Reklama
  • Agroekologija

Organska materija zemljišta i njen značaj

Teorija potvrđena u praksi već je dala odgovor na pitanje: Kako povećati sadržaj organske materije u zemljištu? Na žalost, malo je onih koji se pridržavaju ovih postulata

Poslednjih godina sve češće se u javnosti govori o problemu opadanja sadržaja organske materije u zemljištu. I mada mislimo da sve ili dovoljno znamo o datoj problematici, nije zgoreg podsetiti se najvažnijih činjenica. Njima su se u poslednjem broju bavile kolege u časopisu „Za našu zemlju“.

2018-zemljiste-panorama
Foto: MonikaP / Pixabay.com

Organska materija, predstavlja specifičnu i veoma značajnu odliku zemljišta, gde njen sadržaj, utiče kako na intenzitet i pravce obrazovanja različitih tipova i varijeteta zemljišta tako i na stvaranje niza pozitivnih osobina zemljišta, kojim se određuje njegova produktivnost, odnosno plodnost.

Bez obzira na znatno manji udeo organske materije u zemljištu (prosečno 2-5% zapreminskih) u odnosu na mineralni deo, njen značaj u određivanju mnogih fizičko-hemijskih i bioloških procesa u zemljištu je nezamenjiv. Organska materija u zemljištu je količina organskih jedinjenja nastalih od izumrlih delova biljaka, zemljišne faune i plazme mikroorganizama.

Količina sveže organske materije koja godišnje može da ostane na jednom hektaru zemljišta zavisi od njegove plodnosti i iznosi od 1-10 tona biljnih ostataka, 0,7-8 tona biomase zemljišnih mikroorganizama i oko 0,2-2 tona faune (kišne gliste, nematode, insekti i dr.).

Humus čini najveću rezervu (85-90%) organskog dela čvrste faze zemljišta. Humus se naziva specifičnom i stabilnom organskom materijom zemljišta zbog činjenice da su to jedinjenja koja se obrazuju samo u zemljišnoj sredini, a nisu prisutna u klasičnoj organskoj materiji. Posebni značaj u kvalitetu humusa ima udeo huminskih kiselina, zatim veći sadržaj ugljenika, azota i ostalih biogenih elemenata, od kojih zavisi kapacitet izmenjive adsorpcije u zemljištu, koji se može ovom organskom materijom uvećati nekoliko puta više od kapaciteta kolioda gline.

Uloga humusa se ogleda i u postepenom otpuštanju mnogih biogenih elemenata u procesu mineralizacije, poboljšanju fizičko-hemijskih, vodnih i bioloških svojstava zemljišta, poboljšanju toplotnog režima kao i u stimulativnom delovanju na razvoj, korenovog sistema i nadzemnih organa gajenih biljaka.

Za očuvanje prirodnih rezervi humusa u zemljištu vrlo je važno voditi računa o sistemu gajenja poljoprivrednih useva, pre svega o plodoredu. Isto tako i često razoravanje zemljišta zbog mešanja vazdušno-vodnih uslova u njemu, utiče na veće smanjenje humusa.

Da bi se organska materija, posebno kvalitetan humus, održavao pa i povećavao u zemljištu, pored povremene primene organskih đubriva kao i organskih i neorganskih oplemenjivača zemljišta (posebno kalcifikacije kiselih zemljišta), potrebno je maksimalno i pravilno zaoravanje celokupne mase žetvenih ostataka. U tom smislu posebno treba voditi računa da se zaoravaju uz smanjenje odnosa ugljenika i azota (odnos C/N, smanjenjem ispod 30:1), dodavanjem odgovarajuće količine mineralnih azotnih đubriva ili tečnih organskih đubriva koja sadrže azotna jedinjenja (osoka, tečni stajnjak i sl., nekoliko t/ha).

Isto tako treba istaći značaj povremenog gajenja i zaoravanja određenih biljnih vrsta (posebno leguminoza ili kupusnjača) koje sadrže veće količine azota, u zelenom stanju — zelenišno đubrivo. Njihovu setvu, zbog smanjenja gubitaka u redovnoj biljnoj proizvodnji, treba izvoditi postrno nakon skidanja glavnih useva i zaoravati, bilo dubokom ili plitkom pripremom zemljišta za naredni glavni (bilo ozimi ili jari) usev.

Svi napred navedeni načini očuvanja i povećanja organske materije zemljišta se redovno primenjuju u svim poljoprivredno razvijenim zemljama sveta, jer povećavaju plodnost zemljišta, a sa time prinose, unapređuju kvalitet, i poljoprivrednu proizvodnju čine rentabilnijom.

Za našu zemlju