Reklama
  • Pčelarstvo

Proizvodnja i uvoz meda

Ova pčelarska godina, bar što se tiče prinosa, je završena. Ostaje sada samo da se vidi kako će oni postati prihod, i koliko će čiste dobiti biti. Kao i u čitavom poslu, i to je neizvesno jer, dok se tokom medobranja sa zebnjom gleda u nebo, dotle i u ovom, drugom delu, neizvesnost vreba na tržištu koje određuju ponuda, potražnja, a u zadnje vreme sve više i drastično mala kupovna moć stanovništva i uvoz.

Kako će biti ove godine, videćemo, ali evo kratkog uvida u Bazu podataka poljoprivrede Republičkog zavoda za statistiku sa dostupnim podacima koje ćemo porediti u dekadnim periodima.

Proizvodnja meda je vremenski široko obuhvaćena. Praćena je od 1947. godine za koju je navedeno da je u Srbiji iznosila, iz 189.000 košnica, 1.083 tone, od čega 243 tone u severnoj pokrajini gde je bilo 55.000 društava. Deceniju kasnije, prinosi rastu na 6.562 tone na republičkom nivou sa 311.000 košnica, dok SAP Vojvodina u tome učestvuje sa 325 tona. U 1967. godini prinosi opet opadaju na 1.394 tone u Srbiji, od toga 396 u Vojvodini, gde broj društava raste na 75.000. Ni 1977. nije berićetna: u celoj Srbiji 1.509, a u Vojvodini samo 629 tona meda. Te godine u Srbiji je tek 356.000 košnica, pa i u Vojvodini opada broj na 69.000. Deceniju kasnije u Srbiji je proizvedeno iz 230.000 košnica 2.805 tona meda, od čega u SAP Vojvodini 659 tona iz samo 36.000 društava. I 1997. godinu prate skromnih 1.958 tona na republičkom nivou, dok Vojvodina beleži samo 271 tonu. Sa 3.538 tona meda ukupne proizvodnje, od čega 383 tone u AP Vojvodini, 2007. godina ponovo je u trendu rasta. Naredna godina je opet nešto skromnija – 2.661 tona ukupno, ali dvostruko viša proizvodnja u Vojvodini, 738 tona. Poslednja godina za koju postoje podaci, 2009. iskazuje ukupnu proizvodnju od 4.577 tona, sa vojvodjanske 434 tone. U pogledu broja društava podaci se završavaju 1990. godinom kada je u Srbiji bilo 173.000 košnica, a u Vojvodini 18.000.

Sve ove podatke treba posmatrati u skopu uslova pčelarenja: poratni rad sa skromnim sredstvima i mnogo elana, s mnogo improvizacije ali i želje za udarništvom, a potom dolazak i u naše krajeve "bauka varoe" o kojoj se nije znalo ništa a bujala je. Istina, to je još uvek vreme kada je agrohemija na ovim prostorima bila u povoju i kada je, sem kada nebo nije bilo naklono, svaki cvet medio. Sa varoom nestaju pčele, eksperimentiše se raznim sredstvima kako bi se ova nevolja prevazišla, ali se lagano gase i pčelarske zadruge. Nešto domaćom pameću, više rezultatima sa strane, uspeva se delimičnio, pojavljuju se efikasni preparati, varoa opada a proizvodnja raste, ali uz nju nam dolaze i sistemici i palete pesticida potajnog delovanja pa pčele lagano nestaju. I ne samo one – prosečni pčelari postaju vremešni ljudi kojih je sve manje, a mladi žele sigurniji, lakši i unosniji biznis.

I ne samo to. Ako kao merodavne navedemo podatke ovog Zavoda, u 1990. godini u strukturi uvoza i izvoza poljoprivrednih proizvoda, kod meda nailazimo da je Srbija uvezla 4.092.473 kilograma meda, a izvezla samo 6.733. Od toga je u Vojvodinu ušlo 1.163.885, a izašlo samo 140 kilograma. Ali, stanje 2009. godine je znatno oprimističnije. Uvezlo se 9.246 kilograma u vrednosti od 42.592 evra, a izvezlo 912.558 i ostvarlo 2.273.825 evra. Navedene podatke biće zanimljivo porediti sa novodobijenim, kada se "podvuče crta" iza kalendarske 2010. godine.

Dejan Kreculj, prof.