Reklama
  • Zaštita bilja

“Plava” jesen u voćnjaku

Jesenjim plavim prskanjem suzbijaju se uzročnici monilioza koštičavog voća, bakteriozne plamenjače jabuke i kruške, rogača šljive, šupljikavosti voća, krastavosti plodova koštičavog voća i kovrdžavosti lišća breskve

Stigla je jesen, završena je berba voća i trebalo bi početi sa pripremama za narednu vegetaciju. Dobra poljoprivredna praksa nalaže da se u voćnjaku prvo sprovedu higijenske mere. Na početku, trebalo bi sakupiti opalo lišće, mumificirane plodove i stare, polomljene grane. Zatim ih izneti sa parcele i spaliti. Tom merom smanjuje se infekcioni potencijal patogena.

2019-okreceno-voce
Foto: prof. dr Nenad Magazin

Sledeća obavezna mera u voćnjacima jeste jesenje tzv. “plavo prskanje”. Naziv je dobilo po tome što se izvodi preparatima na bazi bakra, pa kada se stabla okupaju, dobiju plavičastu boju. Voćke se doslovce okupaju, pošto se ovi tretmani sprovode velikm količinama vode kako bi preparat dospeo u svaku poru jer prouzrokovači bolesti prezimljavaju u skrivenim pukotinama kore, pupoljcima, rak-ranama i drugim mestima.

Priprema bordovske čorbe

Bordovska čorba najčešće se koristi u koncentraciji od 1,5 – 2%, odnosno 2 kilograma na 100 litara vode. Za 100 litara jednoprocentne bordovske čorbe potrebno je: 1 kg (za dvoprocentu 2 kg) bakar-sulfata (plavi kamen), 0,4 kg (za dvoprocentnu 0,8 kg) negašenog (živog) kreča ili 1,2 kg gašenog kreča. Negašeni kreč se prethodno zagasi u trostruko većoj količini vode. Od 100 l vode iz bureta odvadi se 10 l da se razmuti kreč, a u drugih 10 l vode da se rastopi plavi kamen. Kada se kreč razmuti, procedi se kroz ređe platno i uz mešanje se sipa u bure sa vodom da se napravi krečno mleko. Kada se plavi kamen rastvori u drugih 10 l vode, sipa se u bure sa krečnim mlekom. Rastopljeni plavi kamen sipa se u krečno mleko uz mešanje. Uvek se rastopljeni plavi kamen sipa u bure sa krečnim mlekom, a ne obrnuto.

Jesenjim plavim prskanjem suzbijaju se uzročnici monilioza koštičavog voća, bakteriozne plamenjače jabuke i kruške, rogača šljive, šupljikavosti voća, krastavosti plodova koštičavog voća i kovrdžavosti lišća breskve.

Pogodno vreme za prskanje voćnjaka je kada sa stabla voćke otpadne 60 -70% lišća.Tretiranje bi trebalo obaviti po lepom vremenu, bez vetra pri temperaturama višim od 5°C. Utrošak vode po hektaru je 1.200 – 1.500 litara. S obzirom na to da sredstva za jesenje prskanje imaju plavičastu boju, pa kada se voćke njima isprskaju, stabla dobijaju plavičastu nijansu, voćari mogu lako da uoče propust koji su napravili prilikom prskanja. Nakon toga potrebno je da ponove prskanje na delovima stabala koja nisu zaštićena sredstvom.

Za plavo prskanje koriste se preparati na bazi bakra. Prednost bi trebalo dati bakarnim preparatima na bazi bakar oskihlorida i bakar hidroksida.

Am bordovska mešavina Bordovska čorba  
Am bakar - hidroksid Everest 368,5 g/lit
  Funguran-OH 500 g/kg
  Blauvit 500 g/kg
  Cuprablau-z 350 g/kg
Am bakar-oksihlorid Bakarni oksihlorid-50 500 g/kg
  Neoram 37.5 wg 375 g/kg
  Nordox 75 wg 750 g/kg
Am bakar-sulfat Cuproxat 190 g/lit

Mera koja se, takođe, sprovodi u jesen u voćnjaku je krečenje stabla. Njome ublažavamo posledice niskih temperatura. Bela boja odbija sunčeve zrake i otežava naglo zagrevanje stabla. Na taj način usporava se kretanje sokova i sprečava pojava “mrazopuca” tj. uzdužnog pucanja kore stabla koje nastaje usled temperaturnog kolebanja u toku zime. Krečenjem stabla produžava se vreme kretanja vegetacije u proleće za nekoliko dana što može biti korisno u zaštiti od kasnih prolećnih mrazeva. Krečenjem se stabla i dezinfikuju.

Pravljenje smeše za krečenje stabala

Potrebno je 5 kg gašenog kreča pomešati sa 0,5 kg kuhinjske soli i 0,5 kg sumpora. Zatim se smeša razmuti u 15 l vode i ostavi da stoji 2-4 dana. Što duže stoji, imaće veću lepljivost.

 

Ljubica Boboš, dipl. inž. poljoprivrede, Agrolist

Zadovoljni ste sadržajem?