Reklama
  • Repromaterijal

Pakovanje poljoprivrednih proizvoda

Od naše pameti zaviši da li ćemo negovati tradiciju predaka i dozvoljavati mušterijama da za sitan novac čeprkaju po blatnjavom krompiru i natrulim jabukama ili ćemo im ponuditi sortiranu, lepo upakovanu i skuplju robu.

Kretanja u oblasti proizvodnje i cena prehrambenih proizvoda, ali i značajne promene u načinu života i razmišljanja gradskog stanovništva, u značajnoj meri su doprineli da se u zapadnom svetu iz osnova promeni način pripreme i prodaje hrane, posebno voća i povrća. Čak i kada stiže sa individualnog poseda, voće i povrće je u prvom redu industrijska roba, baš kao i čokolada, odeća ili obuća. Pripremljeno po meri, očetkano, ispeglano i zapakovano u atraktivne kutije ili kese, mame svojim sjajem i izgledom, štede vreme i - donose veći profit. Kod nas tradicionalni način vađenja ili branja, lagerovanja, transporta, pakovanja i prodaje još uvek preovlađuje, seljak još nije postao industrijski radnik na zemlji, čak i velike samousluge još uvek imaju svoje male piljiarnice i pijačne tezge. O tome koje puteve možemo da biramo, koliko košta karta za neki od njih, i da li uopšte imamo izbora, PakPro je razgovarao sa Teodorom Jančom, vlasnikom i direktorom preduzeća "HAT Group", zastupnika osam holandskih i jedne nemačke kompanije koje se bave proizvodnjom opreme za poljoprivredu "od njive do prodavnice"

- Pre bilo kakve priče o pakovanju poljoprivrednah proizvoda, a kada kažem pakovanje ne mislim samo na ambalažu nego i na čitav proces pripreme, na sve ono što od robe na grani stvara robu na polici, jedna stvar mora da bude jasna: pitanje pakovanja je u prvom redu pitanje novca, dakle značajnog uvećanja vrednosti robe, pa time i zarade. Nigde se uloženi novac ne vraća tako brzo i ne odbacuje tako visoku stopu profita kao u oblasti pakovanja i upravo zato je taj proces postao najznačajniji, dominantan korak u procesu plasmana robe, kaže za PakPro Teodor Janča. Na tako naglašen prodor pakovanja u procesu plasmana hrane u značajnoj meri utiče izmeštanje snabdevanja gradskog stanovništva hranom sa zelenih pijaca i iz malih samousluga i komšijskih piljarnica i kasapnica u hipermarkete na obodima grada.

- Zelene pijace i komšijske radnje, naravno, postoje i u najvećim gradovima najbogatijih zemalja, ali su ograničene i po veličini i po funkciji. One imaju svoju ambijentalnu vrednost, imaju svoj život, tu se uvek nešto nađe ili neko sretne. Ali,

uglavnom su locirane na malim gradski trgovima, često rade samo vikendom i služe kao priručna mesta za snabdevanje za ono što vam baš tada zatreba ili što na drugom mestu baš ne možete da nađete, tvrdi naš sagovornik. U svetu su danas glavna mesta snabdevanja hipermarketi na kojima se roba "susreće sa kupcem". Kako i ove ogromne prodavnice i njihovi kupci imaju svoje posebne zahteve i potrebe načina plasmana robe tako se i trendovi pakovanja prilagodđavaju tim zahtevima i značajno i brzo menjaju. Kod nas to ide mnogo sporije, a pomaci su uglavnom viidljivi u onim elementima koje trgovina može da iznese sama. I po našim samouslugama sve češće može da se vidi lepo obrađena i upakovana roba koja već samim svojim izgledom privlači pažnju kupca. Uz to, takvu robu i sama trgovina bolje pozicionira, daje joj udarno mosto pa takvi proizvodi bolje prolaze.

