Reklama
  • Voćarstvo

Savetovanje voćara: Kroz mećavu po znanje

Kvalitetna predavanja, odličan prateći program i razgovori „na marginama skupa“ svakako su argumenti dovoljni voćarama da hrle na „Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća“. Čak i po snežnoj mećavi.

Nema ničeg lepšeg nego kada se čovek prijatno iznenadi. Kada se pomirio sa sudbinom i kada se desi suprotno od onoga što je očekivao. Prva misao potpisnika ovih redova jutros je bila: „Ko će po ovom kijametu doći na Savetovanje voćara? Kako će se kroz snežne namete probiti oni iz južnog Banata, Slankamena, Horgoša, centralne Srbije?“ Ispostavilo se da su mnogi uranili da bi stigli na vreme, a mnogi koji su se satima probijali kroz mećavu nisu odustali. I to je za svaku pohvalu.

2018-SV-amfiteatar
Magazin, Keserović, Ivanišević ... Foto: Đorđe Simović

Amfiteatar Poljoprivrednog fakulteta ispunjen do poslednjeg mesta. U holu bogata izložba opreme i repromaterijala. Na svakom koraku uslužno osoblje Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo i Društva voćara Vojvodine. Mudri kažu da se pošten rad uvek isplati. I u pravu su. Nego, da „prostudiramo“ o čemu je bilo reči u stručnom delu. Hronološki.

Svaka čast uvodničarima

Za svaku pohvalu je činjenica da su uvodničari ovoga puta kratko i koncizno govorili. Kontraproduktivno je kada ljude željne novih znanja „udavite“ besciljnim govorancijama. Predsednik akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić je govorio o demografskim problemima na selu, dekan Poljoprivrednog fakulteta Nedeljko Tica o značaju usvajanja znanja i upotrebu novih tehnologija zarad povećanja produktivnosti a pomoćnik sekretara za poljoprivredu Mladen Petković o tome šta će pokrajina novčano pomoći u 2019. kada je reč o voćarstvu. Naglasio je da će najviše novca biti opredeljeno za pomoć mladima u cilju ostanka (ili bolje opstanka) na selu. U tu svrhu biće i do 90% podsticaja za investicije. U voćarstvu će mladi moći da računaju na finansiranje kupovine sve neophodne opreme a za sadnice će morati pred republički šalter gde mogu da računaju na polovinu povrata investicije.

Keserović: Rast cene jabuke

Voćarsku 2018. „skenirao“ je predsednik Društva voćara Vojvodine Zoran Keserović. Da je voćarstvo u zamahu potkrepio je činjenicama da smo 2005. Proizvodili 800 hiljada tona voća a 2013. milion i 580 hiljada tona. U poslednjoj deceniji u strukturi izvoza voće je „prešišalo“ žitarice. Procentualno smo 2010. izvozili 24% voća (u odnosu na celokupnu poljoprivredu) a 2017. 27%. Među prvih deset izvoznih proizvoda su malina, jabuka i višnja a breskva je na dobrom 11. mestu. A sad u blisku budućnost. Lane smo izvezli 660 hiljada tona voća a ove godine Keserović procenjuje da će pad izvoza biti 5%. Evo šta je još rekao ovaj stručnjak.

- Dobro je da je poslednjih dana došlo do porasta izvozne cene jabuke. Očekujem da će se taj trend nastaviti. Kada je o krušci reč proizvođači se i dalje retko odlučuju da podižu zasade pod ovom voćnom vrstom. Dunja je sve interesantnija. Nove proizvodne zasade svakako bi trebalo podizati sortama Asenica, Hemus i Trijumf koje su otpornije na bakterioznu plamenjaču. Dobro je da raste izvoz sveže krupnoplodne višnje koju treba saditi kao i oblačinsku. Praksa je pokazala da je u proizvodnji trešanja napravljeno dosta grešaka i kada je reč o podlogama kao i o neodgovarajućem agroklimatu gde su podizani zasadi. Kada je o šljivi reč pada nam izvoz kako sveže tako i suve šljive. Breskve smo izvezli u vrednosti 20 miliona dolara koliko otprilike i nektarine.

Keserović je napomenuo da će i pored brojnih problema maline biti izvezeno u vrednosti između 230-260 milona dolara. Proizvodnja lešnika je zahvaljujući Fereru kod nas u snažnoj ekspanziji. Zasadi polako dospevaju na rod a da je to potvrđuje i činjenice da sve manje uvozimo lešnika iz Turske. Sve izdeklamovano telegrafski - kratko i precizno. Tako je kada na raspolaganju imaš 20 minuta a o temi može da se diskutuje danima.

2018-SV-makaze-dolomite
Za dobru rezidbu - dobre makaze Foto: Đorđe Simović

Neizbežno – o zadrugarstvu

Ova 2018. će biti upamćena po tome što se na svakom koraku pričalo o zadrugarstvu. Ta tema nije zaobišla ni skup „Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća“. O zadrugarstvu je govorila Tijana Nešić, saradnica ministra bez portfelja Milana Krkobabića i Nikola Kotarac direktor zadruge „Voćar Slankamen“. Govoreno je o tome kako se višestruko uvećavaju izdvajanja za ovaj sektor kao i da se sada stiglo i do osnivanja i pomaganja složenih zadruga. Bilo bi dobro da uskoro dobijemo analizu kakve su efekte postigla ova izdvajanja iz džepa poreskih obveznika.

I to nije sve

Svakako nije. Potom su na savetovanju usledila vrlo zanimljiva predavanja: Mehanizovana rezidba voćaka; Proizvodnja i potrošnja borovnice u svetu - stanje i perspektive; Očuvanje kvaliteta plodova kruške i šljive nakon berbe. Na „Cross tree“  radionici je bilo reči o: Poboljšanju kvaliteta plodova voća i povećanje prinosa upotrebom bioregulatora; Iskustvu i primeni metode konfuzije u suzbijanju jabukinog smotavca i Pojavi novih prouzrokovača truleži uskladištenih plodova jabuka.

Dovoljno da se „Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća“ svrsta u red najeminetnijih voćarskih skupova u zemlji.

Đorđe Simović