Reklama
  • Mehanizacija/oprema

Obrada zemljišta po sistemu mašinskog prstena

Poljoprivrednici koji su se specijalizovali za davanje usluga, često prerastaju u privatne preduzetnike kojima je to jedini izbor prihoda, posebno kod skupe opreme (samohodni kombajni za silažu, šećernu repu...). Oni prodaju usluge pojedinačne opreme, ali i usluge kompletnog radnog procesa (siliranje, navodnjavanje, đubrenje, skidanje useva…).

Mašinski prsteni predstavljaju poseban oblik organizovanja poljoprivrednika u zemljama sa razvijenom poljoprivredom (pretežno u zapadnoj Evropi i Japanu). Osnovna ideja je upotrebiti najracionalnije i najproduktivnije poljoprivrednu mašinu. Ovakvim pristupom problemu obrade zemljišta došlo se do razdvajanja poljoprivrednika u dve osnovne kategorije. One koji primaju uslugu i one koji te usluge pružaju. Ovakvom podelom došlo se do davaoca usluga koji su usko specijalizovani samo za pojedine operacije, tako da je kvalitet pruženih usluga na najvišem nivou. Pored toga, maksimalnim iskorištavanjem mehanizacije, cena tako pruženih usluga je niža. Sa druge strane primaoci usluga mogu da se posvete drugim problemima u svojoj poljoprivrednoj proizvodnji, (inputi, plasman proizvoda...), a ne da budu opterećeni sa svojom "neiskorišćenom" mehanizacijom.

Rad mašinskih prstenova objasnićemo na primeru Nemačke pokrajine Bavarske, jer je Nemačka medju vodećima u radu mašinskih prstenova. Sa druge strane Bavarska je izabrana zato što je pokrajna sa najmanjim posedom (prosečno 16,8 ha) što i problem naše poljoprivrede.

Bavarska ima 12 miliona stanovnika (15% od cele Nemačake), a ukupna obradiva površina iznosi 3,3 miliona ha (20% od cele Nemačake). Od ukupnog stanovništva na poljoprivredno aktivno otpada 3,9%. Primarna poljoprivreda Bavarske ostvaruje 8,5 milijardi €/god (3% BND), dok sa pratećom industrijom prihod se penje na 23 milijarde €/god (17 % BND). Poljoprivreda po prihodu predstavlja treću privrednu granu pokrajine po značaju. Još jedan kuriozitet je da Bavarski farmer godišnje proizvede hrane za 110 ljudi. Obrazovanost poljoprivrednika se ogleda i u činjenici da čak 40% farmera koristi blagodeti interneta kao globalne mreže. Trenutno u Bavarskoj postoji 78 udruženja Mašinskih Prstena sa oko 100.000 članova, a godišnji promet koji ostvaruju dostiže 300 miliona €. Kod ovog načina udruživanja radi se o slobodnom udruživanju poljoprivrednika jedne regije ili opštine. Glavni cilj ovog udruživanja je ekonomičnija proizvodnja malih i srednjih farmera. Osnovna ideja iskoristila je staru potrebu da se susedi ispomažu. Angažuje se profesionalac koji rukovodi radom prstena. Postoje dva osnovna pravna akta: cenovnik i statut u kojima je određen način rada i raspodela dobiti. Pokrivanje rada se ostvaruje sa provizijom koja se kreće do 3%. Poljoprivrednici koji su se specijalizovali za davanje usluga, često prerastaju u privatne preduzetnike kojima je to jedini izbor prihoda, posebno kod skupe opreme (samohodni kombajni za silažu, šećernu repu...). Oni prodaju usluge pojedinačne opreme, ali i usluge kompletnog radnog procesa (siliranje, navodnjavanje, đubrenje, skidanje useva…). U svom radu su primorani zbog konkurentnosti da rade sa najproduktivnijim mašinama visoke tehnologije. Samim tim i njihove kalkulacije i periodi otpisa se razlikuju u odnosu na obične poljoprivrednike. Koristeći usluge specijalizovanih preduzimača poljoprivrednici dobijaju aktuelna znanja i najnoviju tehnologiju. Ovo najbolje ilustruje analiza prof. Dr. Volk-a (tabela 1.), koja potvrđuje da kod jednostavnijih operacija poljoprivrednici ne uzimaju usluge mašinskog prstena, dok kod složenijih dominiraju ugovorene usluge.

Savremena poljoprivredna proizvodnja ne može se zamisliti bez produktivne mehanizacije. Preduslov za korišćenje takvih mašina je obezbedjenje uposlenosti, dobra organizacija rada, obučenost rukovaoca, tačno definisani odnosi. Sve ove prednosti mašinski prsten pruža svojim članovima. Razvijene zemlje koriste prednosti ovakvog načina organizovanja, stimulišu rad mašinskih prstenova, i tako pružene usluge na ovaj način nisu oporezovane i smatraju se ugovorenom proizvodnjom.

Za kraj, najbolji komentar predhodne priče je razmišljanje našeg seljaka i stranog farmera. Pre par godina Zadružni savez Vojvodine je organizovao posetu sajmu u Bolonji i uz put smo obišli jedan mašinski prsten u Austriji. Nakon detaljnog razgledanja i upoznavanja sa radom, jedan naš seljak postavio je pitanje: "Da li u vašem selu može biti dva ili više mašinska prstena". Domaćin je tražio da mu se pitanje pojasni, misleći da prevodilac nije razumeo pitanje, ali nakon detaljno ponovljenog pitanja jednostavno je odgovorio: "Može ali zašto bi imali dva u istom selu".

Živan Jovanović Petar Radić

Zadovoljni ste sadržajem?