Reklama
  • Agroekologija

Sačuvajmo organsku materiju u zemljištu!

Sve što uradimo, i ne uradimo, ostaje duboko urezano u zemljište. Postoje brazde ljudske brige i nebrige. Mi koji brinemo o zemljištu, sve više ga poštujemo, osluškujemo, čuvamo, razgovaramo i podučavamo jedni druge.

Zato smo se okupili 5. decembra 2019. u svečanoj sali Matice srpske u Novom Sadu da zajedno proslavimo Svetski dan zemljišta, da damo svoj doprinos njegovom očuvanju i napravimo korak ka rešenju problema klimatskih promena. Naučni nacionalni skup  „Ekološki značaj organske materije u zemljištu” okupio je zvanične institucije, naučnu zajednicu, privredu i međunarodne organizacije, jedinstvene u poruci da se Republika Srbija pridružila međunarodnoj inicijativi za očuvanje zemljišta.

2019-dan-zemljista.jpg (69 KB)

Značaj organske materije u zemljištu je u ovom trenutku fokus stručnjaka širom sveta, a zajednički cilj je da se pronađu adekvatne mere za očuvanje organske materije, uz multidisciplinarni pristup. Eksperti za klimu međunarodne zajednice prepoznali su očuvanje organske materije u zemljištu kao ključ za adaptaciju na klimatske promene u poljoprivredi i kao najveći potencijal za zarobljavanje ugljenika iz atmosfere.

Naučna zajednica i stručna javnost Srbije označili su rapidni gubitak organske materije (humusa) kao jednu od najvećih pretnji našim zemljištima. Gubitak organske materije dešava se prvenstveno usled nedostatka potrebnih količina organskih đubriva – stajnjaka. Marginalizovana primena organskih đubriva je posledica smanjenog stočnog fonda i nedostatka sredstava za primenu organskih đubriva (gorivo, mehanizacija). Organsku materiju iz zemljišta gubimo i usled spaljivanje žetvenih ostataka (svedoci smo ove loše prakse – iako je ona zakonski zabranjena), usled erozije, intenziviranja poljoprivredne proizvodnje, neadekvatne obrade zemljišta i dr.

Samo polovina (51%) obradivih površina Vojvodine ima srednji sadržaj humusa (od 3-5 % humusa), visok sadržaj (preko 5 % humusa) beleži se na zanemarljivih 0,5 % površina, dok je na drugoj polovini površina (48%) koje se koriste u ratarskoj proizvodnji, sadržaj humusa nizak (od 1–3 %). Ako znamo da je procenat humusa u zemljištima Vojvodine početkom 60. godina na većini obradivih površina bio u granicama od 4-6 %, kao i spram prirodnih potencijala njenog černozema,  možemo da shvatimo ozbiljnost situacije. Nekada su Vojvodinu označavali kao „žitnicu Evrope“ i ako ne zaustavimo ovaj trend – ona može da postane „agrarna pustinja“. Organska materija (humus) u zemljištu je nosilac plodnosti zemljišta, ne samo zbog hranljivih materija, već prvenstveno zbog njene uloge u regulisanju vodno-vazdušnog-toplotnog i biogenog režima zemljišta – pruža ono što je potrebno da bi naši usevi porasli do svog punog potencijala.

Na ovom Skupu razgovaralo se o rešenjima i konkretnim merama za očuvanje organske materije i adaptaciju na klimatske promene, kao što su: redukovana obrada zemljišta, pokrovni usevi, zelenišno đubrenje, organska poljoprivreda, mikrobiološka razgradnja žetvenih ostataka, navodnjavanje, vetrozaštitni pojasevi i dr.

Na Skupu su prezentovane preliminarne analize osmotrenih promena klime i osetljivosti ključnih sektora, kao i predloge mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u okviru izrade Trećeg nacionalnog izveštaja R. Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, čiju izradu je koordinirao Program ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

U okviru naučnih radova, saznalo se sa koliko rezerva organskog ugljenika raspolažemo u R. Srbiji, kako načini korišćenja zemljišta u poljoprivredi utiču na ove rezerve,  kako mikrobiološka đubriva mogu da nam pomognu u razgradnji žetvenih ostataka, važnost plodoreda u očuvanju organske materije, šta se dešava sa organskom materijom u zemljištima šumskih zajednica i zašto nam je važna organska materija kad opasne i štetne materije dospeju u zemljište.

Na kraju, tokom panel diskusije, razmotreno je donošenje konkretnih mera za očuvanje organske materije u zemljištu kao što je redukovana obrada zemljišta, a saopštene su i dobre prakse u očuvanju zemljišta, za koje su zaslužni predstavnici privrede: KITE doo, Delta Holding, Matijević Agrar, MK Agriculture i Almex, uz predstavnike naučne zajednice i otvoren dijalog svih učesnika.

Kroz među-sektorsko okupljanje svih relevantnih učesnika i zainteresovanih strana, na ovom skupu suočili smo se na najvećim izazovom u poljoprivredi – sa očuvanjem organske materije u zemljištu i doneli zaključke o mogućim rešenjima.

Svetski dan zemljišta obeležava se svake godine, 5. decembra, nizom međunarodnih aktivnosti sa usmeravanjem svetske pažnje na značaj zemljišta i zalaganjem za održivo upravljanje zemljišnim resursima. Proslavu Svetskog dana zemljišta predložila je Međunarodna unija društava za proučavanje zemljišta  još 2002. godine. Kasnije se ovoj inicijativi snažno pridružila Kraljevina Tajland i FAO u okviru svog tela – Globalnog partnerstva o zemljištu. Prvi zvanični Svetski dan zemljišta proslavljen je 2014. godine, a 2015. godina označena je kao Međunarodna godina zemljišta. U okviru kampanje Međunarodne godine 2015., zemljište je po prvi put u istoriji, proglašeno za neobnovljiv prirodni resurs, što podrazumeva potpun zaokret u svetskoj zemljišnoj politici. Može se reći da je inicijacija obeležavanja Svetskog dana zemljišta (u šest proteklih godina) relativno mlada, ali je ona istovremeno i dokaz da je sada puna svetska pažnja u održivom razvoju i opstanku naše planete usmerena na višestruke funkcije zemljišta. Danas se od zemljišta očekuje mnogo, od proizvodnje hrane za rastuću svetsku populaciju do adaptacija i ublažavanja posledica klimatskih promena.

Skup „Ekološki značaj organske materije u zemljištu” organizovala je Matica srpska – Odeljenje za prirodne nauke, Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i uz podršku privrede. Skup je upisan u zvanični kalendar događaja UN kao zvanični doprinos Republike Srbije u obeležavanju Svetskog dana zemljišta.

Jordana Ninkov, Institut za ratarstvo i povrtarstvo

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!