Reklama
  • Agrometeorologija

Opasna zima bez snega

Vremenske prilike pšenici trenutno gode, pogotovu onoj koja je kasnije posejana. Toplota joj pomaže da nikne i da se spremi za eventualni sneg i mraz, a noći su i dalje hladne, tako da vegetacija još uvek nije krenula. Situacija još nije alarmantna ni kada je voće u pitanju, ali ako potraje ovakva temperatura biće problema i u voćarskoj proizvodnji.

Poslednjih godina vreme je poludelo. U Zapadnoj Evropi haraju poplave, u Severnoj Americi katastrofalne oluje, a kod nas se, početkom januara, temperature kreću oko 15 stepeni, pa su već procvetali kukurek i visibaba. Meteorolozi kažu da su ektremne vremenske prilike izazvane globalnim zagrevanjem zbog velikih emisija štetnih gasova, ali i povećanoj aktivnosti Sunca. Lekari objašnjavaju da neobično toplo vreme izaziva tegobe kod zdravih osoba, ali su za hronične bolesnike opasnija nagla zahlađenja.

- Ova zima proći će uglavnom bez snega, što će najviše razočarati skijaše i malu decu. Toplo vreme biće do srede, a već od 13. januara dolazi do promene vremena. Čeka nas zahlađenje, naoblačenje, kiša i sneg. Druga polovina januara biće tipično zimska - kaže za "Blic" Nedeljko Todorović, meteorolog Hidrometeorološkog zavoda.

Već početkom februara, nastavlja on, ponovo nas čeka toplo vreme. Postoji, međutim, mogućnost da sredinom februara bude još jedan kraći period sa snegom, ali bez velikih hladnoća. Nakon toga u martu nas čeka pravo proleće - objašnjava Todorović.

U poslednjih stotinak godina, objašnjava meteorolog, zabeležen je globalni porast temperature, mada ne podjednako u svim zemljama.

- Najizraženiji porast temperature beleži se na visokim geografskim širinama, odnosno u severnim delovima Evrope (Skandinavija), severnom delu Azije (Sibiru), severnom delu Kanade i uopšte u polarnim zonama planete - kaže Todorović.

Prema njegovim rečima, globalno zagrevanje zemlje povezuje se sa razvojem industrije i ispuštanjem štetnih gasova (pre svega ugljen-dioksida), koji imaju efekat staklene bašte.

- Nesumnjivo je da postoji veza između porasta temperature i emisije štetnog zračenja na globalno zagrevanje zemlje, ali mislim da je to prenaglašeno. Mnogo značajniji uticaj ima aktivnost Sunca, koji je poslednjih sto godina povećana. Sunčeva energija ispoljava se ne samo kao porast globalne temperature već i u pojavi ekstremnih vremenskih situacija, kao što su jaka zahlađenja i otopljenja - precizira Todorović.

Trenutna visoka temperatura, koja nije uobičajena za ovo doba godine, može uticati i na zdrave i na bolesne, zbog neadaptacije organizma na temperaturu, kaže dr Nada Macura iz Hitne pomoći.

- Ovih dana većinu građana muči malaksalost, vrtoglavica, nesanica, pad koncentracije i glavobolje. Ovi simptomi ne treba nikoga da uplaše, jer čim se organizam adaptira oni nestaju. Međutim, zahlađenje koja nas očekuje za doček Srpske nove godine najviše će pogoditi hronične bolesnike i nervno labilne, a meteoropate će tegobe imati pred samu promenu vremena. Zbog toga hronični bolesnici terapiju moraju da uzimaju redovno a, ako im se stanje pogorša, odmah se moraju javiti lekaru. Ishrana treba da bude vitaminska, sa dosta voća i povrća - savetuje dr Macura.

Vremenska situacija može loše uticati na useve, kao i na pojavu glodara i biljnih bolesti.

- Vremenske prilike pšenici trenutno gode, pogotovu onoj koja je kasnije posejana. Toplota joj pomaže da nikne i da se spremi za eventualni sneg i mraz, a noći su i dalje hladne, tako da vegetacija još uvek nije krenula. Situacija još nije alarmantna ni kada je voće u pitanju, ali ako potraje ovakva temperatura biće problema i u voćarskoj industriji - kaže za "Blic" Milan Prostran, sekretar za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije.

Zbog lepog vremena štetočine u zemlji mogu preživeti i uništiti useve. Zbog toga se u proleće može javiti problem i sa bolestima bilja, a slična situacija biće i sa glodarima, kojih će biti sve više - kaže Prostran.

www.blic.co.yu