Reklama
  • Povrtarstvo

Planiranje radova na okućnici

Entuzijazam i želja za učenjem su neophodni jer se radi o puno novih informacija koje treba savladati i razumeti kako bi se, na kraju sezone, ubirali zdravi i sveži plodovi, a može se uštedeti i novac. Za podizanje i obrađivanje vrta potrebno je utrošiti i dosta vremena i napornog rada. Baštovanstvo se uči kroz praksu, ali dobro je i osloniti se na uputstva koja se mogu pročitati u specializovanim časopisima, al i saznati na seminarima o organskom baštovanstvu.

Planiranje okućnice

Planiranje i analiza predstavljaju važan korak na putu ka uređenju dvorišta i imanja. Okućnica mora da funkcionalno zadovoljava potrebe porodice. Najpre treba definisati celine koje su neophodne i šta je prioritet. Plac sa kojim raspolažete možete podeliti na predbaštu, povrtnjak, mini voćnjak, travnjak, cvetne leje sa ukrasnim drvećem i šibljem, kutak sa začinskim bilje itd. Organska bašta se planira za duži vremenski period tako da, sem mesta za gajenje korisnih biljnih vrsta, pokušajte da zamislite i živu ogradu u periodu cvetanja, ruže u maju i tepih od belih rada u proleće. Na papiru za tehničko crtanje nacrtati plac i ucrtati objekte, kuću, pomoćnu zgradu, kućicu za alat, veće drveće, bunar i druge prisutne elemente, što preciznije. Sa strane ucrtati i strane sveta. Ukoliko je plac prazan, onda su strane sveta, tj.osunčanost i njegov nagib početni orijentir prilikom planiranja. Prilikom planskog uređenja okućnice sve celine koje smo poželeli i pobrojali trebaju biti uklopljene sa ekološkim uslovima koji vladaju na samom terenu tj, sa oblikom i veličinom placa, nagibom terena i ekspozicijom u odnosu na strane sveta i samim položajem kuće.

Uticaj položaja placa i nagiba terena

Agro-ekološke uslove prevashodno diktira reljef terena, ali i mi sami možemo uticati na mikroklimu našeg placa. Oscilacije u temperaturi i osunčanosti su mnogo manje na placu koji se nalazi u ravnici. Međutim, ovakvi tereni često su pod uticajem dominantnog i hladnog vetra i pravilno postavljena vegetacija umanjuje njegovu brzinu i turbulentnost. U ravničarskim terenima mraz i hladnoća se dugo zadržavaju pri zemlji i sprečavaju zagrevanje zemljišta. Bašta se uvek postavlja na osunčano mesto, a od snažnih vetrova treba biti zaklonjena visokim rastinjem, transparentnim ogradama, voćem i žbunjem. Blago nagnuti tereni sa južnom predispozicijom su idealni za uređenje okućnice i podizanje organske bašte. Na ovakvim terenima se mraz i hladnoća ne zadržavaju dugo i spuštaju je ka nižim delovima. Ovakav teren obezbeđuje dobro ceđenje zemljišta i prirodno odvodnjavanje viška kišnice. Ukoliko planiramo ili već imamo plac koji je na strmom terenu, onda je najbolje podizati potporne zidiće i stazicama, stepenicama i vegetacijom ublažiti nagib. Takvi placevi nisu pogodni za podizanje bašte jer se, pri obilnijim kišama, spira sloj humusa i stvaraju brazde kojima otiče voda. Podizanje i nega povrtnjaka odgovoran je posao i podrazumeva planiranje, održavanje plodnosti zemljišta, pravilnu setvu i sadnju, preventivne mere zaštite, kontrolu bolesti i štetočina kao i pravilno ubiranje i čuvanje biljnih delova i plodova.

Šta čini povrtnjak?

Kada ste odredili (najbolje) mesto za podizanje povrtnjaka, pristupa se planiranju tog dela. U ovom delu placa nalaze se leje sa povrćem, klijalište, topla leja, mini staklenik (ako mogućnosti dozvoljavaju), kompostište, česma za zalivanje, objekat za alat i ostale potrepštine, ali i cveće, voće (maline, kupine, joste, ogrozd, aronija...), nisko rastinje, vinova loza, sve to sađeno po obodu leja kako bi imalo zaštitnu ulogu od vetra, štetočina i prejakih temperatura. Iznenadiće vas podatak da je za četvoročlanu porodicu potrebno od 2 - 4 ara (u zavisnosti od intenzitera proizvodnje) bašte da bi porodica tokom cele godine imala svežu salatu i povrće, ali na ovako maloj površini ne mogu se u vekim količinama gajiti kupus, krompir, pasulj i povrće koje ćemo ostavljati kao zimnicu. Prilikom planiranja napraviti po sredini bašte široku stazu koja će povezivati ostale važne delove. Ona će služiti ne samo za prolaz već i za dovoženje organskog materijala baštenskim kolicima do kompostišta, donošenje grana i grančica, vode itd. Po rubovima bašte planirati zasade maline, ribizle, kupine, naročito sa severne strane.

