Reklama
  • Pčelarstvo

Nova pretnja pčelama

Bubica veličine tek oko par milimetara, sletevši na pčelinji abdomen, u nju polegne jaja. Obolela pčela počinje da se čudno ponaša i obično noću izleće iz košnice, a nedugo potom ugiba.

Posle varoe, male košnične bube i CCD-a, pčele su izgleda dobile još jednog opasnog neprijatelja - mušicu naučnog naziva Apocephalus borealis. Ovaj insekt nije nepoznat, pošto je oduvek parazitirao na bumbarama i nekim vrstama osa. Nažalost, u Južnoj Dakoti i Kaliforniji počeo je da se opredeljuje i za medonosnu pčelu.

Bubica veličine tek oko par milimetara, sletevši na pčelinji abdomen, u nju polegne jaja. Obolela pčela počinje da se čudno ponaša i obično noću izleće iz košnice, a nedugo potom ugiba. Naučnici sa Univreziteta u San Francisku koji su proučavali ovaj fenomen kažu da paraziti koji se nalaze u pčelama pretvaraju ih u pčele čije je ponašanje najsličnije ponašanju zombija. Endrju Kor ukazuje kako to posebno dolazi do izražaja pošto pčele očajnički žele da nastave da se kreću. Umirući, zdrava pčela se sklupča poput loptice i umiri, dok ove pčele nastavljaju da se kreću, uprkos tome što su sklupčane. One neprestano rastežu nožice, pokušavajći da ustanu pre nego što iznova padnu.

Najnoviji dokazi takođe svedoče da mušice napadaju pčele koje prenose med. Jaja se razvijaju u uginuloj pčeli sedam dana, da bi se nakon tog vremena izvele larve. One izlaze na vratnom delu pčele, između glave i grudi, da bi svoj razvoj nastavile napolju. Analiza ostataka uginule pčele, u kojoj je boravila larva i same larve, utvrdila je virus deformisanih krila i gljivice noseme ceranae. U Južnoj Dakoti, na području gde se trenutno ova nova pčelarska muka pojavila, utvrđena je u dve trećine košnica, dok samih letećih insekata nema u blizini pčelinjaka. Vrlo je verovatno da poleganje jaja vrši dok su pčele na paši. Kako takve pčele netragom napuštaju košnice, mnogo je podudarnosti sa, za sada još uvek nerazjašnjenim, sindromom nestajanja pčelinjih društava.

Vođa istraživačkog tima, profesor biologije Džon Hafernik, koji je takođe predsednik Kalifornijske akademije nauka, kaže da je otkriće bilo sasvim slučajno. U potpuno drugom eksperimentu tražili su kojim će insektima moći da nahrane bogomoljku. On je otišao napolje i oko jedne lampe skupio razne vrste insekata, uključujući i nekoliko pčela. Potom je zaboravio na insekte i otišao da radi na drugom projektu. Kada se vratio, većina pčela je bila mrtva, a larvi parazita bilo je svuda. Naučnici još nisu sigurni da li obolele pčele svojevoljno napuštaju košnicu ili ih iz nje izbacuju zdrave pčele, zatim ne mogu da potvrde na kojem mestu ove mušice napadaju pčele i kako znaju koje biraju. Očigledno je da pčele ne znaju da im se mušice nalaze na leđima jer se dobro kriju.

Dejan Kreculj