Reklama
  • Ishrana

Prepoznajte lažnu aroniju

Stručnjacima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Departmanu za voćarstvo i vinogradarstvo, javilo se nekoliko građana iz različitih delova centralne Srbije sa zahtevom da se identifikuju plodovi, odnosno biljke koji su kupljeni kao aronija, a zapravo nisu. Falsifikati su opasni po zdravlje pa je važno razlikovati original od falsifikata.

Da se kod nas, kao i u svetu, sve i svašta falsifikuje i nije neka novost. Sada se tom neslavnom klubu pridružila i u poslednje vreme mnogo hvaljena - aronija. Građani koji su se javili stručnjacima Departmana za voćarstvo su misleći da su kupili aroniju u stvari su kupili bobice korovske biljke u narodu poznate kao kokošije grožđe. Stručnjak Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nenad Magazin kaže da su bobice tog korova otrovne i pomaže nam da uočimo razliku između lekovite i toksične biljke.

"Aronija je višegodišnja drvenasta biljka koja formira žbun, a plodovi su tamno plave do crne boje ali nisu bobice već sinkarpne koštunice, kao recimo glog. Sazrevaju krajem avgusta i početkom septembra, nisu sočni, nemaju glatku i ravnu pokožicu već je ona blago ili više naborana. Za razliku od aronije, kokošije grožđe je zeljasta jednogodišnja ili dvogodišnja biljka, korovska vrsta, koja ima plodove tamno plave do crne boje,sjajne bobice, neprijatnog mirisa kada odstoje. Plodovi sazrevaju od septembra do novembra, jako su sočni i boje u plavo. Prema našim informacijama, lažna aronija se pojavljivala samo u centralnoj Srbiji dok u Vojvodini nemamo prijavljenih slučajeva," kaže Magazin.

Prema tvrdnji direktorice marketinga u kompaniji "Lučar" koji je najveći snabdevač prodavnica zdravstveno bezbedne hrane u Novom Sadu Olgice Kustudić, potrošači koji kupuju u tim objektima nemaju razloga za zabrinutost.

"Aronija koja se prodaje u prodavnicama zdrave hrane u Novom Sadu je bezbedna zbog toga što je to roba iz uvoza koja prolazi kroz sve zakonske provere prilikom uvoza. Takođe, izvoznici iz zemlje porekla dužni su da obezbede sve neophodne sertifikate i stoga nema nikakve bojazni kupovati u prodavnicama zdrave hrane," kaže Kustudićeva.

Najlošije što bi sada moglo da se desi je da zbog nekoliko incidenata potrošači prestanu da konzumiraju aroniju. Dokazana lekovita svojstva aronije, kao i visoka cena plodova te voćne vrste zainteresovale su mnoge da posade tu vrstu voća. Jedni aroniju sade da bi je koristili i tako poboljšali zdravlje, a drugi da bi zaradili. Nije tajna da kilogram tih deficitarnih plodova na pijaci dostiže više od hiljadu dinara, a litar soka premašuje 2 hiljade. Međutim, do zarade se ne dolazi lako. Aronija sporo raste, počne da rađa u trećoj godini, a punu rodnost dostiže tek u 9-toj. Najveća rodnost jednog žbuna je do 10 kilograma. Plodovi su sitni i ima ih 20 do 30 u grozdu. Zato u većim zasadima na vreme treba razmišljati o angažovanju dovoljno radnika za berbu lekovitih plodova aronije.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info