Reklama
  • Agrometeorologija

Prolećni mraz u isto vreme?

Prošle godine kritičan datum, kada je u pitanju mraz bio je 8. april. Ove godine su jaki prolećni mrazevi registrovani 7. i 9. aprila. Da li već sad nešto više možemo da kažemo kakvo nas rano proleće 2004. očekuje?

Temperature se, u prvim danima proleća, iz godine u godinu pridržavaju istog scenarija. Poslednju dekadu marta obično obeleži porast temperature koji, ako je dovoljno intenzivan može, za samo nekoliko dana da obezbedi sume temperatura vazduha dovoljne za cvetanje, u prvom redu kajsija, a zatim i drugih vrsta voća. Nakon ovog perioda dolazi prva dekada aprila za koju je, u gotovo svim delovima zemlje, karakteristična pojava ranih mrazeva. Za Novi Sad i okolinu je, na primer, 7. april dan sa najvećom verovatnoćom za pojavu prolećnog mraza.

Ni ove godine očekivani scenario nije značajnije izmenjen. Nakon izuzetno niskih temperatura u februaru kada su tokom čitavog meseca srednje dnevne temperature bile ispod 0 °C, prvi dani marta su nagovestili porast temperature vazduha u martu koji je, ipak, bio ispod očekivanog tako da su srednje dnevne i srednja mesečna temperatura u martu, u svim mestima u Vojvodini, bile za stepen-dva niže od normalnih temperatura. Ove temperature su bile dovoljno visoke da nagoveste definitivni kraj ove duge i hladne zime ali, na sreću, ne dovoljno visoke da otpočne rano, martovsko cvetanje većine voćnih vrsta. Izuzetak su naravno kajsije za čije cvetanje su, u zavisnosti od sorte, dovoljne sume efektivnih temperatura većih od 5 oC između 60 i 88 oC. Da bi se "nakupila" ovolika suma efektivnih temperatura dovoljno je desetak dana sa srednjom dnevnom temperaturom vazduha iznad 10 oC. U većini Vojvođanskih mesta ovaj uslov je bio zadovoljen u periodu od 25. marta do 3. aprila kada su maksimalne dnevne temperature bile oko 20 °C, a srednje dnevne temperature su bile u intervalu od 10 do 13 oC. Iako kratko, ovo otopljenje je bilo dovoljno da procvetaju kajsije i da ozbiljnije uznapreduje vegetacije drugih vrsta voća. U zavisnosti od sorte i lokaliteta kajsije su u fazi između početka cvetanja i punog cvetanja kada su za njih kritične temperature, dovoljne da šteta pređe 90%, između –5,6 °C (puno cvetanje) i –7,2 °C (početak cvetanja), dok prve štete nastaju već pri temperaturama koje su ispod –2,8 °C, odnosno –3,9 °C. Na žalost, na većini meteoroloških stanica u Vojvodini su između 7. i 9. aprila registrovane minimalne temperature vazduha između -5,3 °C u Banatskom Karlovcu i -7,8 °C koliko je zabeleženo u Sremskoj Mitrovici. Pri tom treba imati u vidu da su ovo temperature merene na visini od 2 m iznad zemlje u meteorološkom zaklonu i da su na nekim lokalitetima, verovatno, biljke bile izložene još nižim temperaturama.

Za razliku od kajsija, prema rečima prof. Gvozdenovića i prof. Keserovića, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, jabuke su u zavisnosti od sorte, u fazi otvaranja pupoljaka (delišes) ili razmicanja cvetova u cvast (ajdared). U ovim fazama, kritične temperature koje nanose gotovo totalne štete u voćnjaku su ispod -6,1 °C, odnosno -9,4 °C, zavisno od sorte. Međutim, u ovim fazama temperature ispod -3 °C mogu u izvesnoj meri da oštete biljku tako da i na jabuci možemo da očekujemo štete ali će one zahvaljujući, u odnosu na prošlu godinu, odloženom početku vegetacije, biti znatno manje.

Na kraju, želim da skrenem pažnju na jednu činjenicu. Prošle godine kritičan datum, kada je u pitanju mraz bio je 8. april. Ove godine su jaki prolećni mrazevi registrovani 7. i 9. aprila. Da li već sad nešto više možemo da kažemo kakvo nas rano proleće 2004. očekuje? Teško da bi to rekli i najsmeliji vremenski analitičari, ali je isto tako teško oteti se utisku da se sličan scenario ponavlja iz godine u godinu, a da su proizvođači i oni koji treba da im pomognu u zaštiti, gotovo po pravilu, iz godine u godinu sve više iznenađeni.

Mr Branislava Lalić