Reklama
  • Agroekonomika

Razmena junadi za kukuruz dobra, problem sa preuzimanjem zrna

Manji broj prijavljenih gazdinstava za razmenu nije zbog  nedostatka junadi za tržište, već tradicionalno teško prikupljanje uverenja, kao i ispunjenje nebitnih zahteva za prijave. Ne može se prihvatiti ni insistiranje pojedinaca da se bez potrebne dokumentacije koristi državna roba

Udruženje „Agroprofit” iz Novog Sada, u čijem sastavu je Proizvodna grupa odgajivača i tovljača goveda, danas je na sednici Upravnog odbora pozitivno ocenila ponudu Državnih robnih rezervi za razmenu junadi za kukuruz, što je kao meru za otvaranje tržišta predložilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a Vlada prihvatila 22. avgusta.

2019-telad-junad
Foto: Leuchtturm81 / Pixabay.com

Međutim, farmeri nisu zadovoljni odgovorom skladištara kada je reč o preuzimanju zrna. Farmeri koji su učestvovali u razmeni kukuruza za junad očekuju da će dobiti zrno uz sve papire, da bi ga njihov izvoznik mogao prodati u inostranstvo. Nažalost, prve ponude kukuruza farmerima (Bavanište) su bez odgovarajuće dokumentacije, što govori da je kukuruz od prošle godine davno prodat.

Manji broj prijavljenih gazdinstava za razmenu nije zbog  nedostatka junadi za tržište, već tradicionalno teško prikupljanje uverenja, kao i ispunjenje nebitnih zahteva za prijave. Ne može se prihvatiti ni insistiranje pojedinaca da se bez potrebne dokumentacije koristi državna roba.

Nakon sakupljenih podataka sa terena, pomenuta Proizvodna grupa danas ima za tržište prijavljeno još oko 1.700-2.000 utovljene junadi. Među stočarima ipak postoji rezerva za razmenu, jer se plaše pada cene kukuruza, što bi uticalo na otkupnu cenu junadi. Na drugoj strani imaju ponudu klanica za kupovinu po 1,90 do 2,00 evra po kilogramu žive vage junadi, što im takođe ne odgovara. Kvalitetna junad u Italiji se kupuje po 2,85 -2,95 evra/kg (berza Modena)

Zbog nestabilne cene junadi i čekanja na veći izvoz, Upravni odbor Udruženja „Agroprofit” predlaže Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da se ubrzano nastavi razmena kukuruza za junad putem Državnih robnih rezervi. Ako postoji mogućnost da se kukuruz po gazdinstvu za iporučena grla sa 170.000 kg poveća na 340.000 kg, uz postojeći paritet od 17 kg kukuruza za kg žive vage junadi. To bi smanjilo pritisak na tržište. Predlaže se Komisiji za realizaciju zaključka Vlade o razmeni da razmotri mogućnost da najmanji broj junadi za razmenu budu tri juneta, kao i da u razmeni mogu da učestvuju i gazdinstva koja su već obavila razmenu. Prema namenjenoj količini kukuruza za produžetak ovog posla ostalo je još najmanje 10.000 tona, što je dovoljno za stabilizaciju tržišta ako započne veći izvoz.

Udruženje je ocenilo da nije realno da izvoznici junećeg mesa nepovoljne ugovore sa kupcima prenose na tovljače, nudeći neprimerene cene za junad. Nije tačna tvrdnja da je junad jeftinija u drugim zemljama, što pokazuju cene u Italiji i Hrvatskoj.

Farmerima, koji se bave tovom, a nemaju svoju telad, sugerisano je da ne uvoze ovaj pomladak iz Rumunije, jer su u praksi zabeležena velika uginuća. U ovoj zemlji pojedini kupci iz EU imaju svoje sabirne centre u kojima biraju najbolja grla, a našim uvoznicima ostavljaju lošiji izbor i niže cene, što se kada telad stignu u Srbiju u aranžmanu sa farmerima i ne vidi.

Zbog nestabilnog tržišta mladih kategorija goveda predloženo je Ministarstvu poljoprivrede i trgovine da se uvede sezonska obustava izvoza. Utvrđeno je da se godišnje u Srbiji proizvede manje od 300.000 teladi pogodnih za tov, što nije dovoljno za stvaranje priplodnih grla i izvoz.

Proizvodna grupa odgajivača tovnih rasa priprema program o proizvodnji kvalitetnog junećeg mesa, sa regionalnom kartom optimalnih uslova za pojedine rase, o čemu će uskoro upoznati farmere i stručnu javnost.

Čedomir Keco

Zadovoljni ste sadržajem?