Reklama
  • Obnovljiva goriva

Šesti naučno-stručni skup KGHvp’07

Cilj skupa bio je da se: poveća obim korišćenja obnovljivih izvora energije, tj. Biomase i energetska efikasnost termičkih postrojenja na biomasu, racionalizuje potrošnja klasičnih energenata u poljoprivredi, poboljšaju mikroklimatski uslovi za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju u stočarstvu i povrtarstvu, poveća produktivnost i ekonomičnost poljoprivredne proizvodnje, poveća stepen finalizacije, kvalitet i cena poljoprivrednih proizvoda za domaće tržište i izvoz, kao i da se unapredi zaštita i očuvanje životne i radne sredine.

Šesti naučno-stručni skup KGHvp'07 i II nučno-stručni skup AgPRO'07 održani su 26. oktobra 2007. godine u zgradi Kulturno obrazovnog centra u Šidu. Skup je održan u organizaciji: Vojvođanskog društva za poljoprivrednu tehniku i Departmena za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Suorganizatori ove manifestacije su bili Jugoslovensko naučno društvo za poljoprivrednu tehniku u Novom Sadu i Opština Šid. Pokrovitelj skupa bio je Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, Izvršnog veća AP Vojvodine.

Na skupu je bilo prisutno 153 stručnjaka različitih struka iz: stočarske i povrtarske proizvodnje, zadruga, mesnih zajednica, firmi za proizvodnju KGHvp i procesne opreme u poljoprivredi, trgovačkih firmi, sa fakulteta i instituta, agrozavoda, tehničko mašinske škole, osnovnih škola, zemljoradnici, novinari i iz drugih zainteresovanih organizacija.

Cilj šestog naučno-stručnog skupa KGHvp-07 i drugog naučno-stručnog skupa AgPRO-07 bio je da se: poveća obim korišćenja obnovljivih izvora energije, tj. biomase, poveća energetska efikasnost termičkih postrojenja na biomasu, racionalizuje potrošnja klasičnih energenata u poljoprivredi, poboljšaju mikroklimatski uslovi za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju u stočarstvu i povrtarstvu (zaštićenom prostoru), poveća produktivnost i ekonomičnost poljoprivredne proizvodnje, poveća stepen finalizacije, kvalitet i cena poljoprivrednih proizvoda za domaće tržište i izvoz, kao i da se unapredi zaštita i očuvanje životne i radne sredine.

Na skupu je predstavljeno 15 radova. Radovi su obuhvatali sledeću problematiku:

- iz energetike u poljoprivredi:

strategija korišćenja biomase kao obnovljivog izvora energije, efikasnost i emisija gasova kotlovskih postrojenja na biomasu, projektovanje, izgradnja i eksploatacija kotlarnica sa kotlovima na baliranu biomasu, šumska biomasa kao energetski resurs, modelovanje energetske efikasnosti kotla za sagorevanje biomase (balirane slame), predlog strategije za korišćenje energije iz biomase kao obnovljivog izvora energije i zaštitu životne sredine, modelovanje emisije gasova iz kotla za sagorevanje balirane biomase, utvrđivanje kriterijuma za sagledavanje ekonomskih aspekata proizvodnje biogasa radi dalje proizvodnje toplotne i/ili električne energije na AD "Mitrosrem" i praktična primena tehnološkog postupka valorizacije biomase u energetske svrhe i efekti žetve različitom visinom reza na prinos slame.

- iz KGHvp sistema u stočarstvu:

efekti poboljšanja tehničkog i tehnološkog menadžmenta uzgoja svinja na uštedu energije i zaštitu životne sredine i najnovija tehnička rešenja proizvodnje povrća u zaštićenom prostoru.

- iz procesne tehnike u poljoprivredi:

tehničko-tehnološka rešenja briketiranja i peletiranja biomase, metode istraživanja procesnih režima dorade duvana tipa virdžinija, tehničko-tehnološki zahtevi pri izgradnji centra za sušenje i skladištenje žitarica, sušenje zrnastih materijala u tankom sloju – uporedna analiza nekoliko jednačina i ispitivanje mogućnosti uštede energije na trakastim sušarama za povrće.

- iz oblasti propisa:

propisi za izgradnju kotlova na biomasu.

Na osnovu izloženih radova i diskusije usvojeni su sledeći:

Zaključci:

- u oktobru 2007. godine je ratifikovan Kjoto protokol u Parlamentu Srbije, nakon dve godine potpisivanja istog u Grčkoj. Prema ovom protokolu Zemlje Evropske Unije su u obavezi da do 2010. godine koriste 12% energije iz obnovljivih izvora energije. Ovaj procenat moramo i mi dostići bar do 2015. godine.

- korišćenje biomase u energetske, ekološke, agrohemijske, industrijske, tehnološke, ekološke i druge svrhe je vrlo rašireno u Evropskoj zajednici i propraćeno je mnogobrojnim zakonskim i podzakonskim propisima. Cena toplotne i električne energije dobijene iz biomase je regresirana u zemljama EU. Fond za ovaj regres formiran je iz povišenih cena klasičnih izvora energije i naplate taksi za one firme i lica koja zagađuju životnu sredinu i okolinu.

