Reklama
  • Intervju

Povucite Uredbu i spasite voćare!

„Uredba je prvo eliminisala iz posla male izvoznike. Zatim, znate svi u školi smo učili šta je monopol. Veliki otkupljivači su prvo spustili cenu, a zatim valutu plaćanja produžili na 120 do 150 dana", kaže Nikola Kotarac

Nikolu Kotarca prvi put sam video u palati „Srbija“ na početku promocije projekta „500 zadruga u 500 sela“. Uz Milana Krkobabića. Kako to obično biva, kada nemate dovoljno informacija, pomislio sam, na prvu loptu, „evo ga još jedan promoter ekipe na vlasti“. A kada provedete dva sata sa sagovornikom (istina nakon nekoliko odlaganja) vidite sasvim nešto drugo. Oštrouman, brzo reaguje, kratko i precizno govori. Red cinizma, red humora. Gađa pravo u „sridu“. Iskoristiće sve resurse za dobrobit zadrugara i zadruge „Voćar Slankamen“, na čijem je čelu. Ali prvo o povodu za ovaj intervju.

2019-nikola-kotarac
Nikola Kotarac, Foto: Đorđe Simović

U poslednjih deceniju i po voćarstvo je preporodilo Novi Slankamen, mesto u inđiskoj opštini koje prema popisu iz 2011. brojalo bezmalo 3.000 stanovnika. U tom periodu podizani su savremeni zasadi, dominantno jabukom ali i breskvom. Instalirani su sistemi za navodnjavanje kap po kap sa fertirigacijom, postavljane su protivgradne mreže. Građene su hladnjače. I onda je pre godinu i po Vlada Srbije donela Uredbu o evidentiranju izvoznika voća i povrća u Rusku federaciju. Dok iz Vlade poručuju da su ovim hteli samo da uvedu red i zaustave reeksport jabuke iz Poljske, Nikola Kotarac kaže da je ona uticala na to da više od 80% trgovaca koji su slakamenske jabuke izvozili na tržište Rusije odustane od tog posla.

  • Problemi su počeli tom nesretnom Uredbom Vlade Srbije kojom se izvoz strogo kontroliše, a uvoz svega i svačega je slobodan. Većina malih izvoznika koji su pekli taj posao godinama više ne ispunjavaju uslove koje je propisala Vlada. Počev od toga da svaki mora da ima hladnjaču 500 tona pa sve na dalje. A ovi koji ispunjavaju, znate svi u školi smo učili šta je monopol, spustili su prvo cenu, valutu plaćanja produžili na 120 do 150 dana. Malo ih ima i ne zanimaju ih jabuke i breskve od malih proizvođača. Mi smo prošle godine veliki deo jabuke dali u preradu po ceni od 3 do 5 dinara. Prvoklasna jabuka je otišla ispod proizvodne cene, od 25 do 30 dinara i nije sve ni do danas naplaćeno.

Aktuelna je berba breskve. Da li ima otkupa i izvoza?

  • Mi smo sada ušli u isti problem sa breskvom. Ti izvoznici ne ispunjavaju uslove. Njih par koji su do sada od nas otkupljivali voće se javilo i poručilo nam da breskve izvozi ministar poljoprivrede. Ja sam više puta ukazivao na to da je takva Uredba greška i da je ona trebalo da bude doneta za uvoz robe, a ne za izvoz. Ne treba smetnuti sa uma da je proizvodnja breskve i jabuke subvencionisana od strane države i preko 60%. Država je uložila u mreže, u stubove, u navodnjavanje, u mehanizaciju i faktički država je nama ortak. Ortak koji je uložio pare zajedno sa nama. Naš deo smo finansirali iz kredita i sada smo došli u situaciju da imamo proizvod a ne možemo da vraćamo kredite.

Kako se u takvoj situaciji reaguju voćari ovde u Novom Slankamenu?

  • Neki već napuštaju voćarstvo. Mi smo zarobljeni ljudi. Pogotovo naša deca. Oni više ne znaju ni gde će ni šta će. Ne mogu da napuste jer moraju da vrate kredite. Oni koji se nisu upustili u to sada slobodno idu u inostranstvo. U poslednjih godinu dana imamo 30 momaka koji su na Islandu. Svakog prvog u mesecu znaju koliko su zaradili.

Šta, konkretno, osim uredbe zamerate državnoj administraciji?

  • Država bi trebaloda otvara nova tržišta. Imamo u svakoj ambasadi ekonomski deo koji se verovatno ničim ne bavi. Imamo privredne komore koje bi trebalo da pomognu povezivanju. Da napravimo novi Geneks. Ta firma bi morala da se bavi izvozom pod kontrolom države. Ukoliko se ovo nastavi, garantujem da će 50% malih voćara napustiti ovaj posao. Ispostaviće se da su u poslu najbolje prošli oni koji su uvozili stubove i mreže.

S jedne strane voćari su loše prošli s plasmanom jabuke lane, zaduženi su. A sa druge strane u novoj vegetaciji trebalo bi da servisiraju proizvodnju: rezidbu, đubrenje, prskanje na svakih desetak dana u vegetaciji. Da li uspevaju da podmire sve potrebe u voćnjaku?

  • Uspevaju tako što reprogramiraju svoje stare kredite i dižu nove kredite. Mi imamo totalno neravnopravnu utakmicu u voćarstvu jer Poljska država svojim voćarima daje po kilogramu proizvedene jabuke 15 centi, što su troškovi proizvodnje. Kod njih je gorivo subvencionisano i duplo je jeftinije nego kod nas. Uz povlačenje Uredbe neophodno je da država preostalo zemlju da mladim poljoprivrednicima na 20, 30, 40 godina. Da stvaraju porodice i ostanu na selu.

Nije ni čudo što ta Uredba najviše pogađa voćare iz Novog Slankamena pošto više od 90% njihovih jabuka završi na ruskom tržištu. Uz to jabuka iz Srbije sve teže dolazi do kupaca u Rusiji zbog prošlogodišnjeg velikog roda na celom evropskom kontinentu kao i činjenice da se ogromne plantaže podižu u Rusiji kako bi se ispunio dugoročni cilj tamošnjeg rukovodstva da ova zemlja obezbedi samodovoljnost u prehrambenom sektoru pa tako i u proizvodnji jabuke.

Ako ima neko bolji neka preuzme zadrugu

Uz sve navedeno Nikola Kotarac i saradnici su uspeli da okupe četiri zadruge i da naprave prvu složenu zadrugu u Srbiji „Složni voćari“. Uskoro bi u njoj trebalo da bude predstavljena nova Grifina linija za kalibraciju plodova jabuke. Inače, nakon ovogodišnje berbe jabuka, Nikola Kotarac, najavljuje raspisivanje konkursa za novog direktora zadruge „Voćar Slankamen“. Kako kaže, „ako ima neko bolji neka preuzme zadrugu“. Ovu zadrugu čine 42 zadrugara. Pod zasadima imaju 500 hektara od čega je 90% jabuka a 10% breskva. Kao najveći uspeh ocenjuju izgranju hladnjače vredne 2 miliona evra.

Đorđe Simović

Zadovoljni ste sadržajem?