Svi smo od naših “čuvara vatre agrarne misli” mnogo puta čuli onu recikliranu misao “Holanđani po hetaru prosečno ostvaruju 70.000 evra, a mi 1.500”. I tu se, uglavnom, sve završava. Do sledeće izjave.
Dobro je da ima i onih koji nešto preduzimaju. U skladu sa svojim kapacitetima. Zato treba pohvaliti “četu malu ali odabranu” – ekipu INFO TIM LOGISTIKE.
Za deceniju i po obrađujući tržišne informacije matrica se skoro pa uvek ponavlja. U ratarskoj proizvodnji brojnije su godine kada su poljoprivrednici nezadovoljni nego onih u kojima su ostvarili zadovoljavajuću zaradu. Teško je uskladiti dobar rod sa visokim cenama ratarskih proizvoda, a još teže sve to sa jeftinim ulaganjem.
S obzirom na to da poljoprivrednici sve teže pronalaze računicu u proizvodnji primarnih ratarskih proizvoda, preporuka nauke i struke, ali i poznavaoca prilika na terenu je da naša prehrambena industrija u većem obimu prerađuje i finalizuje proizvode, i da se na tržište plasiraju proizvodi sa većom dodatom vrednošću. To bi poljoprivrednim gazdinstvima trebalo da omogući da rentabilnije posluju i da ostvaruju veću dobit na tržištu.
O tome je, između ostalog, bilo reči na skupu "Kako povećati prihod u poljoprivredi?" - koji je održan u Privrednoj komori Vojvodine. Zanimljivo je da su stručnjaci glavnog organizatora manifestacije Info Tim Logistike analizirali događaj i sastavili zaključke. Ovo je dobra praksa koju treba pohvaliti pošto znamo da se kod nas poslovično skupovi održe a da se na kraju ne izvuče esencija skupa koja bi trebalo da bude poslata izvršnoj vlasti kao i kompanijama, kako bi, eventualno, prihvatili neke od preporuka. O zaključcima pomenutog skupa za portal Poljoprivreda.info govorila je Araksi Mikaelijan iz Info Tim Logistike.
- Srbija je velika žitnica gde ostvarujemo velike viškove za izvoz kako u prosečnim a naročito u rodnim godinama. Ti viškovi su sada i veći usled pada stočnog fonda gde na uvoz životinja, mesa, mleka i mlečnih proizvoda dajemo na stotine miliona evra godišnje. Primera radi, u prošloj godini čak 370 miliona evra.
Ideju o održavanju skupa "Kako povećati prihod u poljoprivredi?"smo predstavili Privrednoj komori Vojvodine. Reč je o instituciji koja ima bliski kontakt sa privredom i u saradnji sa njima smo okupili privrednike kojima je ta ideja predstavljena, pa smo kroz diskusiju došli do konkretnih predloga kako da se sve to i sprovede u delo. Zaključeno je da je pre svega potrebno POVEĆATI PRERADU. To bi trebalo da se radi u dva prvaca: važno je razvijati stočarstvo i prerađivati žitarice u energiju.
Jedan od glavnih zaključaka je da postoji velika potreba i potencijal za preradu žitarica. To bi moglo biti odlično područje za razvoj poljoprivrede u budućnosti. Takođe, stočarstvo i energetika su identifikovani kao perspektivni pravci razvoja. Potrebno je razviti nove panele sa fokusom na ove oblasti.
Da bismo unapredili stočarstvo, preporučuje se uvođenje stimulativnih subvencija. To bi moglo pomoći u poboljšanju proizvodnje i podstaknuti razvoj te grane poljoprivrede. Takođe, važno je regulisati upotrebu bio goriva, kao što su biogas, etanol i biodizel. To bi pomoglo da unapredimo sektor energetike i da smanjimo našu zavisnost od fosilnih goriva. Samim povećanjem potrošnje stvaramo veću konkurenciju pri kupovini žitarica što omogućava dodatnu dobit i onima koji su van prerađivačkog sektora kroz povećanje cene žitarica.
Da ponovimo, pre početka panel diskusije gostima su podelili upitnike koji nisu bili zahtevni, a organizatoru su pružili dragocene informacije. Upitnik se sastojao od izbora oblasti koje ih zanimaju za naredne panele stočarstvo ili energetika. Da predlože preradu koju smatraju perspektivnom, a da nije neka od predloženih, da zaokruže ocenu kojom bi ocenili skup od 1 do 5 i da daju predlog kako bi takvi skupovi bili bolji. O rezultatima Araksi Mikaelijan kaže:
- Posle skupa smo uradili analizu sa ciljem da naredne diskusije budu kontruktivnije uz više zainteresovanih za konkretan razvoj i investicije. Skup je bio ocenjen prosečnom ocenom 4,6 što znači da su svi učesnici bili veoma zadovoljni i da su stekli korisne informacije. Ono što nam je posebno interesantno jeste što učesnici pokazali jednaku zainteresovanost za investiranje u stočarstvo i energetiku. Ovo je zaista zanimljiv podatak koji ukazuje na to da uz stvaranje povoljnih uslova za investiranje u ovu oblast možemo razviti prehrambeni sektori i prerađivati žitarice na način kako to rade u agrarno razvijenim zemljama.
Na skupu su izneti neki veoma zanimljivi predlozi za proizvodnju i preradu. Neki od njih su uzgoj industrijske konoplje i proizvodnja peleta od nje, uzgoj afričke muve u okviru stočarskih farmi, veće iskorišćenje žetvenih ostataka, vlažna meljava kukuruza i prerada u skrob. Sve ove ideje su veoma inovativne i obećavajuće. Pozivamo vaše čitaoce da ukoliko ako imaju neke predloge ili ideje, da ih slobodno podele sa nama. Mišljenje ljudi iz proizvodnje nam je veoma važno!
Jedno je izvesno. Agilan kadar INFO TIM LOGISTIKE neće se na ovome zaustaviti. Svojim predlozima i idejama za nove skupove možete i vi pomoći. Za početak je dovoljno je da se javite na sledeći kontakt:
Aleksandar Kutlešić, INFO TIM LOGISTIKA
Telefon: +381 65 3349145
E-mail: acakutlesic@yahoo.com
