Reklama
  • Organska proizvodnja

Organska hrana - šansa za sve

Objedinjući namere da bude povećana proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane i poboljšan položaj žena na selu, Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Zelena mreža Vojvodine pokrenuli su projekat nazvan "Organska hrana - šansa za sve".

Mnoga mala i srednja gazdinstava ekonomski prosperitet mogu ostvariti u viskoprofitabilnim ekološkim proizvodnjama kao što su tradicionalna, integralna i organska. Znajući to, Pokrajinski sekretarijat za privredu će sa 5 miliona dinara finansirati povećanje organske proizvodnje. Predviđeno je organizovanje promotivnih tribina o organskoj proizvodnji, mapiranje resursa žena na selu za taj vid proizvodnje i uspostavljanje bio bašte kod njih, kao primer dobre organske i tradicionalne prakse. Pokrajinski sekretar za privredu Miroslav Vasin očekuje da takva proizvodnja bude model za opstanak malog porodičnog gazdinstva.

"Male parcele zemlje koje su često i kvalitetne predstavljaju bogom danu priliku da počnemo da se kroz jednu dobro organizovanu akciju počnemo da se bavimo organskom proizvodnjom ne samo iz razloga što bi na takav način zaposlio velik broj žena nego što je organska hrana proizvod koji ne evropskom tržištu nema ograničenje i proizvod koji možete prodati koliko god da ga produkujete,"kaže Vasin.

Iako se državni činovnici, poljoprivrednici i javnost načelno zalažu za povećanje organske proizvodnje, to se u praksi nedovoljno brzo odvija. O razlozima, profesorka Branka Lazić.

"Potreno je stimulisati prelazni period od 3 godine kada proizvođač nema nikakvog prihoda, problem je dalji razvoj savetodavne službe, nemamo dovoljno specijalizovanih zadruga i stim u vezi se javio problem plasmana,"kaže Branka Lazić.

Čak 700 žena se prijavilo za obuku u projektu "Organska hrana - šansa za sve". Tribine su počele 4. marta u Inđiji, a nastavljaju se u Dobrincima, Velikim Radincima i Šidu. Inače, u Srbiji se od 4 miliona hektara obradivih površina, organski proizvodi na 11.000 hektara od čega je polovina opredeljena za ratarske useve, 45% za voće i tek 5 odsto za povrće.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

Zadovoljni ste sadržajem?