Rasipanje hrane je sve veći globalni problem. Otprilike trećina svetske hrane se baca ili gubi, prema Svetskoj fondaciji za prirodu (WWF), što ima ogroman uticaj na ljude, planetu i ekonomiju.
Prema Svetskom programu za hranu više od 800 miliona ljudi u svetu gladuje.
A 931 milion tona hrane koja se baca svake godine stvara između 8% i 10% globalne emisije ugljenika, procenjuje Program UN za životnu sredinu.
Dakle, šta se može učiniti da se reši ovaj problem? Tehnologija je jedno rešenje. Širom sveta, aplikacije za pametne telefone podstiču ljude da promene svoj pristup bacanju hrane. Evo tri od njih.
1. Hrana upola cene jednim klikom
U Egiptu, aplikacija pod nazivom Tekeya omogućava pekarama, restoranima, prodavnicama prehrambenih proizvoda i poslastičarnicama da prodaju svežu neprodatu hranu u pola cene. To znači jeftinu hranu za kupce, koji koriste besplatnu aplikaciju Tekeya da pretražuju i kupuju hranu po sniženoj ceni u njihovoj blizini.
To takođe znači i veći profit za prodavnice i restorane, povećanjem njihove prodaje i smanjenjem troškova obrade otpada. Korisnici Tekeya takođe mogu da koriste aplikaciju da doniraju besplatne obroke u dobrotvorne svrhe.
Prema statistici Tekeya je 2021. godine uspela da uštedi oko 40.000 obroka, što je ekvivalentno 85 tona CO2.
2. Zgrabi višak hrane
U Ujedinjenom Kraljevstvu, slična aplikacija pod nazivom Too Good To Go omogućava kupcima da kupuju i sakupljaju višak hrane po sniženim cenama iz lokalnih restorana, pekara, prodavnica i proizvođača hrane.
Hrana se prodaje u mešovitim kesama. „Nećete tačno znati šta je u vašoj narudžbini dok je ne preuzmete – sve je to deo iznenađenja“, kažu iz kompanije.
Više od 20.000 prodavnica hrane koristi aplikaciju za smanjenje otpada od hrane, a skoro devet miliona kupaca koristi aplikaciju za kupovinu hrane po sniženoj ceni, sa 12 miliona kesa hrane ušteđenih od otpada do sada, navode u Too Good To Go.
Mladi globalni lider Svetskog ekonomskog foruma Mette Likke koji vodi kompaniju pokušava da edukuje ljude o razlici između oznaka „najbolje do“ i „koristi do“ na hrani, kako bi se sprečilo nepotrebno rasipanje.
3. Deljenje hrane u komšiluku
Olio je besplatna aplikacija koja vam omogućava da delite hranu sa komšijama, umesto da je trošite. Ovo može biti hrana koju treba pojesti pre praznika ili je, na primer, reč o ostacima ugostiteljskih zaliha.
Korisnici aplikacije objavljuju fotografiju i detalje hrane koja im nije potrebna, a mogu i da pregledaju druge oglase. Iz Olia navode da je skoro 6 miliona ljudi u više od 60 zemalja do sada koristilo njihovu aplikaciju da podele više od 52 miliona porcija hrane.
Šta još možemo da uradimo u vezi sa bacanjem hrane?
Kupovina optimumama hrane jedan je od načina na koji svi možemo da smanjimo bacanje hrane, sugeriše BBC Good Food. Predlaže se da kupujte samo ono što možete da jedete pre isteka roka upotrebe.
BBC takođe savetuje da se ostaci hrane mogu koristiti za pravljenje novih jela. Na primer, od starog hleba napravite prezle.
Prema podacima tehnološke kompanije koja pomaže komercijalnim kuhinjama da smanje otpad od hrane Winnow Solutions globalno se godišnje baci hrane u vrednosti 1.000 milijardi dolara.
Na primer, Australija se 2018. obavezala da će prepoloviti količinu bačene hrane do 2030. Finansiranje dobrotvornih organizacija za spasavanje hrane bilo je ključni deo njene politike.
U Francuskoj su uvedeni novi zakoni kako bi se smanjilo bacanja hrane. To uključuje obaveznu reciklažu za svaki biznis koji proizvodi više od 10 tona organskog otpada godišnje.
A u Južnoj Koreji, otpad od hrane u glavnom gradu Seulu opao je za 10% ili 300 tona hrane dnevno, tokom četiri godine nakon što je uvedena nova politika da se kućama naplaćuje recikliranje na osnovu količine hrane koju izbace.