- Nažalost to je uglavnom roba iz uvoza, potvrđuje Teodor Janča - i to ne samo južno voče, nego i jabuke koje uvozimo, čak i iz Kine. Upravo se na pakovanju voćarskih, povrtarskih i ratarskih proizvoda vidi najveća razlika između nas i sveta. Dok ostali grabe napred, mi stojimo, čekamo, a novac nam kroz prste curi u tuđe džepove ili se uopšte ne stvara. Ulažemo veliki trud, pa i novac, da bismo proizveli jabuku ili šta već drugo, a onda je na je na jedan primitivan način beremo, sortiramo i

pakujemo, čime joj drastično urušavamo cenu. Ta jabuka, na kraju, ipak dospe na tržište, ili kako se to kaže, "na policu", ali joj se cena samo malo pomeri naviše. A, u svetu je cena jabuke "na polici" dva do tri puta veća nego na grani".

Daj rinfuzu...

Uzrok propuštanja potencijalne zarade na poljoprivrednim proizvodima je činjenica da mi još uvek radimo kao naši dedovi i pradedovi. Jabuku uberemo i bez ikakvog reda i pripreme potrpamo u gajbice, koje potom takve kakve su stavimo na tezgu ili policu. Krompir vadimo ručno i onako kaljav ubacimo u džakove i - pravac polica. A stranac jabuku opere, sortira prema veličini, uglanca, upakuje u adekvatnu ambalažu i postigne cenu dva do tri puta veću od one koju je platio proizvođaču.

- Šteta što taj, najveći, deo kolača prepuštamo drugima.Gledao sam kako stranci

šleperima odvoze naše jabuke samo zato da bi je oprali, kalibrirali, uglancali, upakovali i vratili nama. Ali cena tako vraćene naše jabuke nije više ni 30, ni 50, pa čak ni 80 nego bar 120 dinara po kilogramu - upozorava naš sagovornik. - Kada bismo mi to radili, ne samo da bi i proizvodač i dobavljač ostvarili veću zaradu, ne samo da bi novac klizio u naš umesto u strani džep, nego bi i kupac prolazio jeftinije.

Domaću, kod nas obrađenu, jabuku plaćao bi najviše 80, umesto što kinesku plaća 135 dinara po kilogramu. Dva osnovna uzroka ovako nepovoljnog stanja mogli bi da budu mentalitet svih učesnika u procesu plasmana voća i povrća i nesigurnost dobavljača i trgovine na malo. Proizvodač kaže: "0vako su radili i moji stari pa im je bilo dobro". Trgovac misli: "daj da to kupim u rintuzi i to što pre prodam, ko zna šta me sutra čeka", a kupac još uvek više voli da pretura po kaljavom krompiru i bira komad po komad nego da kupi vrećicu opranog i kalibrisanog. Značajan je i elemenat nesigurnosti koji čini da ljudi ne ulažu u novu opremu, kada se i proizvodač i dobavljač pitaju "a, šta ako ja sada uložim velike pare u opremu za pranje, kalibrisanje i skuplju ambalažu, a posle ne budem imao tržište?" - Taj strah je neosnovan, svaki dinar uložen u pakovanje vraća se brzo i višestruko, jer podiže vrednost robi i olakšava njenu prodaju. Kod krompira je to uočljivije nego kod jabuka. U Holandiji kilogram krompira na veliko kod proizvodača, u boks paletama, košta 3 evro centa ili oko 2 dinara, a u njihovim supermarketima mu je, opranom, kalibrisanom i spakovanom, cena 60 do 75 evro centi, zavisno od vrste i veličine. Ako se obrada i pakovanje ne izvrše odmah, moraće da se odrade kasnije. A, to će samo oboriti cenu robe na njivi, upozorava naš sagovornik. Kao konkretan pokazatelj toga koliko troškovi pripreme za pakovanje učestvuju minimalno u troškovima, a maksimalno u formiranju cene, on navodi da jedna mašina za kalibraciju, koja pokriva potrebe poljoprivrednog dobra od oko 100 hektara, opterećuje proizvodnu cenu jabuke sa oko 0,6 dinara po kilogramu, ali da zato prodajnu podiže za 4 do 5 dinara.

- Pravo tržište su dugoročni ugovori izmedu proizvodača i velikih kupaca, supermarketa, koji proizvodaču garantuju sigurnu i adekvatnu cenu za njegovu robu, a ne tezga na pijaci. Ali, i proizvodač mora da zadovolji uslove ugovora, ne samo u pogledu količine i rokova isporuke, već i u pogledu kvaliteta i ambalaže. To će i kupcu biti najbolja garancija da dobija kvalitet koji plaća, a da pri tome ne mora svaki krompir ili jabuku da pogleda i opipa. Kada kupac dode kući i počne da ljušti ono što je kupio, baciće samo koru, ne i pola krompira ili jabuke s njom.

