Užurbani putnik dolazi na tokijsku stanicu nadajući se da će uhvatiti sledeći voz kući. Ali prvo, brzo se zaustavlja u prodavnici da pokupi svežu zelenu salatu. Ona je najsvežija je se uzgaja upravo tamo, na železničkoj stanici. Uzgaja se pomoću savremene tehnologije kako bi se obezbedilo da se gaji pod najoptimalnijim uslovima.
Tokijski železnički operater JR East uskoro će to omogućiti - a stanice će postati zelenije, a istovremeno će unovčiti napredak poljoprivrede u zatvorenom. Železnički operater JR East od ovog agrotehnološkog posla očekuje obrt od 22 milijarde dolara.
Kompanija, zvanično poznata kao Istočnojapanska železnica, pozajmila je ideju o uzgajanju povrća u zatvorenom prostoru od nemačkog startupa Infarm, koji je železničkog operatera ubedio da investira. Infarm se udružio sa japanskim lancem prehrambenih proizvoda Summit kako bi uzgajao proizvode koristeći led svetla i prodavao ih na licu mesta.
Od januara, prodavnica Summit u tokijskom odeljenju Adachi uzgaja salatu i drugo povrće u džinovskim kutijama unutar ove lokacije. Sa 213 jena (1,94 dolara) po glavi salate, to je gotovo dvostruko više od cene salate uzgajane na otvorenom. Akcenat u promociji daje se na svežini proizvoda.
Infarm je takođe izgradio zatvorene farme u prodavnicama koje vodi Kinokuniya, podružnica supermarketa JR East. Trenutno ih je pet.
Sada JR East želi proširiti operaciju na trgovačke komplekse unutar železničkih stanica. Oprema koju pruža Infarm može se instalirati na decentralizovan način tako da masivni staklenici ne zauzimaju prostore.
Infarm je isporučio preko 1.200 zatvorenih poljoprivrednih objekata za preko 30 najvećih prodavaca na malo u Evropi i Americi, poput Marks & Spencer iz Velike Britanije i američkog lanca prehrambenih proizvoda Krogers.
„Poput Tesle, mi stalno ažuriramo softver kako bismo poboljšali efikasnost kultivacije“, rekao je Ikuo Hiraishi, generalni direktor kompanije Infarm Japan.
Senzori prikupljaju podatke o vlažnosti, toploti, osvetljenosti, nivou vode, pristupačnosti hraniva i ostalim uslovima rasta koji se prenose u velike baze podataka. Program veštačke inteligencije daljinski kontroliše opremu kako bi se osiguralo da su uslovi optimalni za rast.
Zatvorene „fabrike biljaka“ imaju prednost što nisu podložne vremenskim uslovima, što znači da su operativni troškovi uglavnom stabilni. Ali ti troškovi za kontrolu uslova su relativno skupi, i ograničavajući su faktor za širenje ove tehnologije.
Infarm je uspeo da smanji te troškove korišćenjem podataka. Iz jedne biljke kompanija prikuplja do 50.000 podataka od setve do berbe. Ove informacije omogućile su kompaniji da prilagodi količinu svetlosti i đubriva u slučaju da usev ne raste dobro.
Nižim troškovima doprinose jeftiniji izvori LED osvetljenja koji poboljšavaju efikasnost. U poređenju sa prvom generacijom zatvorene poljoprivredne opreme, najnovije verzije troše 40% manje električne energije. Infarm očekuje da će postati profitabilan 2023. godine zbog ovih tehnoloških inovacija.
Uzgoj u zatvorenom je postao sve popularniji kao način da se ograniči ekološki uticaj konvencionalnih farmi, na koje otpada 70% vode koja se koristi širom sveta. Globalno zagrevanje i dezertifikacija umanjiće površinu obradivih površina.
Pomeranje farmi u zatvorene prostore smatra se načinom održivosti proizvodnje hrane. Zahvaljujući automatskim kontrolama, objekti mogu da smanje količinu potrošene vode. Vertikalna poljoprivreda, u kojoj se usevi gaje na zidovima, na urbanizovanim mestima poput Singapura koja imaju ograničena poljoprivredna zemljišta moći će da obezbede velike količine prostora za uzgoj hrane.
Infarm troši 95% manje vode nego na farmi na otvorenom, navode u kompaniji. Samo 2 kvadratna metra prostora mogu proizvesti prinos ekvivalentan 250 kvadratnih metara obradivog zemljišta.
Instaliranjem rastuće opreme u tržnim prostorima, smanjiće ugljen-dioksid proizveden transportom proizvoda sa farmi.
Kako navodi britanski Juniper Research očekuje se da će ovo tržište, koje je prošle godine iznosilo 9 milijardi dolara, porasti na 22,5 milijardi dolara 2025. godine. Predviđa se da će tržište vertikalnih farmi i ostalih metoda uzgoja u zatvorenom porasti na 6,7 milijardi sa 2,7 milijardi dolara.
Prošle godine investirano je rekordnih 929 miliona dolara na startupe koji se bave tehnikama uzgoja u zatvorenom, ili dvostruko više u 2019. godini.
Infarm je do sada prikupio više od 400 miliona dolara. Američki rival Boveri Farming primio je preko 172 miliona dolara od rizičnog fonda povezanog sa Googlovom “ćerkom” Alfabet i ostalim izvorima.