- cena električne energije u nas je vrlo niska te se još uvek ne isplati investiranje u opremu za korišćenje obnovljivih izvora energije, tj. u konkretnom slučaju biomase i biogasa. Potrebno je apelovati na državne organe da ekonomskim merama stimulišu proizvodnju toplotne i električne energije iz biomase, Takođe, treba pohvaliti napore naših firmi koje izgradjuju pilot postrojenja na biomasu, kao što je slučaj u fabrici "Viktoriaoil" u Šidu, gde je izgrađen parni kotao na ljuske suncokreta.

- naša država još uvek nema pravnih, niti tehničkih propisa, za optimalno korišćenje biomase u energetske svrhe. Imamo donet samo jedan jedinstven Zakon o energetici, koji nema propratnih propisa. Naše propise treba unaprediti i prilagoditi propisima Evropske Unije, u kojoj je korišćenje biomase u energetske svrhe zastupljenije i ima dužu tradiciju. U nedostatku naših propisa treba koristiti propise Evropske Unije.

- potrebno je imati u vidu da korišćenje biomase u toplotne svrhe ne povećava sadržaj CO2 u atmosferi, ne stvara efekat staklene bašte te ona ne utiče na globalnu promenu klime. Biomasu treba ubaciti u Strategiju razvoja energetike Srbije, tj. uključiti je u energetski bilans Srbije. Posebno treba dati akcenat na korišćenju biomase u čvrstom (balirana, brikete i pelete), u tečnom (biodizel, bioetanol i dr.) i gasovitom obliku (biogas).

- energetska efikasnost postojećih peći i kotlova na biomasu je još uvek niska i kreće se od 50 do 70 %. Na termičkim postrojenjima nema odgovarajuće merne, kontrolne i regulacione opreme. Ručno se lože, pošto nema dovoljno sredstava za nabavku opreme za automatsko loženje. Zbog toga, ovakva postrojenja sporo nalaze primenu u praksi.

- izbor konstruktivnih karakteristika kotlovskih postrojenja treba uskladiti sa specifičnim fizičkim i termičkim karakteristikama biomase. Potrebno je uvesti obavezu testiranja energetske efikasnosti i emisije gasova zagađivača termičkih postrojenja na bazi harmonizacije naših propisa sa standardima zemalja EU.

- ušteda toplotne energije i stvaranje povoljnih mikroklimatskih uslova na farmama, u plastenicima i drugim poljoprivrednim objektima može se postići postavljanjem odgovarajuće nove i inovirane termotehničke i procesne opreme (kao što je primer: lučna komora, dinamički filter, prizmatični krov plastenika, specijalni razmenjivač toplote, troplotna pumpa, akumulatori toplote i dr.).

- kalkulacije troškova spremanja slame moraju biti analitičke, pošto još uvek nije dovoljno razvijeno tržište biomase. Prema urađenim kalkulacijama u Studiji opravdanosti korišćenja biomase u "Bag-Deko", u Bačkom Gradištu, cena balirane slame iznosi 2,5 do 3 din/kg zavisno od oblika spremljene bale.

- istaknut je pozitivan primer opremanja svih radnih jedinica PP "Mitrosrema" iz Sremske Mitrovice sa vodogrejnim kotlovskim postrojenjima na biomasu (sojinu i pšeničnu slamu). Potrebno je u narednom periodu uložiti više napora i izgraditi parna ili toplovodna postrojenja veće snage na biomasu u cilju zamene klasičnih vrsta goriva , tj. gasa, npr. u fabrici "Kornprodukt" za preradu kukuruza i u "Bag-Deko" za proizvodnju začina. Poznato je da cena gasa prati cene derivata nafte i visoki su proizvodni troškovi korišćenja zemnog gasa.

- potrebno je zabraniti paljenje biomase na njivama. Biomasa treba da se delom zaorava i delom da se sakuplja u bale. Treba formiti tržište upakovane biomase: u obliku bala, briketa i peleta, kao što je to učinila Evropa pre 5 godina. U Evropskoj Uniji postoji razvijeno tržište peleta i briketa. Energetske pelete se značajno više proizvode od briketa, pošto se ložišta peći i kotlova mogu automatizovano hraniti.

- neophodno je mlade generacije vaspitati u cilju masovnijeg korišćenja biomase u razne svrhe, kroz nastavne i vannastavne aktivnosti. Potrebno ih je obučavati za podizanje energetskih zasada i kultura. Naime, poljoprivreda proizvodnja može da bude profitabilna ako se pored hrane proizvodi energija.

- projektovanje i izgradnja centara za sušenje, skladištenje i doradu (finalizaciju) poljoprivrednih proizvoda zahteva dobro obrazovane, obučene i iskusne stručnjake različitih struka. Izgradnja centara bez projektne dokumentacije je višestruko štetna, po zakonu je neophodna, a za budućnost vrlo korisna.

- utrošak energije na postrojenjima za sušenje, skladištenje i doradu poljoprivrednih proizvoda je prilično visok. Neophodno je ovu potrošnju racionalisati na postojećim postrojenjima ili graditi nova ekonomičnija postrojenja.

- potrebno je uložiti više napora za organizovanje kurseva za rukovaoce kotlova niskog pritiska na biomasu, sušara, skladišta i doradnih postrojenja u cilju podizanja nivoa znanja radnika u poljoprivredi.

Dr Miladin Brkić, red. prof. Dr Todor Janić, vanr. prof.