Reklama
  • Povrtarstvo

Nove tehnologije u proizvodnji krastavca kornišona

Krastavac daje veoma dobre rezultate pri setvi na tamnoj foliji. Pored već navedenog, folija osigurava veću temperaturu zemljišta što sve ukupno povećava prinos za 30%, odnosno 80-100% ako se zaliva sistemom kap po kap. Nastiranje zemljišta folijom i setva krastavca izvode se mehanizovano. Biljke krastavca zasejanog u dvostrukim redovima su više izložene suncu, plodovi prispevaju ranije i uniformniji su u odnosu na kućišnu setvu u jednom redu što rezultira višim prinosom.

Proizvodnju krastavca kornišona u nas karakterišu nezadovoljavajući prinosi u odnosu na agroekološke uslove područja u kojima se ovo povrće gaji. A troškovi proizvodnje, koji su zbog delikatne zaštite, skupog hibridnog semena i ručne berbe veoma skupi, nameću potrebu ostvarivanja visokih prinosa. Dominantni način proizvodnje krastavca u nas je direktna setva, sa sporadničnim pokušajima primene nekih specijalnih agrotehničkih mera, kao što je nastiranje zemljišta malč papirom i polietilenskom folijom (plastičnim filmom) ili vertikalni uzgoj uz odgovarajuću konstrukciju. Proizvodnja krastavca iz rasada i praktično se ne primenjuje u praksi, a široko se koristi za salatne stakleničke sorte.

Nastiranje zemljišta (malčovanje)

Nastiranje kao agrotehnička mera u nas se češće upotrebljava pri proizvodnji jagoda, bostana ali u zadnje vreme i u proizvodnji paprike, paradajza, krastavaca, kornišona... Nastiranjem zemljišta se postiže lakša berba, plodovi su čistiji, isključuje se potreba za okopavanjem u redu a zemljište bolje čuva prikupljenu vlagu. Nastiranjem se, takođe, izbegava upotreba herbicida i time dobija zdravstveno bezbednija hrana. Krastavac daje veoma dobre rezultate pri setvi na tamnoj foliji. Pored već navedenog, folija osigurava veću temperaturu zemljišta što sve ukupno povećava prinos za 30%, odnosno 80-100% ako se zaliva sistemom kap po kap. Nastiranje zemljišta folijom i setva krastavca izvode se mehanizovano. Biljke krastavca zasejanog u dvostrukim redovima su više izložene suncu, plodovi prispevaju ranije i uniformniji su u odnosu na kućišnu setvu u jednom redu što rezultira višim prinosom. Horizontalni uzgoj je tradicionalan i u njivskim uslovima. Ne traži velika ulaganja i mogućuje primenu plodoreda, što je nedostatak vertikalnog uzgoja krastavca. Vertikalni uzgoj krastavca kornišona na otvorenom polju u našoj zemlji nije široko zastupljen, iako su neki proizvođači prihvatili ovaj način gajenja još pre desetak godina. Ovaj način gajenja propraćen je naučno-istraživačkim ogledima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Postoje različiti oblici špalirnog načina gajenja krastavca, ali se u suštini razlikuju dva osnovna: američki i holandski.

a) Pri američkom načinu gajenja noseći stubovi postavljaju se na svaka četiri metra. Gornja žica razapinje se na 1,5 do 1,8 metara, a donja na 15 do 20 santimetara. Vertikalne žice pričvršćuju se na svakih 20 do 25 santimetara za gornju i donju žicu. Vređe se usmeravaju nagore duž žice. Kada dostignu gornju žicu, vezuju se i usmeravaju nadole po žičanoj strukturi. Kod vertikalnog uzgoja cilj je da se dobiju biljke s povoljnim odnosom biljne mase i plodova. To može da se postigne uklanjanjem prve tri bočne grane. Sledeće tri bočne grane ostavljaju se na tri-četiri lista.

b) Prema holandskoj tehnologiji konstrukcija treba da je visine 1,8 do 2,0 metra. Postavlja se samo gornja žica, a o nju vezuju kanapi po kojima se vode biljke. Bočni izdanci iznad zemlje do visine 30 santimetara se uklanjaju. Kada biljke dosegnu vrh konstrukcije, veđu se i vode 30 do 40 santimetara vodoravno, a posle se ostavljaju u slobodnom padu. Na taj način se povećava prinos. Dosadašnji rezultati primene ovog načina proizvodnje ukazuju na mnogobrojne pogodnosti (mr Stupavski), ali i na potrebu prethodnog ispitivanja u svakom agroekološkom području, odnosno provere pre uvođenja u široku proizvodnu praksu. Kao potpora biljkama koristi se kanap, kolčevi a u zadnje vreme sve više i mreža. Iznad špalira postavlja se mreža za zasenčavanje kako bi zaštitila biljke od visokih temperatura.

Iz sveta

U Rumuniji je u ogledima ustanovljeno da je krastavac iz direktne setve, gajen uz potporu, uz zakidanje bočnih izdanaka do 30 santimetara, a ostalih na dva lista i ploda, u sklopu od 28.000 biljaka po hektaru, dao najveće prinose. Gajenje uz potporu u nekim slučajevima udvostručava prinos u odnosu na gajenje bez potpore, a ujedno se značajno smanjuje trulež plodova, utvrdili su američki stručnjaci. Baveći se ovom problematikom ustanovili su i da se na na krastavcu gajenom uz potporu formira više čenskih cvetova u odnosu na krastavac gajen na zemlji.

Prof. dr Mihal Đurovka, Prof. dr Anđelko Bajkin, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad Mr Igor Stupavski, Zadružni Savez Vojvodine, Novi Sad Revija Agronomska saznanja