Moram da priznam. Pogrešio sam.
Mislio sam — i napisao sam — da će to potrajati verovatno do 2030. godine. Da stignemo ovde.
Ali dozvolite mi da vam ljudi na prvim linijama ove nesreće govore direktno.
„Nema više ništa za jelo“, rekao je jedan farmer, Loran Ru, lokalnoj radio stanici France Bleu. „Teren je toliko suv da na mestima izgleda kao pepeo. To je prašina.’
„Naša vinova loza strada“, rekao je vinogradar Kzavije Kolar Dutilj, koji sa suprugom Paskal vodi zamak Mazeris Belvu u blizini Saint-Emiliona u jugozapadnoj Francuskoj. Zbog nedostatka kiše, isušeno zemljište organskog vinograda bogato glinom je „skoro tvrdo kao cement“, rekao je on za Yahoo News i predvideo da će njegova berba, koja obično daje dovoljno grožđa za 35.000 boca, ove godine opasti za 30 odsto.
„Nemamo vode“, rekao je Fabricio Ricoti, sedma generacija farmera koji proizvode pirinč. „Biljke se suše i umiru na poljima.“ Ove godine očekuje da će žetva njegovog karnaroli pirinča, omiljenog za rižoto, biti 30% od prošlogodišnjeg.“
U Španiji, koja obezbeđuje skoro polovinu svetskog maslinovog ulja, ministar poljoprivrede Luis Planas je prošle nedelje upozorio da bi „ovogodišnja berba maslina mogla biti znatno skromnija od prethodnih. Špansko udruženje mladih farmera (Asaja) predviđa da će prinosi maslina opasti za trećinu.
„Ono što se dešava ove godine je veoma zastrašujuće“, rekao je enolog Ton Mata, vlasnik treće generacije i izvršni direktor vinograda Recaredo u španskom regionu Alt Penedes, za Yahoo News. „Imamo malo kiše i veoma dug, suv, vruć period sa tri toplotna talasa. Vidimo da je grožđe veoma malo i manje težine. Iako berba tek počinje, siguran sam da će prinos biti manji za 20% do 40%.“
U međuvremenu, Indija je prestala da izvozi pšenicu jer je „ekstremno toplo vreme“ izazvalo toliki pad proizvodnje pšenice, da je zemlja morala da sačuva rod za sebe.
Ne pokušavam da te prestravim, ali ako se osećaš prestravljno, trebalo bi da budeš.
Planeta nam šalje poruku, i to je zastrašujuće.
Ali da li slušamo?
Dozvolite mi da počnem ispočetka sa onim u čemu sam tačno pogrešio. Rekao sam - mislio, predviđao, kako god to želite da nazovete - da će nam trebati da dođemo do kraja ove decenije ili tako nešto da se to dogodi. Da „klimatske promene“ izazovu istinske i trenutne katastrofalne sistemske poremećaje našoj civilizaciji. Ali, kao što sam rekao, pogrešio sam. Nije potrajalo do kraja ove decenije. To se dešava sada. A tek je 2022. To je potpuno zastrašujuće.
Zašto? Da li samo izazivam strah? Samo pokušavam da te uplašim?
Moji prijatelji, kada evropski usevi počnu da padaju za 30%, u nekim slučajevima i 50%, to je ozbiljna nesreća koju društvo doživljava. To je zaista bitna stvar.
Ali znate u čemu je ironija? Većina ljudi ne misli tako. Oni vide ove očajne farmere kako bankrotiraju, apsolutno šokirani načinom na koji se planeta promenila pred njihovim očima - i ignorišu ih. Razgovarao sam sa ljudima o ovome. Samo prosečni ljudi. U mom malom evropskom parku za pse. I znaš šta? Nikoga nije briga. Opšti stav je bezobrazan. Slegnite ramenima - pa šta? Proći ćemo. Ah, ali hoćemo li?
Dozvolite mi da kažem. Sada počinjemo da doživljavamo široko rasprostranjeno, masovno propadanje useva kao rezultat „klimatskih promena“. Dođite tako daleko, i barem ćete početi da shvatate nešto. Istrebljenje dolazi. Za našu vodu i naše useve. I oni umiru.
Pa šta je sa nama?
Razlog zašto većina ljudi ne misli da je ovo važno je nažalost, vrlo jednostavan. Moj mali park za pse je u bogatom kraju, u bogatom gradu. Pun je gradskih ljudi, koji su mi prijatelji i komšije. Ali poslednje na šta oni misle su farmeri. Oni mogu da osete vrućinu u samom parku, i vide pse kako dahću. Ali oni nisu u stanju da stvarno uspostave vezu između izumiranja i katastrofe — između klimatskih promena i propadanja useva i onoga što se dešava kao rezultat toga.
Gradovi su koncentracije moći i bogatstva. U našim društvima novac i vlast borave tamo. I gradovi, kroz istoriju, prave istu grešku. Oni ignorišu signale koji dolaze sa ivica. Mesta koja proizvode stvari. Gradovi ne proizvode mnogo - nikada nisu. Bilo da se radi o poljoprivredi ili proizvodnji, stvari su proizvedene izvan puteva moći i bogatstva. I kao što je Rim ignorisao varvare, tako i mi ignorišemo signale koji dolaze sa ivica našeg industrijskog carstva ugljenika.
Ali slušajte farmere. Slušajte.
Amer Hak je jedan od vodećih svetskih mislilaca. Član je grupe Thinkers50, vrhunskih stručnjaka za menadžment u svetu. Objavio je dve knjige preko Harvard Business Publishing-a, gde je takođe nekoliko godina autor glavnog bloga Harvard Business Reviev-a, o temama uključujući ekonomiju, liderstvo, inovacije, finansije, i karijere. Amer je bio na visokim pozicijama u finansijama i strategiji, a diplomirao je na Univerzitetu McGill i Londonskoj poslovnoj školi. Autor je The New Capitalist Manifesto: Building a Disruptiveli Better Business (2011) i Betterness: Economics for Humans kroz Harvard Business Reviev.
Popularna medijska figura, ima preko dve stotine hiljada pratilaca na Tviteru, pojavljuje se na svakoj velikoj globalnoj novinskoj mreži, objavljen je ili citiran u skoro svim većim novinama na svetu, objavljuje na Medium-u, HBR-u i Tviter-u, i redovno drži predavanja širom sveta.
