Nepravedno zapostavljena srpska sorta vinove loze prokupac, za koju se zna da prvi pisani trag o njoj potiče iz 14. veka, posle nekoliko decenija vraća se na domaću vinsku scenu i polako kuca na vrata svetskog tržišta vina.
Francuski enolog Filip Kambi je u intervjuu za “Dnevnik” rekao da je prokupac fantastična ovdašnja autohtona vinska sorta i da srpsko vinarstvo treba da počiva na takvim sortama, koje nose karakteristike našeg podneblja. Shvatili su to i sami srpski vinogradari i vinari, te se prokupac sve više bere u vinogradima, a vino osvaja ljubitelje božanskog pića.
Šef Katedre za vinogradarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu prof. dr Slavica Todić, koja u sopstvenoj vinariji ”Doja“ zajedno sa suprugom uzgaja prokupac, kaže da su vina prokupca iz godine u godinu sve bolja i da su već izašla iz okvira lokalnog srpskog tržišta. Prema njenim rečima, prokupac se polako pozicionira na vinskim kartama širom Evrope, ali i u Americi. To je, po njenom mišljenju, prilika da se Srbija prikaže na svetskoj vinskoj sceni autentičnim vinom koje bi trebalo da predstavlja sinonim srpskog vinarstva.
Da smo na dobrom putu, ali i na njegovom početku, da to ostvarimo pokazuje i kvalitet vina prokupca koje je trenutno na tržištu, kao i osvojene nagrade. ”Doja Prokupac” berba 2015. ponelo je trofej najboljeg crvenog vina od autohtone sorte na BIWC 2017. U Sofiji, kupaža prokupca i kaberne sovinjona Svb Rosa vinarije ”Budimir” (Robert Parker 91 poen), ”Temetova” kupaža prokupca i kaberne frana ”Tri Morave reserva” berba 2016. okitila se zlatom na ovogodišnjem takmičenju Dekanter. Poslednjih petnaestak godina su godine renesanse za prokupac. Nov pristup prokupcu u vinogradu i veća posvećenost enologa doprineli su očiglednim pomacima u pogledu kvaliteta, kaže profesorka Todić.
A ćerku Slavice Todić, Minu Todić upoznali smo na drugom Sajmu "Belgrade Food Show". Tamo se predstavilo više od 100 izlagača iz industrije voća, povrća, mesa, mlečnih proizvoda i pića. Ona je tehnolog u vinariji "Doja". Kaže za prokupac dokazano da je autohtona sorta koje sem kod nas nema nigde u svetu. Prokupac ne može da da vina kao što je kaberne sovinjon. To nisu tako jaka vina. Prokupac ima "srednje telo" i daje "voćkasta" vina koja mogu da pariraju širazu, merlou i pino noaru.
Na pitanje zašto proizvode “čist” prokupac i ne kupažiraju ga sa merloom ili kaberne sovinjonom – odgovara ...
- U tom slučaju prokupac dolazi do izražaja. I može se reći da je to pravo sortno vino. Kada se doda kaberne sovinjon on preovlada u toj kupaži. Čak i ako ga dodate više od 5%. Zbog toga mi pravimo čist prokupac.
Prokupac je stara autohtona srpska sorta za proizvodnju crvenih vina, koja u zavisnosti od područja gde se gaji nosi i različite nazive - kameničarka, rskavac, niševka, crnka, zarčin, skopsko crno. Ekološko -geografski prokupac pripada grupi sorti basena Crnog mora (Convar pontica), podgrupi balkanskih sorti (Subconvar Balcanica). To je ekonomski najznačajnije autohtona vinska sorta Srbije. Istorija gajenja prokupca se vezuje za južni deo Srbije, tačnije rejon Toplice i Aleksandrovačke župe. Specifične mezoklimatske karakteristike ovih rejona, reljefno izraženi tereni i siromašna, propusna i topla zemljišta čine idealan teroar za sortu prokupac.
"Breg" svetski prvak u prokupcima
Kao prateći program Beogradske nedelje vina održano zanimljivo nadmetanje, nazvano Svetsko prvenstvo u prokupcu. Prokupac "Breg" vinarije "Doja" je osvojio zlatnu medalju.
"Prokupac "Breg" je vino iz 2015. godine. To je posebna parcela u našim vinogradima koja je zasađena 2010. godine. Vino odležava dve godine u barik buradima. Imamo samo 1.500 boca", kaže Mina Todić.
Na ocenjivanju je bilo 15 srpskih etiketa i kako kaže velika joj je čast što su vinari koji proizvode prokupce proglasili "Breg" za najbolji. Inače, Poljoprivredni fakultet u Beogradu je zajedno sa Institutom u Riohi, u Španiji, počeo u vinogradima vinarije "Doja" klonsku selekciju prokupca. Od ovog posla na kraju se očekuje, da se izdvoje klonovi, koji su po karakteristikama bolji od standardne sorte.