Priprema zemljišta

Ukoliko je zemljište siromašno humusom, sabijeno i teško za obradu onda zahteva dodatne agrotehničke mere koje će doprineti poboljšanju vodno-vazdušnog režima kao i poboljšati njegovu plodnost i strukturu. Kvalitet zemljišta, njegov mehanički sastav i pH vrednost utiču na rast biljaka i zato je veoma važno utvrditi tip i strukturu zemljišta na mestu gde planiramo da podignemo povrtnjak. Jedan od indikatora plodnosti zemljišta predstavljaju korovske biljke tako da na rastresitim i plodnim zemljištima rastu kopriva, repica i čičak, a hajdučka trava i kiseljak rastu na zemljištu male plodnostii. Na sabijenom zemljištu rastu bokvica i ljutić. Zemljište je najbolje pripremiti u jesen. Ukoliko to nije urađeno, čim vremenski uslovi dozvole tj. zemljište se ocedi u rano proleće, preriljati ga ašovom ili plitko obraditi kultivatorom. Time se popravlja vodno-vazdušni režim zemljišta, brže se zagreva i omogućava semenu da klija i da se razvija. Kasnije, po nicanju semena i učvršćivanjem rasada, primenjivaćemo druge brojne agrotehničke mere.

Planiranje setve i sadnje

Prilikom pravljenja plana setve i sadnje napraviti spisak svih kultura koje će se gajiti kao i koje su količine potrebne to kom godine. Na osnovu toga se procenjuje površina potrebna za svaku odabranu kulturu. Pri planiranju voditi računa o plodoredu, združenoj setvi i sadnji, ali i glavnim i sporednim kulturama. Zvuči komlikovano, ali da krenemo redom. Spisak povrća podeliti u tri grupe prema tome koliko hranljivih materija trebaju za rast i plodonošenje za svaku vrstu. Baštu podeliti na četiri dela. U jednom delu, koji će biti obilno nađubren kompostom ili stajnjakom, planirati setvu paradajza, paprike, kupusnjača, tikvica, praziluka ... U drugom delu, kojem se dodaje manje komposta, planirati setvu zeleni, rotkvica, spanaća, a u trećem, u koji ne dodajemo đubrivo, pasulj, grašak, začine... Četvrta celina rezervisana je za višegodišnje biljke. Ova rotacija useva naziva se plodored i važna je agrotehnička mera koja doprinosi dobijanju kvalitetnih i zdravih plodova. Sledeća metoda, ali ne i manje važna, je primena mešovite setve i sadnje. Davno je primećeno da pojedine vrste povrća bolje uspevaju kada se nađu jedno pored drugog dok se neke biljke jednostavno ne vole. Sem pozitivnog uticaja na povećanje prinosa, mešovita sadnja omogućuje i međusobnu zaštitu biljaka od raznih nametnika. Ima puno dobrih kombinacija: šargarepa i crni luk; šargarepa i praziluk; celer i karfiol; crni luk i krastavci, paradajz i peršun; šargarepa i neven; kromir i ren; karfiol i spanać, rotkvice i grašak; kupusnjače i paradajz; paradajz i spanać; krompir i neven jagode i salate; jagode i beli luk; paradajz, celer i kadifica. Na jednoj leji širine 120cm mogu se posejati ili zasaditi tri do pet redova glavnih kultura, a između njih se seju međukulture: razne salate, rotkvice, mladi luk, vlasac i druge kulture kratke vegetacije.Voditi računa da se međusobno slažu.

Priprema za setvu

Po otopljavanju snega, ostaviti zemljište da se dobro ocedi i prosuši. Setvu i sađenje obaviti u oceđeno i zagrejano zemljište. Seme u hladnoj zemlji sporije klija i čeka toplije dane, tako da se žurbom ne dostiže željeni rezultat, a to je ranija berba. Veličina i oblik leja se određuje prema potrebama: može biti u obliku kvadrata, pravougaonika, trouglasta, okrugla... Trouglaste i okrugle leje idealne su za začinsko bilje i ukrasne vrste. Zemlju usitniti i grabuljama poravnati. Važno je da leja ne bude preširoka, ne šira od 120cm. Na poravnatom zemljištu, za one koji nemaju prakse, najbolje je postaviti kočice i kanap i po tome izvlačiti leje, a kasnije i sejati u redove. Između leja se prave staze širine 30 cm, a ako prostor dozvoljava i do 50 cm. Staze se prave motikom, tako što se ona vuče po zemljištu, skida se deo po deo zemlje i stavlja po lejama čime se leja izdiže iznad terena i omogućava bolju ocednost. Pravilan oblik leje može se dobiti na sledeći način: grabulje polegnuti na zemlju sa zupcima okrenutim nagore. Utisnuti ih u zemljište. Otisak će predstavljati jedan rub leje i praviti prav ugao. Kada su staze definisane, mogu se prekritii betonskim pločama dimenzija 40 x 40 cm tako što ih, jednu uz drugu, jednostavno položite po zemlji. U tu svrhu mogu da posluže i cigle, koje se, kao i betonske staze, mogu postaviti i na razmaku tako da posluže kao gazište. Povrtnjak sa ovakvim stazama delovaće mnogo urednije i lepše, a one su prohodne i u vreme najvećih kiša. Leje se mogu ograditi i impregniranim daskama ili gredama. U narednom broju pisaćemo o pripremi materijala za setvu, setvi, rasađivanju i nezi biljaka.

Snežana Ognjenović Organic News Br.22-23