvoda izvoze dok značajno manji deo plasiraju na domaće tržište. Miljenja smo da će traženo ukidanje carine biti kontraproduktivno za izvoznike cigareta, za proizvođače i obrađivače duvana, s obzirom da proizvođači duvanskih proizvoda – cigareta, mogu nabavljati  uvozni obrađeni duvan istog kvalieta po daleko povoljnijim uslovima.

Predlog za rešenje

Navedenim merama proizvođači duvana D.I. „Čoka“ iz Čoke, DOO „Copex“ iz Novog Sada, D.O.O „Tabex’’ iz Sremske Mitrovice, ,,Duvancoop“ iz Bačke Palanke, „Duvan“ iz Ljubovije i D.I. „Bujanovac“ iz Bujanovca su direktno osuđeni na propast odnosno na gašenje više od polovine srpske proizvodnje duvana, navodi Nenad Tubić, iz sremskomitrovačkog „Tabexa“. Dakle, jedini način za izjednačavanje uslova za proizvodnju duvana u Srbiji je hitno ukidanje carinskih oslobađanja i uvođenja premije po kilogramu od 0,50 evra proizvedenog duvana. Ovim će se ponovo stvoriti pretpostavke za funkcionisanje legalnog tržišta, što će neminovno dovesti do povećanja proizvodnje, a smanjenja uvoza i rasta zaposlenosti u ovoj grani.

S druge strane, Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija u „Japan tobako internešenal“ (JTI) u izjavi za javnost poručuje da ne postoji nikakav povlašćen položaj bilo koga u lancu proizvodnje sirovog duvana.

„Mi potpuno podržavamo politiku Ministarstva poljoprivrede. Duvan, kao i bilo koja poljoprivredna kultura, ima svoju tržišnu vrednost i svako ko je time nezadovoljan treba da poradi na efikasnosti svoje proizvodnje umesto ponavljanja apela za državnu pomoć, ističe on, te navodi da prosečan prinos na njivama koje su ugovorene sa JTI iznosi 2.200 kilograma po hektaru, što je, kako kaže, 22 odsto više od proseka u Srbiji koji je 1.800 kilograma po hektaru. Tvrdi i da nije istina da se proizvodnja duvana u Srbiji smanjila.Ona se u zabrinjavajućem procentu premestila u snabdevanje ilegalnih kanala i šverca. Pretpostavljamo da se proizvodnja čak i povećala, ali „bežanjem“ iz legalnih kanala. U prilog tome govore podaci o povećanim zaplenama i uništavanju duvana, a jedini adekvatan odgovor na ovaj problem su aktivnosti na polju borbe protiv kriminala“, zaključuje Pekez.

U „Filip Morisu“ u izjavi za javnost, pak kažu da imaju centralizovanu nabavku duvana, koja se odnosi i na fabriku u Nišu, što im obezbeđuje stabilnost u nabavci osnovne sirovine i omogućava kontinuirani rast proizvodnje i izvoza. Na uvezeni duvan plaćamo carinu, bez ikakvih oslobađanja – napominju u toj kompaniji.

Ministarstvo: Sve u skladu sa CEFTA

U Ministarstvu finansija navode da je odobravanje uvoza duvana bez plaćanja carine u skladu sa primenom Akcionog plana za implementaciju CEFTA sporazuma u delu koji se odnosi na proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda.

„Ova mera služi kao podsticaj za proizvodnju i otkup domaćeg duvana, ima višestruke pozitivne efekte, prvenstveno u domenu očuvanja domaće poljoprivredne proizvodnje duvana, ali i šire pozitivne efekte na privredni razvoj i spoljnotrgovinski bilans Srbije. Naime, ova mera omogućava oslobađanje od carinskih dažbina isključivo u srazmeri sa otkupom ili proizvodnjom domaćeg duvana, čime se značajno motivišu proizvođači da svoje poslovne modele prilagođavaju otkupu duvana domaće proizvodnje, a uzgajivačima duvana garantuje siguran plasman proizvoda“, kažu u ministarstvu.

S druge strane, dodaju, agrarna politika za koju je nadležno Ministarstvo poljoprivrede nije definisalo mere drugog tipa, te je otuda ovakva mera i dalje na snazi.

Originalan članak: http://www.makroekonomija.org/0-branislav-gulan/problemi-u-proizvodnji-uvozu-i-preradi-duvana-nelojalna-konkurencija-gasi-domacu-proizvodnju/

 

Branislav Gulan