U susret 18. Zimskom seminaru farmera na Tari (22–28.01.2023.) koje organizuje Klub 100P+ predsednik tog udruženja, Vojislav Malešev je za portal Poljoprivreda.info govorio o tom tradicionalnom skupu ali, kao i uvek, bez dlake na jeziku, o stanju u našoj poljoprivredi.
Seminar samo što nije. Kako teku poslednje pripreme?
- Dobro. Imamo dosta prijavljenih. Prema izveštaju vlasnika agencije koja je zadužena za organizaciju hotel “Omorika” skoro je popunjen. Dosta je prijavljanih firmi, a iz ministarstva poljoprivrede imamo potvrdu da će doći predstavnici Uprave za agrarna plaćanja i Uprave za ruralni razvoj. Biće prisutni zaduženi za IPARD kao i predstavnici pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu.
Koji je to kohezioni faktor koji iz godine u godinu okuplja toliko poljoprivrednika kao i predstavnika kompanija?
- Poljoprivrednici i izlagači koji su sa nama od prvog dana su prepoznali ovaj seminar kao jedinstven. Kako za mala tako i za velika gazdinstva. Na njemu prisutni mogu dosta toga da čuju i nauče. Predavači su sa Poljoprivrednih fakulteta a tu su i predstavnici banaka, osiguravajućih kuća, kompanija koji će predstaviti programe zaštite, mehanizacije, semena, i drugog. Isto tako, na skupu poljoprivrednici međusobno razmenjuju iskustva.
Ne bi trebalo zanemariti, što bi političari rekli, “susreta na margini”. Dakle u trenutcima opuštanja na Tari se dogovori mnoštvo poslovnih aranžmana.
- To svakako. Kompanije nađu kupce za svoje seme, đubrivo, mehanizaciju i drugo. Tu se ugovori kreditiranje i osiguranje. Znate kako, na Tari je izuzetno opuštena atmosfera. Upućeni smo jedni na druge. U hotelu “Omorika” ima veliki hol i svi smo tu. Okolo nema restorana i restorančića gde bi se ljudi razilazili.
I da se sa Tare teleportujemo u ravnicu. Poljoprivrednici se spremaju za prihranu pšenice i polako nabavljaju repromaterijal za prolećnu setvu. “U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci.” Da odmah notiramo, šta su gorući problemi?
- Na prvom mestu finansije. Mi smo prošle godine imali jako loše prinose zbog suše. U početku smo imali jako dobru cenu, međutim, zabranom izvoza suncokreta i pšenice cena je oborena. Cena đubriva je neznatno smanjena ali je to sve beznačajno u odnosu na to koliko smo mi izgubili na suši prošle godine.
U svakodnevnom kontaktu ste sa poljoprivrednicima. Da li će paori štedeti na prihrani pšenice zbog preskupog azotnog đubriva?
- Ozbiljna poljoprivreda ne trpi štednju. Samo je pitanje da li možemo negde da dobijemo povoljnije kredite. Izostavljanjem prihrane nećemo ništa uštedeti već ćemo na kraju samo izgubiti.
Država se hvali nikad većim agrarnim budžetom. On će biti opterećen dugovanjima iz predhodnih godina. Iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da će ta dugovanja ublažiti E-agrar. Kako komentarišete tu najavu?
- Mislim da je sa E-agrarom Ministarstvo poljoprivrede malo požurilo. Država ima neizmirenih obaveza prema poljoprivrednicima još iz 2018. i 2019. godine. Mislim da se prvo taj dug morao isplatiti. Do sada je trebalo da bude donet Zakon o profesionalnom poljoprivrednom gazdinstvu, da bi se razvrstalo profesionalno od hobi gazdinstava. Tek tada bi trebalo da uđemo u E-agrar. Na to što se država hvali sa “nikad više para” ja bih podsetio da se subvencije svake godine smanjuju. Mi smo imali bespovratna sredstva na investicije iz nacionalnog programa do tri miliona dinara. Potom je to smanjeno na milion i po pa na 800.000 i sada su povezali 2021. i 2022. u jednu godinu. Znači, jedna godina je preskočena. To znači nije ni 800.000 već je 400.000 dinara. A kada je reč o E-agraru, pa znate li vi koliko mi imamo gazdinstava koja su elektronski nepismena?! Prvo je trebalo savetodavace kompletnno obučiti. A pitanje je da li mi imamo dovoljno savetodavaca? Oni koji imaju nekog mlađeg na gazdinstvu će se i snaći. Ali šta ćemo sa starijima?
Stočari su u još većim problemima nego ratari.
- Tek tu su veliki problemi. Čujem od stočara da samim Zakonom o stočarstvu i u “pravilima igre” koje Uprava za veterinu postavlja da se dobar deo tih subvencija “preliva” na veterinarske stanice i na same veterinare. Saznao sam i jedan apsurdan podatak da morate da prijavite mrtvo rođeno tele, da na njega stavite markicu, a nju naravno platite, da platite prijavu, i da istog momenta odjavite to tele i platite odjavu. Zašto bi prijavljivali nešto što ne postoji. Nisam stočar, ali to što čujem od kolega i to prenosim.
Kakva je situacija sa IPARD-om?
- IPARD program kod nas traje četiri godine. Sada će trajati i duže. Prošle godine je raspisan poziv za traktore. Nisu još svi predmeti obrađeni. Zbog situacije u svetu svedoci smo da se na mašinu čeka po godinu i više dana. Dve ili dve i po godine je u poljoprivredi jako dug period i puno toga se izgubi. Mi smo država koja je najmanje sredstava od IPARDA uspela da povuče. Mislim da je reč o nekih 16%. to je sramota i tu krivicu ne bi trebalo prebacivati na poljoprivrednike. Oni nemaju vremena da čekaju te dve godine. Ako mi je potrebna sejalica, ja ne mogu da čekam dve godine. Ne treba da granica između IPARDA i Nacionalnog programa da budu hektari, već visina investicije.
Imate primedbe i na prioritete pri odlučivanju ko će dobiti bespovratan novac za investicije.
- Nemam ništa protiv žena. Ali je pri bodovanju prvo trebalo staviti mlade i na drugom mestu školsku spremu. Ako su tek nakon toga muškarac i žena izjednačeni, nemam ništa protiv da žena ima prednost. Ne može inženjer poljoprivrede da popravlja zube. Pa isto tako ne može stomatolog da se bavi poljoprivredom. Poljoprivredom može svako da se bavi i zato smo tu gde jesmo. Ali da žena bez škole ima prednost u odnosu na muškarca sa završenim poljoprivrednim fakultetom?! Postavlja se pitanje gde smo mi to i gde idemo?!
Da li možete da izdvojite nešto dobro u našoj poljoprivredi?
- Srpska poljoprivreda je opstala zahvaljujući leđima seljačkih sinova. Dobro je to što ta deca imaju entuzijazma. Ona su zavolela poljoprivredu od malih nogu i nisu tražila uhljebljenje na drugoj strani, već su ostali na selu i posle završene srednje škole i fakulteta. Apelujem na politiku da takvu decu forsira.
Za kraj, da li na Tari ima još mesta za 18. seminar farmera?
- Mi do sada nikog nismo odbili. Uz „Omoriku“, tu su i „Javor“ i „Beli bor“ pa pozivam zainteresovane da se prijave. Biće dobrodošli.
