Reklama
  • Ratarstvo

Rumunski lanjski lager obara cenu uljane repice

U Srbiji je žetva uljane repice je tek na početku. Izvozna cena zrna utovarena na brod kreće se oko 300 evra po toni. Kupci u Nemačkoj trenutno plaćaju uljanu repicu više od 348 evra po toni.

Rumuni nisu uspeli da prodaju više od pola prošlogodišnjeg roda uljane repice, a početkom nove žetve tek 30 odsto. Ovaj lager ozbiljno utiče na cenu u našem regionu.

2018-cvet-uljana-repica

U Srbiji žetva ove uljarice je tek na početku. Izvozna cena zrna utovarena na brod kreće se oko 300 evra po toni. Kupci u Nemačkoj trenutno plaćaju uljanu repicu više od 348 evra po toni.

Otkupljivači u Srbiji su u ovaj posao krenuli sa različitim startom. Na severu Bačke cena po kilogramu je 36 dinara sa i bez PDV, pa postoji i takva akontna cena. Dakle, vrlo različito, što verovatno zavisi od količine koju proizvođač nudi kupcu.

U Sremu je cena 34 dinara (akontna) sa dobrim izgledima da se krajnja zaustavi na 36 dinara sa PDV.

O prvim rezultatima žetve uljane repice dr Ana Marjanović Jeromela, iz Instituta za ratarstvo i povratsrtvo Novi Sad, za list „Gazdinstvo” kaže:

- Prvi otkosi su pokazali da možemo očekivati prinos od 3.000-4.000 kilograma po hektaru, što je solidno u odnosu na stresne faze u razvoju. Žetva je počela u ritskim područjima u Banatu, jer su se ratari uplašili kišnih dana, pa zrno sada ima više vlage. Vetar ume da polegne ovu biljku, što smanjuje prinos. Ove sezone smo imali ubrzan „prolazak” repice kroz cvetanje, pa je usledilo potom zrenje od visokih temperatura i sazrevanje za 5-6 dana. Biljka je dobro podnela zimu, ali toplotni udari su ubrzali sazrevanje i to je uzrok za manje prinose – kaže dr Ana Marjanović Jeromela.

Dr Aleksandra Gajdobranski, sa Fakulteta za poslovne studije i pravo iz Beograda, godinama prati kretanje na tržištu i u proizvodnji uljarica, a naši čitaoci je pamte po stručnim analizama ulaganja u ratarsku proizvodnju, za naš list kaže:

- Što se tiče cene u EU, tu se mora računati na prinose u Poljskoj, Nemačkoj i Francuskoj, a sve više i u Rumuniji. Prinosi u Kini, Kanadi i Indiji utiču na cene u Evropi, ali tek u zimskom periodu. Inače, svetske površine pod uljanom repicom su oko 33 miliona hektara. Još se pouzdano ne zna kolika će biti ukupna proizvodnja uljane repice u svetu, jer se čekaju podaci iz Kine, koja je najveći proizvođač ovog zrna, ali se zna da je cena u sezoni žetve uvek niža od one zimske trgovine. To je i dobar povod da ratari sačekaju sa prodajom, ali da imaju dato na skladištenje. Stručnjaci kažu da su za čuvanje ovog zrna najbolja podna skladišta. Kada u Srbiji saberemo prinos sa oko 35.000 hektara imaćemo zabeležen najveći rod u istoriji proizvodnje – oko 110.000 tona – zaključila je dr Aleksandra Gajdobranski.

Čedomir Keco