Reklama
  • Agroekologija

Površinske i podzemne vode ugrožavaju pšenicu

Ukupne padavine od 1000 litara po kvadratnom metru u 2010. godini uslovile su visok nivo podzemnih voda tako da je značajan deo parcela pod pšenicom ugrožen, posebno u Banatu gde je čak patina parcela pod pšenicom ugrožen podzemnim i površinskim vodama.

Iako je pšenica jesenas u Republici zasejana na rekordno malim površinama od nešto više od 400.000 hektara, problemi sa tom kulturom tu se ne završavaju. Značajan deo površina pod hlebnim žitom ugrožen je podzemnim vodama pa se u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo spremaju da do prihrane useva analiziraju zemljište i tako pomognu proizvođačima da najoptimalnije pođubre parcele.

Uobičajeno je da se u januaru zemljište pod pšenicom analizira na prisustvo azota kako bi se poljoprivrednici blagovremeno pripremili za njeno prihranjivanje sredinom februara. Na osnovu probnih analiza savetodavnih službi paori dobijaju informacije o količinama i načinu prihrane pšenice.

Međutim, ukupne padavine od 1000 litara po kvadratnom metru u 2010. godini uslovile su visok nivo podzemnih voda tako da je značajan deo parcela pod pšenicom ugrožen, posebno u Banatu gde je čak patina parcela pod pšenicom ugrožen podzemnim i površinskim vodama.

Stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prof. dr. Miroslav Malešević kaže da će za razliku od predhodnih godina u narednim danima posebno analizirati parcele koje su ugrožene podzemnim vodama: "Prihranjivanje će imati posebnu ulogu u ovogodišnjoj proizvodnji pšenice zbog toga što jesenas nisu primenjene dovoljne količine mineralnih đubriva, tako da će samo od prihranjivanja zavisiti budući prinos i kvalitet pšenice".

Stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo analiziraće zemljište u Vojvodini, Mačvi i Stigu kako bi lokalnim stručnim službama dali informacije koje će oni preneti poljoprivrednicima koje tipove i količine azotnih đubriva da upotrebe u prihrani pšenice. Prema Maleševićevom mišljenju prve analize pokazuju da je pšenici u zemljišnom sloju do 90 i 120 cm na raspolaganju malo azota i da će biti potrebne velike količine da bi se biljke optimalno ishranile do kraja vegetacije.

Na parcelama ugroženim površinskim i podzemnim vodama biće teško sprovesti prihranjivanje pa Malešević preporučuje da proizvođači taj posao urade u nekoliko navrata, sve do početka aprila dok pšenica ne uđe u fazu vlatanja.

Đorđe Simović

Zadovoljni ste sadržajem?