Reklama
  • Ratarstvo

Par saveta pred prolećnu setvu

Prilikom izbora sorti odnosno hibrida koji će se gajiti, treba voditi računa da to budu one koji su se u prethodnim godinama dobro pokazali u datom regionu i datim agroekološkim uslovima, da se seju na zemljištu koje im najviše odgovara po tipu, plodnosti, mogućnostima navodnjavanja itd. Uvek treba sejati veći broj sorti/hibrida različite dužine vegetacije, kako bi se obezbedila stabilnost proizvodnje i minimizirao rizik od uticaja klimatskih faktora.

Nakon primene azotnih đubriva potrebno je izvršiti predsetvenu pripremu zemljišta u jednom ili više prohoda u zavisnosti od stanja parcele. Zemljište treba da bude ravno, bez depresija, optimalne krupnoće čestica.

2020-kukuruz-polje.jpg (233 KB)
Foto: GregMontani / Pixabay.com

Nakon izvršene predsetvene pripreme zemljišta, na parcelama ne bi trebalo da imamo krupne grudve, ali ni veoma sitne čestice. Krupne grudve onemogućavaju kvalitetnu primenu herbicida posle setve, a pre nicanja useva, kao i neujednačeno nicanje, dok sitno-mrvičasta struktura zemljišta posle pljuskova može obrazovati pokoricu.

Predsetvenom pripremom zemljišta potrebno je obezbediti optimalne uslove za početni razvoj useva. Predsetvena priprema zemljišta je pravilno izvršena ukoliko se ispod dubine ulaganja semena nalazi zbijeni sloj zemljišta, a iznad semena rastresito zemljište.

Zbijeni sloj zemljišta omogućava kontakt semena i zemljišta, kao i kapilarni dotok vlage iz dubljih slojeva zemljišta.

Rastresiti sloj omogućava lakše prodiranje klijanaca kroz zemljište, a samim tim i bolje nicanje.

Ukoliko je nicanje useva neujednačeno, to će se svakako odraziti na visinu prinosa.

Prilikom izbora sorti odnosno hibrida koji će se gajiti, treba voditi računa da to budu one koji su se u prethodnim godinama dobro pokazali u datom regionu i datim agroekološkim uslovima, da se seju na zemljištu koje im najviše odgovara po tipu, plodnosti, mogućnostima navodnjavanja itd. Uvek treba sejati veći broj sorti/hibrida različite dužine vegetacije, kako bi se obezbedila stabilnost proizvodnje i minimizirao rizik od uticaja klimatskih faktora. Ukoliko neki hibrid podbaci u prinosu, bolji prinos nekog drugog hibrida to može kompenzovati, tako da se smanje oscilacije u visini ostvarenog prinosa.

Setvu jarih okopavina treba početi kada se temperature zemljišta ustalile na onom nivou koji je najpogodniji za datu biljnu vrstu. Setva suncokreta može početi kada je temperatura zemljišta u setvenom sloju oko 8°C, a kukuruza i soje kada je temperatura zemljišta 10–12°C.

Analiza zemljišta na sadržaj lakopristupačnog azota i vlage, nije samo neophodna za određivanje potrebnih količina ovog hranljivog elementa koje treba primeniti đubrenjem, nego je veoma važna i za određivanje optimalnog sklopa u datim uslovima.

Broj biljaka po jedinici površine treba odrediti na osnovu sadržaja hraniva u njemu, količini vlage i potencijalu svake parcele.

U prvoj dekadi marta meseca je bilo padavina ali su te količine i dalje male. Da li će se stanje vlage i u kolikoj meri promeniti znaće se do početka setve, ali je gotovo sigurno da koliko god da bude padavina do kraja marta i aprila, iste neće moći u potpunosti da nadoknade deficit vlage u zemljištu sa kojim smo izašli iz zimskog perioda.

 



Natalija Kurjak, Victoria logistic

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!