Reklama
  • Održiva poljoprivreda

Pronaći balans između poljoprivrede i očuvanja životne sredine

Poljoprivreda zauzima više od 30% površine zemljišta na planeti i za proizvodnju kultura koristi se oko 1,5 milijardi hektara. Između 1961. i 2007. godine površina pod poljoprivrednim kulturama povećana je za 11%, pri čemu najviše u Južnoj Americi, Africi i Aziji. Istovremeno je u Evropi i Severnoj Americi registrovan pad. Povećanju proizvodnje hrane u poslednjih 50 godina značajno su doprinele tehnološke inovacije, poput korišćenja đubriva, upotrebe mehanizacije, navodnjavanja. To je uticalo i na prirodnu sredinu i zdravlje ljudi kroz eroziju tla, eutrofikaciju, salinizaciju ili zagađenje hrane i rezervi vode od agrohemikalija.

Stručnjaci upozoravaju da su za sprečavanje propasti globalnog ekosistema neophodni veća efikasnost u proizvodnji hrane i zaustavljanje širenja obradive površine, ali i napuštanje teze o vezi između veće potrošnje resursa i dobrobiti čovečanstva. Ekspanzija poljoprivrednih površina u poslednjih 50 godina nepovoljno je delovala na čovekovu okolinu i zdravlje ljudi. Evropa, prema ocenama stručnjaka i boraca za prirodnu sredinu i efikasno trošenje resursa, koristi veću obradivu površinu nego što bi trebalo, pa se od Evropske unije traže ciljevi, mere i politike kako bi se smanjila upotreba tla.

Autori izveštaja koji su UN predstavile nedavno na Svetskom ekonomskom forumu u švajcarskom zimskom centru Davosu istakli su da rastuća tražnja hrane u svetu može da ima za posledicu povećanje obradive povrišine za 320-850 miliona hektara, što bi dodatno oslabilo kapacitete za očuvanje čovekove okoline.

U izveštaju koji je uradio Međunarodni panel za resurse (IPR), naučni institut Programa UN za zaštitu prirodne sredine (UNEP), ukazuje se da bi ekspanzija u tom obimu onemogućila održavanje produktivnosti tla, regulaciju vodnih resursa, održivu pokrivenost šumom i zaštitu biodiverziteta.

Širenje obradive površine treba da bude ograničeno na između 8 i 37%, ocenjuje se u izveštaju "Razdvajanje prirodnih resursa i ekoloških uticaja od ekonomskog rasta".

Poljoprivreda zauzima više od 30% površine zemljišta na planeti i za proizvodnju kultura koristi se oko 1,5 milijardi hektara. Između 1961. i 2007. godine površina pod poljoprivrednim kulturama povećana je za 11%, pri čemu najviše u Južnoj Americi, Africi i Aziji. Istovremeno je u Evropi i Severnoj Americi registrovan pad.

Povećanju proizvodnje hrane u poslednjih 50 godina značajno su doprinele tehnološke inovacije, poput korišćenja đubriva, upotrebe mehanizacije, navodnjavanja. To je uticalo i na prirodnu sredinu i zdravlje ljudi kroz eroziju tla, eutrofikaciju, salinizaciju ili zagađenje hrane i rezervi vode od agrohemikalija, navodi se u izveštaju.

Panel je pozvao vlade da hitno reaguju kako bi se onemogućila degradacija zemljišta i preduzmu mere da se obnove uništene regije umesto da izmeštaju poljoprivredu proizvodnju na nove lokacije gde do obradive površine dolaze npr. krčenjem šume.

"Ekspanzija obradive površine na štetu tropskih šuma i savana podrazumeva velike promene u prirodnoj sredini sa neizvesnim posledicama", ističe se u izveštaju, preneo je EurActiv.com.

Evropa koristi više zemljišta nego što je fer

Upozorava se da rast tražnje obradivog zemljišta ima i socijalne posledice i navodi da kompanije raseljavaju zajednice u Indoneziji kako bi na tim mestima proizvodile kulture za zadovoljenje tražnje Evrope za biogorivom.

Izveštaj je potvrdio da Evropa troši više zemljišta nego što joj pripada i to na štetu drugih regiona u svetu i ukazuje da stari kontinent mora da smanji trošenje obradive površine za oko trećinu, prokomentarisali su iz ekološke grupe Prijatelji Zemlje Evropa (FOEE).

"Evropa pitanje zemljišta mora ozbiljno da shvati i počne da meri 'otisak', uspostavi cljeve u smanjenju korišćenja tla na nivou Evropske unije i utvrdi politike kojima će smanjiti upotrebu tla", istakla je zadužena za resurse u Prijateljima Zemlje Ariadna Rodrigo.

Inače, Direktorat za prirodnu sredinu Evropske komisije radi na nizu mera za unapređenje efikasnosti u trošenju resurša i tzv. kružne ekonomije koje će biti objavljene na proleće. Očekuje se da Komisija preduzeme mere da se smanji bacanje hrane.

Kružna" ekonomija podrazumeva "regenerativan" sistem u kojem se materijal razdvaja na biloški, koji može bezbedno da se vrati u biosferu, i tehnički koji treba da kruži i ne ulazi u biosferu.

U mapi puta za efikasnost u potrošnji resursa iz 2011. godine Evropska komisija obavezala se da utvrdi ciljeve u korišćenju zemljišta, vode i sirovina.

EurActiv.rs