Koliko se radi o važnom poslu govori i činjenica da se prosečno pšenicom u Srbiji poseje 600.000 hektara i skine do 3 miliona tona hlebnog žita.
Trenutna otkupna cena pšenice od 18 do 19 dinara po kilogramu utiče na malu zainteresovanost poljoprivrednika za setvu pšenice. Ratare posebno boli činjenica da će od tog kilograma pekari prodati pecivo u vrednosti većoj od 400 dinara. Direktor zadruge “Beška” Dragan Lončar kaže da će Sremci pšenicu sejati uglavnom zbog plodoreda – da bi popravili fizičke osobine zemljišta i suzbili korove i određene štetočine.
- Pšenica će se sejati ali površine će biti znatno manje. Sejaće se u visokom procentu nedeklarisano seme. Verovatno će izostati mnoge agrotehničke mere što će sigurno uticati na kvalitet zrna. Nepovoljan je i paritet semenske u odnosu na merkantilnu pšenicu. Zbog toga će je sami seljaci seme dorađivati u visokom procentu. Izostaće i kvalitetno đubrenje. Pokušaće se preskakati i zaštita bilja. Sve će to rezultovati smanjenjem prinosa ali i kvaliteta. I onda ćemo sledeće godine na tržištu imati manje kvalitetno zrno koje ćemo teže prodati.
Oni koji žele kvalitetno da poseju pšenicu, ne moraju da brinu. Viši naučni saradnik specijalizovan za agrotehniku strnih žita u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Vladimir Aćin kaže da kvalitetnog semena ima dovoljno.
- Što se cene tiče Institut je ove godine izašao sa nižom cenom a naročito u odnosu na konkurenciju. Zvanična cena institutske pšenice je 45 din/kg + PDV.
Araksi Mikaelijan iz Info tim logistike nema dobre vesti za ratare. Zbog preplavljenosti evropskog tržišta pšenicom iz Ukrajine naši trgovci će morati da dodatno spuste cenu kako bi bili konkurentni u inostranstvu.
- U ovoj poljoprivrednoj godini, kada je pšenica u pitanju početne zalihe su oko 840.000 tona. Prosečan rod ove godine je iznosio 5,1 t/ha što čini ukupno oko 3.450.000 tona. Dakle sa prelaznim zalihama mi imamo blizu 4.300.000 tona pšenice. Za semensku proizvodnju, stočnu hranu i ljudsku ishranu će biti utrošeno oko 1.750.000 tona, što znači da za izvoz ostaje preko 2.5 miliona tona. Od 1.7. do sada smo izvezli oko 415.000 tona, najviše pšenice izvozimo u Italiju, za ova tri meseca smo im izvezli 142 hiljade tona. Sa ovom dinamikom izvoza rizikujemo da nam ostane velika količina prelaznih zaliha što može dovesti i do velikog pada cene pšenice. Veći izvoz možemo ostvariti izvozom Dunavom u Konstancu, ali nam je tamo velika konkurencija iz Ukrajine. Trenutna cena pšenice sa 11% proteina u Konstanci je 212 $/t, ako pretvorimo u evre to je oko 201 EUR/t. Kako bi bili konkurentni, cena u Srbiji treba biti 50-ak evra po toni niža nego u Konstanci, što bi trenutno značilo oko 18 dinara bez PDV-a. Trenutne ponude u sistemu Info Tim Logistike se kreću između 18,5 i 19,5 din/kg, realno je očekivati blagi pad cene kako bi se pokrenuo i veći izvoz. Da bismo bili u mogućnosti da precizno prognoziramo, moramo razmotriti brojne faktore. Naime, trenutna situacija je veoma indikativna. Zalihe kod 10 najvećih izvoznika su najniže u poslednjih devet godina. Prema procenama Američkog ministarstva poljoprivrede, smanjiće se setva pšenice na svetskom nivou, primarno zbog niske cene. Tačna korekcija ovog problema biće moguća tek kada se saberu sve zasejane površine i proceni njihovo stanje, što će definitivno uticati na cenu žita na svetskom tržištu. Moja preporuka bi bila da nastavite sa setvom kao i do sada. S' obzirom na trenutne trendove, cene svih ratarskih kultura su u padu, pa će vaša zarada biti određena uspehom vaše žetve.
Svetlo na kraju tunela za proizvođače žita?
U skladu sa predviđanjima o porastu cena i smanjenju globalnih zaliha pšenice, azijski mlinari procenjuju da je pravo vreme za intenziviranje kupovine.
Sušni periodi u primarnim zemljama izvoznicama mogu znatno uticati na buduću proizvodnju pšenice, tako da nije iznenađujuće da glavni uvoznici pšenice kao što su Indonezija, drugi po veličini kupac u svetu, i Kina snažno deluju na ovom planu. Informacije iz trgovačkih izvora od ranije ove nedelje otkrivaju da su već tražili pšenicu za isporuku u decembru i januaru
Ova situacija pojašnjava značaj vođenja računa o globalnim trendovima i tržišnim predviđanjima u obezbeđivanju neometane proizvodnje. Azijski mlinari su uočili ove promene i preduzeli korake da zaštite interese svojih prehrambenih industrija. U zavisnosti od količine tražnje ova informacija može pozitivno uticati na svetsko tržište i pogurati cene pšenice naviše.
Dok je planete i ljudi pšenica će se sejati. A svaki ratar bi trebalo da donese ličnu odluki da li se pronalazi u toj priči. Naš zadatak je bio da mu obezbedimo relevantne informacije na tu temu.