Mašine po meri

Mada za mnogim zemljama zaostajemo pet, osam, pa i deset godina u ovom pogledu, Teodor Janča smatra da ohrabruje činjenica da se u novije vreme sve više i velikih i malih proizvodača interesuje za nabavku ove vrste opreme. Primer je poljoprivredno dobro u Vojvodini koje je do prošle godine jabuke u rinfuzi, uz muku i veliko cenjkanje, prodavalo po 12 do naiviše 13 dinara po kilogramu. Prošle godine su nabavili dva kalibratora i sada sortirrane jabuke bez problema prodaju od 18 do 20 dinara. Odlična je i zadruga u Šidu, sa velikim voćnjacima, gde čovek ima utisak da je u Južnom Tirolu ili Holandiji, kaže naš sagovornik pominjući još i imanje Branka Horvata u Tavankutu i neka druga dobra. - Naravno, proizvodač će morati da dobro preračuna koja mu je, kakva i kolika mašina potrebna - upozorava on. - Nema svrhe kupiti "Mercedes 600" da bi se njime taksiralo po Batajnici. Ako tako uradite, ako za mali posed kupite veliku mašinu, jasno je da ste postupili nepromišljeno i da se novac neće ni vratiti, a kamoli doneti profit. Odabir odgovarajuće mašine danas nije problem, proizvode se i male, relativno jeftine mašine koje sitnom proizvodaču omogućavaju da ceo posao obavi sa svojom porodicom, bez angažovanja spoljne radne snage. Primera radi, na jednoj savremeno opremljenoj farmi u Holandiji samo tri čoveka godišnje proizvedu, povade i za prodaju na veliko u boks palete upakuju 36.000 tona krompira. Krompir zapakovan u standardizovane boks palete ne moraju nigde da voze, mogu da ga prodaju na nivi ili u svom magacinu, a kupac samo tovari palete i odvozi ih do svojih mašina za pranje, kalibraciju i pakovanje. Čini se da će naši proizvodači i trgovina ipak morati da shvate da je u svetu u proteklim godinama agrar otišao jako daleko, posebno u sektoru pripreme i pakovanja poljoprivrednih prehrambenih proizvoda. Onaj ko ne može ili neće da stigne svet i da održi tempo, mogao bi nestati sa tržišta.

- Tačno je da se najkvalitetnije i najskuplje violine i danas proizvode ručno i na isti način kao pre dve stotine godina, ali krompir nije violina, on se tako više ne pravi. Ko hoće da i dalje ručno vadi krompir i da, ga sve sa zemljom trpa u vreću - može i tako, ali, samo za potrebe svog domaćinstva, a po hipermarketima, bakalnicama, pa ćak i na pjačnim tezgama njegovog proizvoda više neće biti, tvrdi Janča, koji naročito ističe da savremeni način pripreme i pakovanja rešava i pitanje nivoa i stalnosti kvaliteta upakovane robe. - Kupac, naravno, mora da izabere sortu jabuka - da li želi slatke ili kisele, crvene ili zelene, sipkave ili jedre. Ali, on ne mora da gleda da li je zdrava ili udarena, da li je počela da truli, da li je sparušena, sitna ili kvrgava. Neće ni razmišljati kada dode kući i zagrize jabuku da li je ta jabuka sočna i ukusna kao prošli put, ili je zbog lošeg skladištenja izgubila svojstva koja se ne primećuju okom. To mu garantuje pakovanje, a pakovanje kontroliše hipermarket.

- Mi u ovom trenutku, jednostavno, nismo uspeli da ponudimo kupcu poljoprivrednih prehrambenih proizvoda robu adekvatnog kvaliteta i u adekvatnom pakovanju. Kada to budemo postigli, rezultati će biti jasno vidljivi, i to ne samo u maloprodaji, već i u veletrgovini i proizvodnji. Ne kažem da će to kod nas biti sutra, ali biće, moraćemo i mi tako da radimo, to je preovlađujući trend u svetu, zaključuje naš sagovornik.

MRV